Драган Петровић (научник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Петровић
Фотографија др Драгана Петровића (2014)
Лични подаци
Пуно имеДраган Петровић
Датум рођења( 1964-07-20)20. јул 1964.(59 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
РелигијаПравославац
УниверзитетЕкономски факултет
Факултет политичких наука
Филозофски факултет
ПрофесијаГеополитичар
Економиста
Историчар
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка Србије
(2014)
Српска напредна странка
(2009–2013)
Потпредседник главног одбора Српске напредне странке
2009 — 2013.

Драган Петровић (Београд, 20. јул 1964) српски је политиколог, економиста, социолог, географ, историчар, научни радник и публициста. Петровић је експерт у области геополитике, са фокусом на Русију, постсовјсетски простор и Француску. Троструки је доктор наука и аутор или коаутор преко 40 књига.

Биографија[уреди | уреди извор]

Драган Петровић је дипломирао је на четири факултета у оквиру државног Универзитета у Београду, на којима је претходно паралелно студирао и то: на Економском (1999), на катедрама за социологију и историју Филозофског факултета (2000) и на политичким наукама на Факултету политичких наука (2002). Завршио је Постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија и одбранио магистарску тезу Развој и размештај индустрије Београда у XIX и XX веку 2003. године. Завршио је постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи и одбранио је магистарску тезу Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964. 2008. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду, област политичка географија 2007. године, са темом дисертације Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа; потом на Филозофском факултету у Новом Саду, наисторији, област историја Југославије 2015, са темом дисертације Југословенска политичка јавност и СССР 1922-1941 и потом је завршио докторске студије и одбранио докторску дисертацију на Факултету политичких наука у Београду, област међународне и европске студије са темом дисертацје Политика Француске Републике у југословенској кризи 1990-2001.[тражи се извор]

Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као Научни саветник, где се поред целине међународних односа бави посебно Русијом и постсовјетским простором као примарном облашћу, а потом и Француском. Пре тога више година радио у Институту за политичке студије где се бавио политичким системом (домаћим и међународним), међународним политичким односима и политичком, економском и културном историјом.[тражи се извор]

Био је коаутор више од тридесет међународних научних зборника, потом око двадесет радова у националним зборницима, а објавио је и око шездесет научних и стручних радова у домаћим научним часописима. Аутор је и једанаест лексикографских енциклопедијских одредница.[тражи се извор]

Од 2009. до 2013. године је био члан главног одбора Српске напредне странке коју је напустио због неслагања око политике према Косову и Метохији прихватања Бриселског споразума. Крајем 2015. године прикључује се Демократској странци Србије. Од 2019 је председник Покрета свесрпског уједињења.

Живи и ради у Београду.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге - научне монографије
  • „Украјина као (не)успела држава“, Мали Немо, Панчево, (2023)
  • „Украјинска криза и украјинско-руски сукоб 2013-2022“ ИМПП (2022)
  • „Србија у савременим геоекономским процесима“, коаутор ИМПП (2022)
  • „Европа и мигрантско питање 2014-2020”, коаутор ИМПП (2020)
  • „Украјинска криза 2013-2019.“, коаутор, ИМПП (2019)
  • „Краљевина Југославија и СССР 1929-1935“, ИМПП, (2019)
  • „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Совјетска Русија 1918-1929“, ИМПП, (2018)
  • „Краљевина Југославија и СССР 1935-1941“, ИМПП, (2017)
  • „Енергетска политика Русије“, ИМПП, (2015)
  • „Геополитика Балкана“, ИМПП, (2014)
  • „Глобална монетарна криза и нови геополитички и финансијски односи у свету“ коаутор, ИМПП, (2014)
  • „Геополитика Француске 2013.
  • „Стубови спољње политике Србије − ЕУ, Русија, САД и Кина 2012.
  • „Геополитика Средоземља“, ИМПП, (2012)
  • „Равнотежа нуклеарне моћи САД и Русије (СССР)“, коаутор, Пешић и синови и Центар за развој међународне сарадње, (2012)
  • „Француско-српски односи 1800-2010“ у издаваштву ИМПП.(2011)
  • „Француска на раскршћу“, издавачи ИМПП и Центар за развој међународне сарадње, (2011)
  • „Српске политичке странке“, друго допуњено и проширено издање, издавач Култура полиса (2010)
  • „Геополитика Закавказја“ коаутор, издавач Институт за међународну политику и привреду ИМПП, (2010)
  • „Председнички избори у Украјини 2010“, издавач ИМПП (2010)«Српске политичке странке“, друго допуњено и проширено издање, издавач Култура полиса (2010)
  • „Интеграциони процеси на постсовјетском простору“, издавачи Пешић и синови и Култура полиса (2010)
  • „Русија и Европа“, издавач ИМПП (2010);
  • „Ка мултиполарном светском поретку“, издавачи Пешић и синови и Центар за развој међународне сарадње, (2010)
  • „Дунавска стратегија од визије до остварења“, коаутор, издавач ИМПП (2010)
  • „Геополитика савремене Украјине“, коаутор, у издаваштву Института за међународну политику и привреду (2009)
  • „Француско - југословенски односи у време алжирског рата", ИМПП (2009)
  • „Геополитика постсовјетског простора“ у издању Прометеја из Новог Сада и Института за међународну политику и привреду из Београда (2008)
  • „Српски народ и велике силе – културно историјски процеси“, коаутор, чији је издавач Прометеј из Новог Сада у суиздаваштву са Институтом за политичке студије из Београда (2008);
  • „Савремени свет 2006-2008.“, збирка стручних радова из међународних односа, издавач Нова српска политичка мисао, Београд (2008)
  • „Српске политичке странке“, (2007) издавач ИПС
  • „Русија на почетку ХХI века“ (2007), издавачи Прометеј из Новог Сада и Институт за политичке студије из Београда;
  • „Промене политичког система Србије“, (2007), коаутор, издавач Хектор принт
  • „Демографска обележја савремене Русије“. (2007), издавач Српско географско друштво
  • „Нови Устав и савремена Србија“, (2007), издавач ИПС
  • „Културна политика француско – југословенских односа 1949-1959.“, (2006), издавач ИПС.
  • „Историја индустрије Београда“, развој и размештај индустрије Београда у XIX и XX веку, у две књиге (први том до 1941. и други до 2006.) у издању Српског географског друштва (2006)
  • „Заједничка држава Србије и Црне Горе“, (2006), коаутор, издавач ИПС
  • „Савремени председнички системи“, (2005) коаутор, издавач ИПС
  • „Демократска модернизација у Србији“, (2005) коаутор, Институт за политичке студије (ИПС)[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Драган Петровић Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014), Приступљено 2. 4. 2014.
  2. ^ Др Драган Петровић - Књиге Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014), Приступљено 2. 4. 2014.
  3. ^ Др Драган Петровић - Списак књига Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014), Приступљено 2. 4. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]