Џон Мејнард Кејнс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Мејнард Кејнс
Кејнсијанизам
Keynes 1933.jpg
Џон Мејнард Кејнс 1933.
Рођен 5. јун 1883
Кембриџ Уједињено Краљевство
Преминуо 21. април 1946
Тилтон Уједињено Краљевство
Националност  УК
Област Политичка економија
Вероватноћа
Образовање Кингс колеџ
Узор Адам Смит
Давид Рикардо
Џон Стјуарт Мил
Томас Малтус
Силвио Гасел
Џорд Едвард Мур
Кнут Вичел
Денис Робертсон
Утицај Карл Маркс
Алфред Маршал
Денис Робертсон
Фридрих Август фон Хајек
Доприноси Макроекономија
Кејнзијанизам
Преференција ликвидности
Мултипликатор потрошње
AD-AS модели

Џон Мејнард Кејнс, први барон Кејнс од Тилтона[1] (енгл. John Maynard Keynes; 5. јун 188321. април 1946) био је енглески економиста чије су радикалне идеје имале огроман утицај на модерну економију и политичку теорију. Посебно је запамћен као заговарач владине политике интервенционизма, по којој би влада могла користити фискалне и монетарне мере да би циљано ублажила ефекте економске рецесије, депресије и експлозија. Многи га сматрају оснивачем модерне макроекономије.[2][3][4][5] Његове идеје су основа школе мишљења познате као Кејнсова економја и њених разних огранака.[6]

Током 1930-тих, Кејнс је предводио револуцију економског размишљања, оспоравајући идеје неокласичне економије која је тврдила да би слободна тржишта, у кратким до средњорочних термина, аутоматски пружила потпуну запосленост, докле год су радници флексибилни у погледу њихових платних захтева. Он је уместо тога заступао став да агрегатна потражња одређује свеукупни ниво економске активности и да неадекватна агрегатна потражња може да доведе дугачких периода високе незапослености. Следствено Кејнсовој економији, државна интервенција је неопходна да би се регулисали циклуси „брзог раста и распада“ економске активности.[7] Кејнс се залагао за примену фискалне и монетарне политике којом би се ублажили негативни ефекти економских рецесија и депресија. Након извијања Другог светског рата, Кејнсове идеје у погледу економске политике су нашле примену у водећим Западним економијама. Године 1942, Кејнсу је додељена титула наследног племића, те је постао барон Кејнс од Тилтона у округу Сасекс.[8] Кејнс је умро 1946. године. Током 1950-тих и 1960-тих, успех Кејнсове економије је довео до тога да су скоро све капиталистичке владе прихватиле његове ставове.

Кејнсов утицај је опао током 1970-тих, делом као последица проблема са инфлацијом која је почела да се испољава у англоамеричким економијама од почетка декаде, а делом због критика Милтона Фридмана и других економиста који су били песимистични у погледу способности влада да регулишу економске циклусе путем фискалне политике.[9] Међутим, наступ глобалне финансијске кризе из 2007–08 је узроковао поновни успон Кејнсовог гледишта. Кејнсова економија пружа теоретску основу за економску политику коју је Председник Барацк Обама предузео у САД у одговору на кризу, као и премијер Гордон Броwн у Уједињеном Краљевству, и други државници у њиховим земљама.[10]

Године 1999, Тајм магазин је уврстио Кејнса у списак 100 најважнијих и најутицајнијих људи 20. века, коментарушући да је то била: „његова радикална идеја да владе требају да потроше новац који немају да би спасле капитализам.“[11] Њега је журнал The Economist описао као „најпознатијег британског економисту 20. века.“[12] Осим што је био економиста, Кејнс је такође био у државној служби, као директор Енглеске банке, припадник Блумсбурске групе интелектуалаца,[13] патрон и сакупљач уметности, директор Британског еугенског друштва, саветник неколико добротворних дружтава, успешни приватни инвеститор, писац, филозоф, и фармер.

