Српска напредна странка
Српска напредна странка | |
|---|---|
 Лого СНС-а | |
| Скраћеница | СНС |
| Оснивач | Томислав Николић |
| Председник | Александар Вучић |
| Заменик председника | Јоргованка Табаковић |
| Потпредседници | Марија Обрадовић Марко Ђурић Миленко Јованов Милош Вучевић |
| Коалиција | Владајућа коалиција |
| Слоган | „Зато што волимо Србију“ |
| Основана | 21. октобар 2008. |
| Претходник | велики део Српске радикалне странке Присвајање имена и идеолошког наслеђа: Српска напредна странка (Краљевина Србија) |
| Седиште | Палмира Тољатија 5, Београд Србија |
| Млади огранак | Унија младих СНС |
| Број чланова (2017.) | око 730.000[1] |
| Идеологија | велики шатор[2][3] популизам[4][5] конзервативизам[6] национални конзервативизам[7] европеизам[8] |
| Политичка позиција | Десни центар |
| Међународно чланство | Међународна демократска унија |
| Европска странка | Европска народна партија[9] |
| Боје | Црвена, плава |
| Народна скупштина | 93 / 250
|
| Скупштина АП Војводине | 63 / 120
|
| Партијска застава | |
 | |
| Веб-сајт | |
| www | |
Српска напредна странка (скраћено СНС) је конзервативна и једна од владајућих политичких странка у Србији. Њен оснивач и први председник је био Томислав Николић, бивши председник Републике Србије, некадашњи заменик председника Српске радикалне странке, а тренутни председник странке је Александар Вучић, некадашњи генерални секретар СРС-а.
Настала је издвајањем Николићеве фракције из Српске радикалне странке септембра 2008. Водећа је политичка партија у Србији.
Садржај
Историја[уреди]
Оснивање[уреди]
Сукоб између Николића и Шешеља је изашао у јавност након Николићеве изјаве да ће радикали у Народној скупштини подржати усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, што је наишло на отпор Шешеља и његових следбеника.
Николић је 5. септембра 2008. поднео оставку на место шефа посланичке групе и заменика председника Српске радикалне странке и основао посланичку групу „Напред, Србијо“ у Народној скупштини. Врх СРС лојалан Шешељу је 12. септембра исте године искључио Николића и још девет његових присталица из Српске радикалне странке. Статус посланичких мандата СНС је представљао спор две странке, пошто је СРС тражила да јој се врате 22 мандата.
Након што је Николић поднео оставку, касније му се придружио и бивши генерални секретар СРС-а Александар Вучић, а одмах на почетку новоформираној посланичкој групи пришао је и потпредседник Народне скупштине Србије и генерал у пензији Божидар Делић, који је почетком 2011. поново прешао у Српску радикалну странку.
Српска напредна странка је уписана у регистар политичких странака у Републици Србији 10. октобра, а оснивачка скупштина странке одржана је 21. октобра 2008. На скупштини је Николић изабран за председника, а Александар Вучић за заменика председника.
Избори 2012.[уреди]
За више информација погледајте чланак Покренимо Србију.
Године 2011, СНС је формирала коалицију са Новом Србијом, Покретом снага Србије и Покретом социјалиста и најавила је заједничко приступање листе "Покренимо Србију — Томислав Николић" на парламентарним изборима 2012.[10]
На Парламентарним изборима на Ђурђевдан, 6. маја 2012. у Србији, коалиција Покренимо Србију, на челу са Српском напредном странком је освојила највише — 24,04% гласова или 73 скупштинска мандата, док је друга по реду била Демократска странка са 22,11% освојених гласова или 67 мандата, а трећа Социјалистичка партија Србије са 14,53% освојених гласова или 44 мандата.[11][12] У другом кругу председничких избора, Томислав Николић победио је кандидата Демократске странке и доскорашњег председника Бориса Тадића, освојивши 49% гласова од укупног броја изашлих бирача.[13]
Николић је 24. маја 2012. поднео оставку на место председника Српске напредне странке и ишчланио се из ње. [14]
Ново руководство[уреди]
После оставке Томислава Николића на место председника Српске напредне странке в.д. председника постао је Александар Вучић. Ванредна изборна скупштина је одржана 29. септембра 2012. године, а за председника странке је изабран Александар Вучић, као једини кандидат за ту функцију; док је за заменика председника изабрана Јоргованка Табаковић.[15]
Избори 2014.[уреди]
На ванредним парламентарним изборима у Републици Србији 2014. године осваја 158 посланичка мандата на изборној листи: АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ — БУДУЋНОСТ У КОЈУ ВЕРУЈЕМО (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста) [16]
Избори 2016.[уреди]
На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016. изборна листа Александар Вучић — Србија побеђује осваја 131 мандат (све остале изборне листе 119), а на редовним војвођанским покрајинским изборима добија већину са 63 мандата (све остале изборне листе 57).
4. скупштина Српске напредне странке[уреди]
Српска напредна странка је одржала 4. страначку скупштину 28. маја 2016. и трећи пут за свог председника бира Александра Вучића, док је за заменика председника изабрана Јоргованка Табаковић, чија функција остаје замрзнута док је на челу Народне банке Србије, шест дотадашњих потпредседника је остало без функција а изабрана су четири нова Марија Обрадовић, Марко Ђурић, Миленко Јованов и Милош Вучевић, док ће преостала два потпредседничка места заузети чланови странке који се буду истакли својим резултатима у наредном периоду, изабран је и нови председник Извршног одбора Дарко Глишић. Напредњаци променама желе да уведу и нови принцип ко је високо у извршној власти не може да буде високо у странци.[17]
Организација[уреди]
Врховни орган Српске напредне странке је Скупштина странке, која се одржава редовно сваке четири године. Делегати Скупштине бирају председника и заменика председника странке. Скупштина одлучује о Програму и Статуту Српске напредне странке и дефинише смернице политичког деловања у наредном периоду.
