Драган Богосављевић
Драган Богосављевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. август 1960. |
| Место рођења | Косовска Митровица |
Драган Богосављевић (Косовска Митровица, 30. август 1960) рашчињени је монах и бивши архимандрит Српске православне цркве.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Косовској Митровици, где је завршио гимназију. Године 1978. уписао је Филозофски факултет у Београду, група за археологију, који је завршио 1985. године. Исте године се запослио у Народном музеју у Београду, као кустос средњовековне археолошке збирке.[2]
Од 1997. године сабрат је Цетињског манастира. Замонашио се у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци 2000. године, под монашким именом Никодим. У чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ластви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом „Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту”, код проф. митр. Амфилохија Радовића. Године 2005. је магистрирао на групи за археологију на Филозофском факултету у Београду са радом „Символика представа на средњовековној пластици код Срба”, код ментора др Ђорђа Јанковића.
Као археолог и богослов учествовао је на више међународних симпосиона у земљи и иностранству. Такође, објављивао је чланке у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године био је главни уредник часописа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора”, где је објављивао велики број чланака и прилога.
На Богословском факултету (Одсек Пастирско и друштвено богословље) Аристотеловог универзитета у Солуну, архимандрит Никодим је 28. маја 2010. пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом „Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14—16. в)” и тиме стекао научно звање доктора богословских наука.
Био је игуман манастира Рибница, код Мионице. Због отказивања послушности надређеном Епископу ваљевском Милутину, након безброј позива на покајање, разрешен је — рашчињен и враћен у ред лаика без икаквог црквеног звања и чина.[3]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- М. Ристић, Д. Богосављевић, Кула, Михајловац - раносредњовековно насеље, АП 23, Београд 1982, 124-125.
- О новим налазима шупљих лунуластих наушница, ЗНМ XII-1, Београд 1986, 229-242.
- Богосављевић В., Мркобрад Д., Богосављевић Д., Истраживање средњовековног рударства на западном Копаонику (околина Кижевака), НП 3, Краљево 1988, 9-48.
- Прилог проучавању средњовековног рударског алата, НП 4, Краљево 1989, 51-69.
- Женска лична имена у турским дефтерима Србије, Црне Горе и Херцеговине (XV-XVI век), ОП XI, Београд 1990, 47-61.
- Рад Народног музеја у Београду на археолошким истраживањима споменика средњовековне Србије, ЗНМ XIV-1, Београд 1992, 455-463.
- D. Bogosavljević, S. Vuković, Arhaologische, mineralogische und archaometallurgische Forschungen zur mittelalterlichen Blei- und Silbergewinnung in Serbien (Археолошка, минералошка и археометалуршка истраживања средњовековног рударства олова и сребра у Србији), Montanarcheologie in Europa, Sigmaringen 1993, 409-422.
- Medieval mining tools from the Belgrade National miseum collections (Средњовековне рударске алатке из збирке Народног музеја у Београду), Ancient mining and metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995, 251-264.
- Никодим Богосављевић, Крин на средњовековним гробним плочама манастира Превлака, ГСАД 17, Београд 2001, 137-142.
- Манастир Златица, Дољани код Подгорице, Подгорица 2001.
- Славски колач – жртва обртана, Откривење, стварање, разарање, Христово распеће и жртва, Кривица и покајање, Никшић, Цетиње 2002, 63-66.
- Символика круга у антици и хришћанству, Богословље св. 1-2, Година XLVIII (LXII), Београд 2003, 191-213.
- О пореклу Његошевог поетског генија, НИ, год. II, бр.2, Србиње 2003, 115-123.
- Теологија преградне плоче са представом лава из манастира Превлака, Бока 24, Херцег-Нови 2004, 115-126.
- Богословски смисао студеничке пластике, Богословље, Св. 1-2, Година XLIX (LXIII), Београд 2004, 129-148.
- Зетска Света гора – духовни смисао и садржај, Никон Јерусалимљанин, Цетиње 2004, 111-121.
- Црквено-просветни рад Петра 2. Петровића Његоша, Светигора 154-156, Цетиње 2005, 40-41, 40-42, 37-38.
- О дечанској пластици, ГСАД 21, Београд 2005, 173-188.
- Православна култура и Запад, Православље 925, 926, 927, Београд 2005.
- Косовско-ловћенски завет, Цетиње 2006.
- Символика представа на средњовековној пластици код Срба, Цетиње 2010.
- Утицаји исихастичких струјања 14. века на тлу Зетске митрополије, Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори, Цетиње – Београд, 2010, 225-235.
- О Његошевој библијској антропологији, Дани Његошеви, Никшић 2011, 23-28.
- О аскетици Светога Саве, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране – Београд, 219-230.
- Гусле у култу предака и култу потомака код Срба, Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих, Обреновац 2012, 12-15.
- О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014).
- О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014.
- Православна етика рата, Бесребреник 2, 2014, 71-75.
- Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015.
- Хуманизам, екуменизам, пацифизам..., Рибница 2015.
- Екуменистички папизам, Голубац 2016.
- Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016.
- Ипак се не окреће, Голубац 2017.
- Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.
Скраћенице
- АП – Археолошки преглед
- ГСАД – Гласник Српског археолошког друштва
- ЗНМ – Зборник Народног музеја
- НИ – Нови источник
- НП – Наша прошлост
- ОП – Ономатолошки прилози