Биографија[уреди]

Образовање[уреди]

Џон Мејнард Кејнс је био син Џона Невила Кејнса, професора економије на универзитету Кембриџ, успешног аутора и социјалног реформатора. Кејнс је прво образовање добио на Итону, где је показао таленат за скоро сваку област његових широких интереса. Уписао је Краљевски колеџ при Кембриџу да би студирао математику, али су га његова интересовања према политици одвела на поље економије коју је студирао на Кембриџу.[6][14][15][16][17][18][19][20][21][22][23][24]

Каријера[уреди]

Да би нашао неки извор прихода, Кејнс је одложио писање дисертације на Кембриџу и, уместо тога, похађао курс грађанског истраживања, на којем је био други.[25] Интересантан је податак да је у области економије добио најмању оцену. Касније је тим поводом рекао: „Истраживачи највероватније знају мање од мене“. Најпожељније место у британском трезору било је намењено првопласираном, тако да је Кејнс прихватио посао у владиној канцеларији за административна питања државе Индије. Упоредо је радио и на дисертацији, која на његову жалост није била прихваћена, што је значило да су шансе да остане на Кембриџу минималне. Уместо тога, прихватио је посао предавача на економском одсеку који је основао Алфред Маршал. Тада је и почео да стиче репутацију као економиста. Ускоро је био ангажован у краљевској комисији за валуту и финансије Индије где је могао да искаже свој таленат примењујући економску теорију на практичне проблеме. Пошто је то и успео, његове услуге су тражене и после Првог светског рата. После рата је био задужен за креирање услова кредита између Британије и њених континенталних савезника за време рата. Постигао је знатне успехе који су, на крају, довели до места финансијског представника трезора на Париској мировној конференцији 1919.

Кејнсова се каријера уздигла местом саветника финансија Уједињеног Краљевства од 1915. до 1919. за време Првог светског рата, и као њиховог представника на Париској мировној конференцији 1919. Та посета је довела до публикације Економске последице мира (The Economic Consequences of the Peace), исте године праћена Ревизијом уговора (A Revision of the Treaty). Ова дела су предвиђала да ће поправке које је Немачка требало да плати победницима рата бити толико велике да ће уништити Немачку економију. Ова предвиђања су се и остварила 1923. када се немачка економија урушила у хиперинфлацији, са само малим делом поправки икада плаћеним.

Кејнс је више пута у својим делима упозоравао на то да је Србија пропорционално највише страдала у Првом светском рату. С обзиром на то да је Србија сиромашна пољопривредна земља, основ њене економије је људска радна снага. С обзиром на огромне људске жртве, Србија је пропорционално највише изгубила у рату, а после ње Француска. Систем репарација заснован на уништеним материјалним средствима који су савезничке снаге увеле не може, по Кејнсу, адекватно да надокнади српске губитке.[26][27]

Кејнс (десно) и УС представник Хари Декстер Вајт на конститутивној седници управног одбора Међународног монетарног фонда у Савани (Џорџија) 1946. године

До 1942. године, Кејнс је већ био угледни економиста када је добио титулу барон Кејнс од Тилтона. За време Другог светског рата, Кејнс је расправљао у Како платити рат (How to pay for the war) да би рат требало финансирати већим порезима (пре него трошењем дефицита), да би се избегла инфлација. Када је победа савезника већ изгледала сигурно, Кејнс је био у преговорима који су установили Бретонвудски систем (Bretton Woods system), као представник британске делегације и председавајући комисије Светске банке.

Инвеститор[уреди]

Кејнсов бриљантни рекорд као инвеститора демонстриран је преко јавно доступуних података фонда који је он водио за Краљевски колеџ при Кембриџу.

Између 1928. и 1945, Кејнсов фонд је доживео просечни раст од 13,2% у поређењу са укупним тржиштем Уједињеног Краљевства које је опадало 0,5% на годишњем нивоу.

Приступ који је генерално Кејнс усвојио са његовим инвестицијама може се свести на:

  • 1. Пажљиву селекцију неколико инвестиција узимајући у обзир њихову јевтиноћу у поређењу са актуелним и потенцијалним реалним вредностима у периоду година, као и алтернативним инвестицијама у времену;
  • 2. Чврсто држање ових релативно великих јединица, могуће и на неколико година, док не испуне своја очекивања, или док не буде очигледно да су била грешка, и;
  • 3. Балансирана позиција у инвестирању, тј. различит избор ризика индивидуалних деоница које су велике, и ако је могуће, супротстављених ризика (нпр. држање деоница злата међу осталим једнакостима, јер је врло могуће кретање у супротном правцу због флуктуација).

Дела[уреди]

Најважније Кејнсово дело је Општа теорија запослености, камате и новца (The General Theory of Employment, Interest and Money), 1936. У њему је тврдио и покушао да докаже да слободан тржишни систем не тежи равнотежи, укључујући и пуну запосленост, већ баш неравнотежама израженим кризама и привредним циклусима. Овом књигом Кејнс је извршио револуцију у економској науци, будући да је довео у питање централну пропозицију (до)тадашње макроекономске теорије. Из Кејнсове теорије врло брзо је изведена потреба широке државне интервенције, а фискалне политике пре свега.[28]

Кејнсијанизам је владао макроекономским мишљењем око пола века, да би његову доминацију угрозила тзв. нова класична економија 1980-их година. Данашњи неокејнсијанизам врло мало подсећа на свог утемељивача.

