Istorija pismenosti

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Istorija pisanja)

Istorija pismenosti prati razvoj izražavanja jezika slovima ili drugim oznakama,[1] kao i studije i opise tih dešavanja.

U istoriji razvijanja sistema pisanja u različitim ljudskim civilizacijama, potpunijim sistemima pisanja prethodio je protopisanje, sistemi ideografskih ili ranih mnemoloških simbola (simbola ili slova koji olakšavaju pamćenje). Istinito pisanje, u kojem je kodiran sadržaj jezičke izreke, tako da drugi čitalac može da rekonstruiše sa priličnim stepenom tačnosti tačno zabeležene zapise, kasniji je razvoj. Ono se razlikuje od protopisanja, koje obično izbegava kodiranje gramatičkih reči i priloga, te je otežano ili čak nemoguće rekonstruisati tačno značenje koje je pisac imao na umu, osim ako se veći deo konteksta zna unapred. Jedan od najranijih oblika pismenog izražavanja je klinopis.[2]

Izumi pisanja[уреди | уреди извор]

Sumer, drevna civilizacija južne Mezopotamije, veruje se da je mesto gde je pisani jezik prvi put izumljen oko 3100. godine p. n. e.
Krečnjačke tablice Kiša iz Sumera sa piktografskim zapisima; moguće je da su najranije poznate, iz 3500. p. n. e., Ešmolijen muzej

Dugo se smatralo da je izum pisanja imao jedinstveno poreklo, što je obuhvaćeno teorijom zvanom „monogeneza”.[3] Učenjaci su verovali da je svo pisanje nastalo u drevnom Sumeru (u Mesopotamiji) i da se širilo svetom odatle putem procesa kulturne difuzije.[3] Prema ovoj teoriji, koncept predstavljanja jezika korišćenjem pisanja, mada ne nužno i specifičnosti kako je takav sistem funkcionisao, prenosili su trgovci putujući između geografskih regiona.[4][5]

Međutim, otkriće skripti drevne Mezoamerike i Perua, daleko od bliskoistočnih izvora, pokazalo je da pisanje moglo biti izmišljeno nezavisno. Naučnici sada smatraju da se pisanje verovatno nezavisno razvilo u najmanje pet drevnih civilizacija: Mesopotamiji (između 3400. i 3100. godine p. n. e.), Egiptu (oko 3250. godine p. n. e.),[6][7][3] Kini (2000. godine p. n. e.),[8] nizijskoj Mezoamerici (do 650. godine p. n. e.),[9][3] i Peruu (verovatno već 2700. godine p. n. e., mada verovatnije oko 200 godine).[3]

U pogledu Egipta, nekoliko učenjaka[6][10][11] je tvrdilo da se „najranija čvrsta evidencija egipatskog pisanja razlikuje po strukturi i stilu od mesopotamijskog, i stoga je njihovo pisanje moralo biti nezavisno razvijeno. Mogućnost difuzijske stimulacije iz Mesopotamije ostaje, ali uticaj nije mogao da pređe stepen prenošenja ideje.”[6][12]

Drevni kineski znakovi su nezavisni izum, jer ne postoje dokazi o kontaktu drevne Kine i pismenih civilizacija Bliskog Istoka,[13] i zbog izrazitih razlika između mesopotamijskog i kineskog pristupa logografiji i fonetskoj reprezentaciji.[14]

Rasprava okružuje indijsko pismo civilizacije doline Inda iz brončanog doba, Rongorongo pismo Uskršnjeg ostrva i vinčanske simbole od oko 5.500 godina pne. Svi su nedešifrovani, te nije poznato da li predstavljaju autentično pisanje, protopisanje ili nešto treće.

Sumersko arhaično (preklinasto) pisanje i egipatski hijeroglifi generalno se smatraju najranijim istinskim sistemima pisanja, oba od kojih izviru iz svojih predačkih protopismenskih simboličkih sistema iz 3400–3100. p. n. e., sa najranijim koherentnim tekstovima od oko 2600. p. n. e..

Sistemi pisanja[уреди | уреди извор]

Glavni članak: Pismo

Simbolički komunikacioni sistemi se razlikuju od sistema pisanja po tome što se za razumevanje teksta obično mora razumeti nešto iz povezanog govornog jezika. Suprotno tome, simbolički sistemi, kao što su informativni znakovi, slike, mape i matematika, često ne zahtevaju prethodno poznavanje govornog jezika. Svaka ljudska zajednica poseduje jezik, svojstvo koje mnogi smatraju urođenim i određujućim stanjem čovečanstva (pogledajte poreklo jezika). Međutim, razvoj sistema pisanja i njihova delimična zamena tradicionalnih oralnih komunikacionih sistema bili su sporadični, neujednačeni i spori. Jednom uspostavljeni, sistemi pisanja se u celini menjaju sporije od svojih govornih pandana i često očuvavaju obeležja i izraze koji više ne postoje u govornom jeziku.

