Драган Станојевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Станојевић
Драган Станојевић 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1971-05-28)28. мај 1971. (52 год.)
Место рођењаПрибој, СР Србија, СФР Југославија
Држављанствосрпско
НародностСрбин
Религијаправославни хришћанин
ЗанимањеПолитичар - Економиста

Драган Станојевић (Прибој, 28. мај 1971) српски је политичар и дипломирани економиста. Он од фебруара 2024. обавља функцију народног посланика у скупштини Србије. Члан је Одбора за дијаспору и Србе у региону. Један је од оснивача Покрета МИ - Глас из народа.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Драган Станојевић је рођен у Прибоју где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Економском универзитету у Међурегионалној Академији за Управљање кадровима (ИАПМ)[2] у Украјини.

Године 1992. долази у Русију, у град Перм, на место шефа обезбеђења у фирми Ратко Митровић[3]. Од 1995 године је постао шеф представништва приватне авио-компаније у Украјини. Организује прве међународне летове за Београд, где повезује летове из Русије и Украјине у Србију. Године 1997. оснива мешовиту  југословенско-украјинску компанију СП “Юг–Укр–Контракт”[4][5]. Компанија је настала са 85 одсто страног капитала. Фирма се бавила производњом опреме за исхрану, али највише спољном трговином, експортом производа из црне металургије (арматура, лимови, жица) , енергетског угља, хемијске продукције, храстових елемената, паркета и др).

Од 2000 године активно улази у грађевински сектор [6] и гради елитне објекте, виле, затворене комплексе. 2010 региструје нову фирму и бренд под називом "СЕТС" Српски Еколошки Топлотни Системи, која се бави реализацијом котларница и других енергетских постројења на Руском и Украјинском тржишту.

Од 1999. године активирао се у друштвено-политичком животу и почео је активно да ради на заштити интереса српског народа. После његових јавних говора и оштре оцене  деловања НАТО-а и света против Србије и напада које је доживео због тога, одлучио је да свом деловању да званични статус. Тако у јуну 1999 , ствара прву српску заједницу на постсовјетском простору под називом Српска Општина „Свети Сава“.[7]

Након тога се активирао у друштвено-политичком животу Србије, Украјине и Русије, користећи стечене контакте, учествовао у десетинама телевизијских емисија, давао интервјуе у великом броју медија, учествовао у разним конференцијама , организовао скупове и демонстрације, остварио је сарадњу са многим јавним и политичким организацијама и познатим личностима у одбрани српског народа.[8][9][10][11][12]

У различитим периодима био је заменик председника савета за дијаспору при Амбасади Југославије, иницијатор и члан председништва првог Светског српског Сабора, члан одбора Светског словенског комитета, почасни члан више међународних организација, политичких партија, фондација и добротворних организација.

Има пријатељске односе са козачким организацијама које траје више од 20 година. Он је главни иницијатор  и покровитељ стварања српске организације у земљама Заједници независних држава (ЗНД), као јединственом Српском организацијом са Међународним статусом, под називом „Уједињена српска дијаспора Евроазије“,[13] која ствара огранке широм земаља ЗНД. Ова организација је била кровна организација српске дијаспоре на постовјетском простору. Организација је постала врло битан друштвено-политички елемент у овим државама. У њеној организацији је одржан велики број конференција, округлих столова, протеста, економских форума, тако да је постала незаобилазан фактор у руско-српским и украјинско-српским односима. Међутим, по налогу Службе Безбедности Украјине, преко Окружног управног суда Кијева 2020 донета је одлука о забрани делатности ове српске организације, што је преседан, јер је тиме забрањен рад српске дијаспоре.[14]

Драган Станојевић не крије жељу да ради на специјалним односима са Руском Федерацијом, Белорусијом и Украјином, ради обезбеђивања заједничких националних интереса. Уз његову помоћ реализовано је доста пословних пројеката.

Драган Станојевић је 2009. године именован за амбасадора Републике Српске Крајине у егзилу за земље ЗНД.

Био је организатор и суорганизатор великих међународних конференција (алтернативни систем безбедности, енергетска безбедност у данашњем свету и слично) у Београду, Москви и Кијеву. Био је посматрач и модератор међународних посматрача на председничким и парламентарним изборима у Русији и Украјини.. Учествовао у својству експерта на великом броју међународних конференција.

