Драган Станојевић
Драган Станојевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. мај 1971. |
Место рођења | Прибој, СР Србија, СФР Југославија |
Држављанство | српско |
Народност | Србин |
Религија | православни хришћанин |
Занимање | Политичар - Економиста |
Драган Станојевић (Прибој, 28. мај 1971) српски је политичар и дипломирани економиста. Он од фебруара 2024. обавља функцију народног посланика у скупштини Србије. Члан је Одбора за дијаспору и Србе у региону. Један је од оснивача Покрета МИ - Глас из народа.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Драган Станојевић је рођен у Прибоју где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Економском универзитету у Међурегионалној Академији за Управљање кадровима (ИАПМ)[2] у Украјини.
Године 1992. долази у Русију, у град Перм, на место шефа обезбеђења у фирми Ратко Митровић[3]. Од 1995 године је постао шеф представништва приватне авио-компаније у Украјини. Организује прве међународне летове за Београд, где повезује летове из Русије и Украјине у Србију. Године 1997. оснива мешовиту југословенско-украјинску компанију СП “Юг–Укр–Контракт”[4][5]. Компанија је настала са 85 одсто страног капитала. Фирма се бавила производњом опреме за исхрану, али највише спољном трговином, експортом производа из црне металургије (арматура, лимови, жица) , енергетског угља, хемијске продукције, храстових елемената, паркета и др).
Од 2000 године активно улази у грађевински сектор [6] и гради елитне објекте, виле, затворене комплексе. 2010 региструје нову фирму и бренд под називом "СЕТС" Српски Еколошки Топлотни Системи, која се бави реализацијом котларница и других енергетских постројења на Руском и Украјинском тржишту.
Од 1999. године активирао се у друштвено-политичком животу и почео је активно да ради на заштити интереса српског народа. После његових јавних говора и оштре оцене деловања НАТО-а и света против Србије и напада које је доживео због тога, одлучио је да свом деловању да званични статус. Тако у јуну 1999 , ствара прву српску заједницу на постсовјетском простору под називом Српска Општина „Свети Сава“.[7]
Након тога се активирао у друштвено-политичком животу Србије, Украјине и Русије, користећи стечене контакте, учествовао у десетинама телевизијских емисија, давао интервјуе у великом броју медија, учествовао у разним конференцијама , организовао скупове и демонстрације, остварио је сарадњу са многим јавним и политичким организацијама и познатим личностима у одбрани српског народа.[8][9][10][11][12]
У различитим периодима био је заменик председника савета за дијаспору при Амбасади Југославије, иницијатор и члан председништва првог Светског српског Сабора, члан одбора Светског словенског комитета, почасни члан више међународних организација, политичких партија, фондација и добротворних организација.
Има пријатељске односе са козачким организацијама које траје више од 20 година. Он је главни иницијатор и покровитељ стварања српске организације у земљама Заједници независних држава (ЗНД), као јединственом Српском организацијом са Међународним статусом, под називом „Уједињена српска дијаспора Евроазије“,[13] која ствара огранке широм земаља ЗНД. Ова организација је била кровна организација српске дијаспоре на постовјетском простору. Организација је постала врло битан друштвено-политички елемент у овим државама. У њеној организацији је одржан велики број конференција, округлих столова, протеста, економских форума, тако да је постала незаобилазан фактор у руско-српским и украјинско-српским односима. Међутим, по налогу Службе Безбедности Украјине, преко Окружног управног суда Кијева 2020 донета је одлука о забрани делатности ове српске организације, што је преседан, јер је тиме забрањен рад српске дијаспоре.[14]
Драган Станојевић не крије жељу да ради на специјалним односима са Руском Федерацијом, Белорусијом и Украјином, ради обезбеђивања заједничких националних интереса. Уз његову помоћ реализовано је доста пословних пројеката.
Драган Станојевић је 2009. године именован за амбасадора Републике Српске Крајине у егзилу за земље ЗНД.
Био је организатор и суорганизатор великих међународних конференција (алтернативни систем безбедности, енергетска безбедност у данашњем свету и слично) у Београду, Москви и Кијеву. Био је посматрач и модератор међународних посматрача на председничким и парламентарним изборима у Русији и Украјини.. Учествовао у својству експерта на великом броју међународних конференција.