Postoje tri kriterijuma pisanja za sve sisteme pisanja. Prvo je da pisanje mora biti kompletno. Ono mora da ima svrhu ili neku vrstu značenja. Tekstom se mora naglasiti ili saopštiti neka poenta. Drugo, svi sistemi pisanja moraju imati neku vrstu simbola koji se mogu napraviti na nekoj vrsti površine, bilo fizičke ili digitalne. I na kraju, simboli koji se koriste u sistemu pisanja moraju oponašati govorne reči/govor, kako bi komunikacija bila moguća.[15]

Najveća korist od pisanja je u tome što pruža alat pomoću kojeg društvo može dosledno i detaljno beležiti podatke, nešto što se ne može postići jednako dobro govornim jezikom. Pisanje omogućava društvima da prenose informacije i razmenjuju znanje.

Zabeležena istorija[уреди | уреди извор]

Glavni članci: Zabeležena istorija i Antička književnost

Drevna mesopotamijska poema daje prvu poznatu priču o pronalasku pisanja:

Budući da su glasnička usta bila teška i nije mogao da ponovi (poruku), gospodar Kulabe potapšao je glinu i na nju stavio reči, poput tablice. Do tada nije bilo stavljanja reči na glinu.

— Sumerska epska pesma Enmerkar i gospodar Arate. Oko 1800. godine p. n. e..[16][17]

Učenjaci opravdano prave razliku između praistorije i istorije ranog pisanja,[18] ali se razilaze po pitanju vremena kad praistorija postaje istorija, i kada protopisanje postaje „istinsko pisanje”. Ta definicija je u velikoj meri subjektivna.[19] Pisanje je, u najopštem smislu, metoda zapisivanja informacija i sastoji se od grafema, koji mogu biti sastavljeni od glifa.[20]

Pojavu pisanja na određenom području obično prati nekoliko vekova fragmentarnih natpisa. Istoričari obeležavaju „istoričnost” kulture prisustvom koherentnih tekstova u sistemu pisanja kulture.[18] Izum pisanja nije bio jednokratni događaj, već je bio postepeni proces iniciran pojavom simbola, možda prvo u kultne svrhe.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peter T. Daniels, "The Study of Writing Systems", in The World's Writing Systems, ed. Bright and Daniels, p.3
  2. ^ Empires of the Plain: Henry Rawlinson and the Lost Languages of Babylon, New York, St. Martin's Press. . 2003. ISBN 978-0-312-33002-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б в г д Olson, David R.; Torrance, Nancy (16. 2. 2009). The Cambridge Handbook of Literacy (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9780521862202. 
  4. ^ More recent examples of this include Pahawh Hmong and the Cherokee syllabary
  5. ^ Peter T. Daniels, "The First Civilizations", in The World's Writing Systems, ed. Bright and Daniels, p.24
  6. ^ а б в Regulski, Ilona (2. 5. 2016). „The Origins and Early Development of Writing in Egypt” (на језику: енглески). doi:10.1093/oxfordhb/9780199935413.013.61. 
  7. ^ Wengrow, David. “The Invention of Writing in Egypt”, in Before the Pyramids: Origin of Egyptian Civilization, Oriental Institute, University of Chicago, 2011, pp. 99-103.
  8. ^ James Legge, D.D., translator, "The Shoo King, or the Book of Historical Documents, Volume III, Part I, page 12]. Early Chinese Writing", in The World's Writing Systems, ed. Bright and Daniels, p.191
  9. ^ Brian M. Fagan, Charlotte Beck, ур. (1996). The Oxford Companion to Archaeology. Oxford University Press. стр. 762. ISBN 978-0-19-507618-9. 
  10. ^ J. Baines (2004), “The earliest Egyptian writing: Development, context, purpose,” in The First Writing. Script Invention as History and Process (Cambridge, England: Cambridge University Press), 150–189;
  11. ^ G. Dreyer (1998), Umm el-Qaab I. Das prädynastische Königsgrab U-j und seine frühen Schriftzeugnisse (Mainz, Germany: Philip von Zabern).
  12. ^ Woods, Christopher. "Visible language: the earliest writing systems." Visible Language: Inventions of Writing in the Ancient Middle East and Beyond. The Oriental Institute of the University of Chicago, Chicago, 2010, pp. 15-25.
  13. ^ David N. Keightley, Noel Barnard. The Origins of Chinese civilization Page 415-416
  14. ^ Sex and Eroticism in Mesopotamian Literature. By Dr Gwendolyn Leick. Pg 3.
  15. ^ Fischer, Steven R. (mart 2018). A history of reading. ISBN 9781789140682. OCLC 1101969075. 
  16. ^ Daniels, Peter T. (1996). The World's Writing Systems (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 45. ISBN 9780195079937. 
  17. ^ Boudreau, Vincent (2004). The First Writing: Script Invention as History and Process (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 71. ISBN 9780521838610. 
  18. ^ а б Shotwell, James Thomson. An Introduction to the History of History. Records of civilization, sources and studies. New York: Columbia University Press, 1922.
  19. ^ Smail, Daniel Lord. On Deep History and the Brain. An Ahmanson foundation book in the humanities. Berkeley: University of California Press, 2008.
  20. ^ Bricker, Victoria Reifler, and Patricia A. Andrews. Epigraphy. Supplement to the Handbook of Middle American Indians, v. 5. Austin: University of Texas Press, 1992.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Istorija pismenosti na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_pismenosti&oldid=27676324”