Године 2013. је изабран за Председника Скупштине Дијаспоре и Срба у Региону, као највећег представничког тела нашег расејања.[15]

Почетком 2014. био је принуђен да са породицом напусти Украјину.[16][17][18]

Посебним успехом у свом раду сматра изгласавање Резолуције о очувању Косова и Метохије која је усвојена у Украјинском Парламенту, управо на иницијативу Драгана Станојевића.[19]

Од априла 2018 председник је Покрета Родољуби отаџбине и дијаспоре-РОД.[20][21]

„После регистрације Покрета Родољуби отаџбине и дијаспоре-РОД, који су основали лидери српских заједница на свим континентима у циљу заштите интереса српског расејања и српских интереса у целини, одржана је и Изборна скупштина Покрета РОД, од 9. до 11. априла у, симболично одабраном, манастиру Милешева и околини.[22] У саопштењу РОД-а, између осталог пише, да се после дужег договарања дошло до идеје да се створи једна врста покрета који би представљао 5 милиона расејаних Срба са свих континената, као и оне у матици, и то без идеолошких одредница. Драган Станојевић је у порти манастира Милешева прочитао припремљену и усаглашену Декларацију коју је РОД урадио у циљу одбране Косова и Метохије.“

У децембру 2023. „Слободна Европа“ објавила је информацију да се Станојевић налази на челу и српског огранка руске невладине организације „Друга Украјина“.[23]

„У Србији је регистровано представништво руске невладине организације ’Друга Украјина’, коју је након одласка у Русију основао Виктор Медведчук, бивши украјински политичар оптужен за издају од стране тадашњих украјинских власти.[24]

„Слободна Европа“ наводи да је Станојевић од јуна 2021. под санкцијама украјинског Савета за националну безбедност и одбрану и да му је од тада три године забрањен улазак у Украјину.

Према платформи Јуконтрол (ИоуЦонтрол), преноси „Слободна Европа“, у Украјини је Станојевић и даље на челу Заједничке фирме „Југ-Укр-Контракт“ ДОО, са имовином у Кијевској и Дњепропетровској области.

Он је један од оснивача Покрета „МИ-Глас из народа[25], која је касније на Парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023  успела да пређе изборни цензус за Скупштину Србије (4,70 одсто).

Драган Станојевић је народни посланик од 06.02.2024.[1]

Чланство у одборима[уреди | уреди извор]

  • Одбор за дијаспору и Србе у региону (председник)
  • Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику (члан)
  • Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације (члан)
  • Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава (заменик члана)[1]

Ставови[уреди | уреди извор]

Косово и Метохија је српска територија чак да тамо нема ниједног човека. Према његовим речима, о томе не може да буде никакве полемике. „Сви споразуми, Бриселски, какви год, морају да буду поништени."[26]

Подржава све програмске циљеве Покрета МИ - Глас из народа. [27]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је, има двоје деце.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Драган Станојевић”. Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik. 
  2. ^ „About MAUP - Міжрегіональна Академія Управління персоналом”. maup.com.ua. 
  3. ^ „Компанија Ратко Митровић а. д.”. www.rmkompanija.co.rs. 
  4. ^ „Сербско русский бизнес клуб. | Русский и Сербский бизнес.”. serbbiz.srpskirod.rs (на језику: руски). 
  5. ^ „СПИЛЬНА УКРАИНСЬКО-ЮГОСЛАВСЬКА ФИРМА ЮГ-УКР-КОНТРАКТ”. 
  6. ^ „Юг-Контракт - Оптовий продаж IT, цифровий, побутової техніки”. yugcontract.ua. 
  7. ^ „Dragan Stanojević”. Istinomer (на језику: српски). 
  8. ^ „Паидеума-ТВ”. 
  9. ^ „Драган Станојевић први пут о Евроазији и ОДКБ”. 
  10. ^ „Уједињена српска дијаспора Евроазије”. 
  11. ^ „Подаци и видео материјал”. 
  12. ^ „Забрана МО УСДЕА”. 
  13. ^ „Драган Станојевић на Скупштини Евроазијских народа”. 
  14. ^ „Окружни управни суд Кијева забранио и принудно распустио међународну јавну организацију „Уједињена српска дијаспора Евроазије“.”. 
  15. ^ „Саопштење Министарства”. 
  16. ^ „Србин у врху црне листе Украјине”. 
  17. ^ „Потерница”. 
  18. ^ „Позив”. 
  19. ^ „Украјински Парламент”. 
  20. ^ „РОД”. 
  21. ^ „Драган Станојевић на челу Покрета РОД”. 
  22. ^ „Оснивачи Покрета РОД у манастиру Милешева”. 
  23. ^ „Друга Украјина”. 
  24. ^ „Виктор Медведчук оптужен је за издају”. 
  25. ^ „Сајт Покрета МИ - Глас из народа”. 
  26. ^ „Драган Станојевић: Косово и Метохија - српска територија о којој нема полемике.”. 
  27. ^ „Програмски циљеви”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Станојевић&oldid=27583517”