Димитрије Братоглић
| Димитрије Братоглић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | децембар 1764. |
| Место рођења | Земун, Аустријско царство |
| Датум смрти | 19. децембар 1831. (66/67 год.) |
| Место смрти | Земун, Аустријско царство |
Димитрије Братоглић (Земун, крај децембра 1764 — Земун, 19. децембар 1831) био је српски сликар,[1] трговац и шпијун српских устаника[2] у време Српске револуције.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Димитрије Братоглић је вероватно сликарство учио код Јакова Орфелина и Стефана Гавриловића у Сремским Карловцима.[4] Похађао је 1780-их Академију ликовних уметности у Бечу. Крајем 18. века у Земуну је обучавао младе сликаре. Његови ученици били су Никола Апостоловић и Константин Лекић. У време Првог српског устанка снабдевао је Карађорђа брашном, оружјем и муницијом, због чега је хапшен. Карађорђе га је знао и као сликара јер је 1813. од њега наручио боју за сликање цркве у Тополи.[4]
Димитрије Братоглић је 1828. добио налог Српске православне цркве да ослика Доњу цркву у Сремским Карловцима.[5] Сликао је привеске и иконе на иконостасу, слике на северним и јужним дверима и иконе у архијерејском трону Успенске цркве у Новом Саду.[6] Верује се да је 1830. радио иконе на иконостасу у манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну, али новија истраживања показују да је већину икона насликао његов помоћник и зет Константин Лекић. Братоглић је започео посао, али је због година и лошег здравља посао препустио свом зету Лекићу.[7][8][9] Црква је прво служила као карантин Војне крајине, а затим као граница Турске и Аустрије. Димитрије Братоглић је често прелазио на турску страну да ради по приватним наручиоцима и по повратку је одмах извештавао о војним кретањима Турака Србима пре и за време Првог српског устанка.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ науке, Матица српска (Novi Sad, Serbia) Одеиейе за друштвене (1980). Зборник Матице српске за друштвене науке: (1980-1981) (на језику: српски). Matica srpska.
- ^ а б Зборник Музеја Првог српског устанка (на језику: српски). Музеј. 1960.
- ^ Serbien: Unterwegs zu verborgenen Klöstern und Kunstschätzen. Trescher Verlag. 2009. ISBN 9783897941441.
- ^ а б „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-08-21.
- ^ Vasić, Pavle (1978). Umetnička topografija Sremskih Karlovaca (на језику: српски). Matica srpska.
- ^ „УСПЕНСКА ЦРКВА - Нови Сад”. 27. 1. 2013.
- ^ Лесек, Мирјана (2000). Уметничка баштина у Срему (на језику: српски). Матица српска. ISBN 978-86-363-0928-5.
- ^ Moser, Birgitta Gabriela Hannover (2013). Belgrad, Novi Sad (на језику: немачки). Trescher Verlag. ISBN 978-3-89794-247-9.
- ^ „Православни манастири”. Град Београд - Званична интернет презентација | Православни манастири. Архивирано из оригинала 08. 10. 2022. г. Приступљено 06. 10. 2022.