Године 2013. је изабран за Председника Скупштине Дијаспоре и Срба у Региону, као највећег представничког тела нашег расејања.[15]
Почетком 2014. био је принуђен да са породицом напусти Украјину.[16][17][18]
Посебним успехом у свом раду сматра изгласавање Резолуције о очувању Косова и Метохије која је усвојена у Украјинском Парламенту, управо на иницијативу Драгана Станојевића.[19]
Од априла 2018 председник је Покрета Родољуби отаџбине и дијаспоре-РОД.[20][21]
„После регистрације Покрета Родољуби отаџбине и дијаспоре-РОД, који су основали лидери српских заједница на свим континентима у циљу заштите интереса српског расејања и српских интереса у целини, одржана је и Изборна скупштина Покрета РОД, од 9. до 11. априла у, симболично одабраном, манастиру Милешева и околини.[22] У саопштењу РОД-а, између осталог пише, да се после дужег договарања дошло до идеје да се створи једна врста покрета који би представљао 5 милиона расејаних Срба са свих континената, као и оне у матици, и то без идеолошких одредница. Драган Станојевић је у порти манастира Милешева прочитао припремљену и усаглашену Декларацију коју је РОД урадио у циљу одбране Косова и Метохије.“
У децембру 2023. „Слободна Европа“ објавила је информацију да се Станојевић налази на челу и српског огранка руске невладине организације „Друга Украјина“.[23]
„У Србији је регистровано представништво руске невладине организације ’Друга Украјина’, коју је након одласка у Русију основао Виктор Медведчук, бивши украјински политичар оптужен за издају од стране тадашњих украјинских власти.[24]
„Слободна Европа“ наводи да је Станојевић од јуна 2021. под санкцијама украјинског Савета за националну безбедност и одбрану и да му је од тада три године забрањен улазак у Украјину.
Према платформи Јуконтрол (ИоуЦонтрол), преноси „Слободна Европа“, у Украјини је Станојевић и даље на челу Заједничке фирме „Југ-Укр-Контракт“ ДОО, са имовином у Кијевској и Дњепропетровској области.
Он је један од оснивача Покрета „МИ-Глас из народа[25], која је касније на Парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023 успела да пређе изборни цензус за Скупштину Србије (4,70 одсто).
Драган Станојевић је народни посланик од 06.02.2024.[1]
Чланство у одборима
[уреди | уреди извор]- Одбор за дијаспору и Србе у региону (председник)
- Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику (члан)
- Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације (члан)
- Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава (заменик члана)[1]
Ставови
[уреди | уреди извор]Косово и Метохија је српска територија чак да тамо нема ниједног човека. Према његовим речима, о томе не може да буде никакве полемике. „Сви споразуми, Бриселски, какви год, морају да буду поништени."[26]
Подржава све програмске циљеве Покрета МИ - Глас из народа. [27]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Ожењен је, има двоје деце.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Драган Станојевић”. Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik.
- ^ „About MAUP - Міжрегіональна Академія Управління персоналом”. maup.com.ua.
- ^ „Компанија Ратко Митровић а. д.”. www.rmkompanija.co.rs.
- ^ „Сербско русский бизнес клуб. | Русский и Сербский бизнес.”. serbbiz.srpskirod.rs (на језику: руски).
- ^ „СПИЛЬНА УКРАИНСЬКО-ЮГОСЛАВСЬКА ФИРМА ЮГ-УКР-КОНТРАКТ”.
- ^ „Юг-Контракт - Оптовий продаж IT, цифровий, побутової техніки”. yugcontract.ua.
- ^ „Dragan Stanojević”. Istinomer (на језику: српски).
- ^ „Паидеума-ТВ”.
- ^ „Драган Станојевић први пут о Евроазији и ОДКБ”.
- ^ „Уједињена српска дијаспора Евроазије”.
- ^ „Подаци и видео материјал”.
- ^ „Забрана МО УСДЕА”.
- ^ „Драган Станојевић на Скупштини Евроазијских народа”.
- ^ „Окружни управни суд Кијева забранио и принудно распустио међународну јавну организацију „Уједињена српска дијаспора Евроазије“.”.
- ^ „Саопштење Министарства”.
- ^ „Србин у врху црне листе Украјине”.
- ^ „Потерница”.
- ^ „Позив”.
- ^ „Украјински Парламент”.
- ^ „РОД”.
- ^ „Драган Станојевић на челу Покрета РОД”.
- ^ „Оснивачи Покрета РОД у манастиру Милешева”.
- ^ „Друга Украјина”.
- ^ „Виктор Медведчук оптужен је за издају”.
- ^ „Сајт Покрета МИ - Глас из народа”.
- ^ „Драган Станојевић: Косово и Метохија - српска територија о којој нема полемике.”.
- ^ „Програмски циљеви”.