Шумен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шумен
буг. Шумен
Shumen-from-above-imagesfrombulgaria.jpg
Панорама Шумена
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Шуменска област
Становништво
Становништво
 — 2006. 103.016
Географске карактеристике
Координате 43°17′00″ СГШ; 26°56′00″ ИГД / 43.283333° СГШ; 26.933333° ИГД / 43.283333; 26.933333Координате: 43°17′00″ СГШ; 26°56′00″ ИГД / 43.283333° СГШ; 26.933333° ИГД / 43.283333; 26.933333
Надморска висина 184 м
Шумен на мапи Бугарске
Шумен
Шумен
Веб-сајт
shumencity.hit.bg

Шумен (старински Шумла[1], тур. Şumnu) је десети по величини град у Републици Бугарској, у источном делу земље. Град је и седиште истоимене Шуменске области.

Природни услови[уреди]

Шуменска тврђава

Град Шумен се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 400 km североисточно. Са друге стране Шумен је на 80 km од Црног мора и града Варне. Шумен се сместио на Шуменској висији на близу 200 m надморске висине, која раздваја Влашку низију и црноморско приморје. Предео око града је валовит и брежуљкаст, а јужно од града он прелази у брда и планине ланца Балкана.

Клима у граду је континентална.

Историја[уреди]

Околина града Шумена веома је важна за историју Бугарске, пошто се у непосредној близини налазе средњовековни локалитети Плиска и Преслав, прва средишта бугарске државе. Шумен се као насеље први пут помиње 811. године, а у 10. веку представљао је једно од управних и културних средишта бугарске државе. 1388. године град је пао под власт Османлија, да би под њима у 16. веку био важно трговиште са бројним муслиманским становништвом у граду и околини. Тада је изграђена велика градска тврђава. Током овог времена у граду и околини населило се много турског живља, које је и данас бројно.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. После овога град доживљава опадање и исељавање бројног турског становништва.

Културна историја Срба у Шумену[уреди]

У бугарском граду Шумену у средњем веку а и касније, била је једна од дубровачких трговачких колонија. Дубровчанин Гундулић је 1575. године редом прелазио са колоније у колонију; смером - Рушчук, Силистрија, Провадија, Варна, Шумен, Пазарџик и Једрене. Дубровчани су имали своје поузданике људе дуж трговачког пута до Цариграда, нарочито по колинијама, и то су по правилу били "једноплемени " Срби. Отуда се може једним делом објаснити присуство Срба, у сред бугарског националног корпуса. Такође у те крајеве пристизали су што прогнаницу у турско време, што избеглице ратних године.

Бугарин Кајданов је 1836. године објавио историјску књигу, чији су читаоци били и очигледно Срби из Шумена: Харалампије Ивановић, Кирко Хаџи Николајевић и Иван Симеоновић - сва тројица су се у Галацу записали. А у Ибраилу граду, такође писали су се други Срби из Шумена: Велико (Вељко!) Хараламповић, Станко Добровић, Руси Атанасовић, Марин Јанчов Ђулгеровић, Стојчо Стефановић, Стојан Танасовић и Иванчо Николајевић.[2] Новосадски српски лист је на својим странама писао о испитима годишњим (фебруарским) у тамошњој школи (гимназији) 1857. године. У тој тазе отвореној гимназији учило се неколико језика, с тим да је бугарски главни. Полагао се тако "Славјански језик са бугарским", а реч је у ствари о српском језику.[3] У Шумену је тих година дошла Српкиња извесна Александра, учитељица из Новог Сада да предаје у тамошњој школи, на основу конкурса објављеног у српским новинама. Директор школе у Шумену и Рушчуку био је средином 19. века Србин, Милан Давид Рашић вредан писац и преводилац. Тако су Рашићеву књигу објављену у Бечу 1852. године, купили многи Срби у Бугарској, па они из Шумена. Пренумеранти те српске књиге били су у Шумену: Браћа Стојановић великокупци, Андоваћи Савић за свог брата, Гинчо Марковић учитељ, Мато Цофов трговац (четири примерка), Сава Дробоплодниј (или Доброплодниј?) учитељ и Јован Монастирскиј учитељ.[4]

Становништво[уреди]

По проценама из 2006. године град Шумен имао 103.016 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна — око 70%, а остатак махом исламска.

Привреда[уреди]

У Шумену је развијена метална (пољопривредне машине, камиони), прехрамбена и дрвна индустрија и прерада дувана. Међутим, град је у оквирима државе најпознатији по пиварској индустрији — Шуменско пиво.

Градске знаменитости[уреди]

У Шумену се налази Томбул џамија из 18. века, највећа џамија у Бугарској. Ту је и добро очувана тврђава из османског раздобља. Град поседује и веома леп археолошки музеј.

Референце[уреди]

  1. Larousse (1900). стр. 27.
  2. Иван Кајаданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Пешта 1836. године
  3. "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  4. Милан Давид Рашић: "Федор и Марија или вјерност до смрти", Беч 1852. године

Литература[уреди]

  • Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris. 

Спољашње везе[уреди]