С Википедије, слободне енциклопедије
Доброслав Смиљанић
Датум рођења 1933.
Доброслав Смиљанић (рођен 1933 ) је српски песник , есејиста и критичар . Живи у Београду .
Дипломирао је филозофске науке на Универзитету у Београду , где је наставио и двогодишње студије естетике. Током студија водио је Књижевни клуб филозофске групе. Био је активан члан управе и секретар Филозофског друштва Србије, уредник филозофског часописа Теорија и саоснивач Естетичког друштва Србије.
Као уредник за теоријски есеј у Књижевним новинама , иницирао је критичку и полемичку расправу о природи постојећег реда ствари, чиме је лист учествовао у стварању идејне климе за антитоталитарну студентску побуну 1968 .
Био је главни уредник програма Коларчеве задужбине .
Пише ликовну и књижевну есејистику. Добитник је неколико књижевних награда, између којих се издваја награда Бранко Миљковић за књигу Архив белине . Дела су му превођена на енглески , француски , руски , кинески и мађарски језик .
Књиге песама
Грана неданог (Матица српска, 1970 )
Самотни глас у заједничкој успомени (Рад, 1979 )
Вишак вида (Српска књижевна задруга, 1984 )
Рајеви у сочиву (Партизанска књига, 1985 )
Вечера са смрћу (Нолит, 1989 )
Сова возовођа (Књижевне новине, 1990 )
Вилин камен (Српска књижевна задруга, 1993 )
избор Уроњена лампа (Просвета, 1998 )
Где светлост мисли (Народна књига, 1998 )
Руине и привиђења (Филип Вишњић, 2001 )
Архив белине (Филип Вишњић, 2006 )
Написао је и поетску драму Хамлет у блу-џинсу (Знамен, 2002 ) у сарадњи са Ђорђем Оцићем .
1971: Милутин Петровић , Глава на пању
1972: Оскар Давичо , Прочитани језик
1973: Бранислав Петровић , Предосећање будућности
1974: Данијел Драгојевић , Природопис
1975: Васко Попа , песнички триптих1975 — Вучја со , Живо месо , Кућа на сред друма
1976: Србо Ивановски , Зачарани путник
1977: Анђелко Вулетић , Кад будем велики као мрав
1978: Стеван Раичковић , Случајни мемоари
1979: Миодраг Павловић , Видовница
1980: Љубомир Симовић , Видик на две воде
1981: Блаже Конески , Тамне воде
1982: Душко Новаковић , Надзорник кварта
1983: Борислав Радовић , Песме 1971–1982
1984: Иван В. Лалић , Страсна мера
1985: Вено Тауфер , Свирач пред паклом
1986: Мирослав Максимовић ,1975 — Сонети о животним радостима и тешкоћама
1987: Изет Сарајлић , Некролог славују
1988: Слободан Ракитић , Основна земља 1975 — Славомир Гвозденовић , Подвлачање црте (спец. повеља)
1989: Рајко Петров Ного , Лазарева субота
1990: Александар Ристовић , Празник луде
1991: Милосав Тешић , Кључ од куће
1992: Алек Вукадиновић , Ружа језика
1993: Драган Јовановић Данилов , Кућа Бахове музике
1994: Владимир Јагличић , Усамљени путник
1995: Драгиња Урошевић , Дневник добровољне несанице
1996: Срба Митровић , Снимци за панораму
1997: Петар Цветковић , Песме из аутобуса
1998: Милан Орлић , Бруј Миленија
1999: Ана Ристовић ,Забава за доконе кћери 1975 — Горан Станковић , Четири доба
2000: Војислав Карановић , Син земље
2001: Живорад Недељковић , Тачни стихови
2002: Гојко Ђого , Црно руно
2003: Томислав Маринковић , Школа трајања
2004: Ненад Јовановић ,1975 — Живети на модеран и умрети на старински начин
2005: Дејан Алексић , После
2006: Доброслав Смиљанић , Архив белине
2007: Марија Шимоковић , Киновар
2008: Милан Ђорђевић , Радост
2009: Миодраг Раичевић , Длан & лопата
2010: Никола Вујчић , Докле поглед допире
2011: Енес Халиловић , Песме из болести и здравља
2012: Ален Бешић , Голо срце
2013: Дејан Илић , Катастар
2014: Никола Живановић , Carmina Galli
2015: Слободан Зубановић , Старац и песме
2016: Марјан Чакаревић , Ткива
2017: Петар Матовић , Из срећне републике
2018: Драган Бошковић , Ave Maria
2019: Ненад Милошевић , Песме из лимба
2020: Награда није додељивана због пандемије
2021: Владимир Копицл , Удаљени бубњеви
2022: Ђорђе Деспић , Аутохипноза
2023: Бојан Васић , Удаљавање
2024: Радмила Лазић , Живот после живота