Главни одбор странке, коју сачињава 400 чланова које бира Скупштина, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања странке. Тренутни председник Главног одбора странке је тренутно као вршилац дужности Александар Вучић. Изабрани заменик председника је Александар Вучић, који ће на тој функцији остати до јесени 2012. године.
Председништво странке је оперативно-политички орган Странке, који редовно заседа, анализира актуелну политичку ситуацију, заузима опште политичке ставове и обавља друге послове неопходне за континуирано функционисање у раду Странке.
Извршни одбор Српске напредне странке је извршно-политички орган Главног одбора и Председништва. Председник Извршног одбора је Дарко Глишић.
Симболи[уреди]
Грб Српске напредне странке је приказан са две штрафте, црвене и плаве боје, које симболизију боје заставе Републике Србије. Крсна слава Српске напредне странке је православни празник Света Петка, која се слави 27. октобра.
Програм[уреди]
У програмским документима СНС-а, као приоритети странке наводе се:
- бескомпромисно очување територијалног интегритета Републике Србије, укључујући и АП Косово и Метохију;
- учвршћивање владавине права и уставности и законитости, те сузбијање криминала и корупције
- економски опоравак системским улагањем у пољопривреду, у циљу повећања извоза домаћих пољопривредних производа, као и развијањем енергетског сектора и оживљавањем индустријске производње;
- јачање веза са Србима у дијаспори, уз посебну заштиту и помагање српског народа на подручју других република бивше Југославије
- доследно поштовање људских слобода и побољшавање положаја и права националних мањина у Републици Србији;
- стварање државе истинске социјалне правде у којој ће грађанима бити омогућен добар животни стандард, социјално угроженим лицима бити обезбеђен спокојан живот, а младима загарантована сигурна будућност за стручно усавршавање и стварање сопствене породице;
- децентрализација Србије снажењем локалне самоуправе, успостављање равномерног регионалног развоја и оживљавање и развој села, у циљу спречавања миграција из села у градове;
- јачање позиције и угледа Републике Србије у свету, учлањење у Европску унију, присно партнерство са Руском Федерацијом на свим пољима и развијање сарадње са Сједињеним Државама, НР Кином, Индијом, Бразилом, Јапаном и свим традиционалним пријатељима наше земље;
- војна неутралност Републике Србије и остајање изван чланства у НАТО пакту, као и стварање професионализоване и технички модернизоване српске војске, увек спремне да брани суверенитет и територијални интегритет земље.
- Враћање Срба избеглих из Хрватске (највише са простора некадашње Републике Српске Крајине) на своја огњишта.
- Јачање сарадње са Републиком Српском; као и постепено успостављање заједничке државе са њом, мирним путем и вољом народа.
Демографске карактеристике присталица[уреди]
ЦеСИД-а је 2014. године спровео истраживање о демографској структури присталица странака у Србији. У објављеним резултатима је објашњено да тешко је било направити профилисање присталица СНС-а, с обзиром да је у том тренутку ту странку подржавало око половине бирачког тела, али да је једина карактеристика по којој се битније разликују мањи удео високообразованих грађана.[18][19] У вредносном смислу не постоји доминантно вредносно опредељење, изузев одсуства из кластера који је ЦеСИД назвао „тотални модернисти”, који чине гласачи са јасним отколоном од конформизма, ауторитарности и национализма.[18][19] Резултати истраживања ЦеСИД-а из 2014, као и истраживање НСПМ-а из 2016. године су показали да највећи удео гласача СНС-а чине грађани из старијих популациноих група (старији од 50 и 60 година).[20]
Према испитивању ЦеСИД-а из 2017. године о демографској структури присталица председничких кандидата, за кандидата СНС-а, Александра Вучића, су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.[21] Истраживање Бироа за друштвена истраживања из 2019. године је показало да око 58% симпатизера СНС-а чине грађани старији од 65 година са основним или нижим образовањем, а највећи део живи у Јужној и источној Србији.[22] Око половине симпатизера подржава учлањење Србије у Европској уније, док се 35,2% залаже за савез са Русијом унутар Евроазијског економског савеза.[22]
Резултати на парламентарним и председничким изборима[уреди]
На парламентарним изборима 2008. (као и на свим од 1992. године) Српска напредна странка била је део Српске радикалне странке, која је освојила 78 посланичких мандата у Народној скупштини Републике Србије. Међутим, када је формирана, њеном посланичком клубу Напред Србијо је припало 22 посланичких места, док је Српској радикалној странци остало 56. Међутим, касније је СНС задржала 21 мандат, а СРС 57.
На парламентарним изборима 2012. Српска напредна странка наступала је у оквиру коалиције Покренимо Србију, која је овојила 73 посланичка мандата, док је самој Српској напредној странци припало 55 (касније је задржала 54).
На председничким изборима 2012. кандидат и тадашњи председник странке Томислав Николић победио је у другом кругу кандидата и председника Демократске странке Бориса Тадића.
Међународна сарадња[уреди]Слободарска партија Аустрије[уреди]Српска напредна странка има споразум о сарадњи са Слободарском партијом Аустрије. Јединствена Русија[уреди]Такође постоји и споразум о сарадњи Српске напредне странке и највеће руске партије Јединствена Русија. Српска радикална странка Републике Српске[уреди]Такође постоји и споразум о сарадњи странке са Српском радикалном странком Републике Српске. Истакнути чланови[уреди]
Бивши чланови[уреди]
Напомене[уреди]
Референце[уреди]
Спољашње везе[уреди]Више информација о чланкуСрпска напредна странкапронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