  • 1909. Скорашњи економски догађаји у Индији ("The Recent Economic Events in India"), EJ
  • 1911. "Principal Averages and Laws of Error which Lead to Them", J of Royal Statis Soc
  • 1911. Утицај родитељског алкохолизма (Influence of Parental Alcoholism"), J of Royal Statis Soc
  • 1911. "Irving Fisher's Purchasing Power of Money", EJ
  • 1912. Џевонсова теорија политичке економије (W.S. Jevons's Theory of Political Economy), EJ
  • 1912. "The Foreign Trade of the UK at Prices of 1900", EJ
  • 1913. "J.A. Hobson's Gold, Prices and Wages", EJ
  • 1913. Indian Currency and Finance[29]
  • 1914. "Ludwig von Mises' Theorie des Geldes", EJ
  • 1914. "The Prospects of Money", EJ
  • 1914. "War and the Financial System", EJ
  • 1914. Град Лондон и Народна Банка Енглеске (The City of London and the Bank of England), QJE
  • 1915. "Walter Bagehot's Works and Life", EJ
  • 1915. "The Economics of War in Germay", EJ
  • 1919. Економске последице мира (The Economic Consequences of the Peace)
  • 1920. "Ralph G. Hawtrey's Currency and Credit", EJ
  • 1921. A Treatise on Probability
  • 1922. Revision of the Treaty
  • 1922. "The Inflation of Currency as a Method of Taxation", MGCRE
  • 1923. A Tract on Monetary Reform
  • 1923. "Some Aspects of Commodity Markets", Manchester Guardian
  • 1923. "A Reply to Sir William Beveridge's Population and Unemployment", EJ.
  • 1923. "Population and Unemployment", EJ
  • 1923. "The Measure of Deflation: an inquiry into index numbers", N&A
  • 1923. "Mr. Bonar Law", N&A
  • 1923. Монетарна политика и незапосленост (Currency Policy and Unemployment), N&A
  • 1924. "Does Unemployment Need a Drastic Remedy?", N&A
  • 1924. "Edwin Montagu", N&A
  • 1924. "Alfred Marshall, 1842-1924", EJ and Memorials of Alfred Marshall, 1925.
  • 1924. "Monetary Reform", with E. Cannan, Addis and Milner, EJ
  • 1924. "A Comment on Professor Cannan", EJ
  • 1925. "The Gold Standard Act", EJ
  • 1925. "The Balfour Note and Inter-Allied Debts", N&A
  • 1925. The Economic Consequences of Mr. Churchill
  • 1925. A Short View of Russia
  • 1925. "Am I a Liberal?", N&A
  • 1926. The End of Laissez-Faire
  • 1926. "Liberalism and Labour", N&A
  • 1926. Laissez Faire and Communism
  • 1926. "Francis Ysidro Edgeworth", EJ
  • 1926. Троцки о Енглеској (Trotsky on England), N&A
  • 1927. "A Note on Economy", N&A
  • 1927. "A Model Form for Statements of International Balances", EJ
  • 1927. "The British Balance of Trade", EJ
  • 1928. "The United States Balance of Trade", EJ
  • 1928 "Amalgamation of the British Note Issue", EJ
  • 1928. "Postwar Depression in the Lancashire Cotton Industry", J of Royal Statistical Society
  • 1928. "Lord Oxford", N&A
  • 1928. "The Great Villiers Connection", N&A
  • 1928. Réflexions sur le franc
  • 1928. "The French Stabilisation Law", EJ
  • 1928. "Frederic C. Mills' Behavior of Prices", EJ
  • 1928. "The War Debts", N&A
  • 1929. "A Rejoinder to Ohlin's The Reparation Problem", EJ
  • 1929. Can Lloyd George Do It? with H.D. Henderson
  • 1929. Винстон Черчил (Winston Churchill), N&A
  • 1930. Расправа о новцу (A Treatise on Money), у два тома
  • 1930. "The Industrial Crisis", N&A
  • 1930. "The Great Slump of 1930", N&A
  • 1930. "Economic Possibilities for Our Grandchildren", N&A and Saturday Evening Post.
  • 1930. "Frank P. Ramsey", EJ and 1931, NSN
  • 1931. "A Rejoinder to D.H. Robertson, EJ
  • 1931. "Spending and Saving", The Listener
  • 1931. "The Problem of Unemployment", The Listener}-
  • 1931. "On the Eve of Gold Suspension", Evening Standard
  • 1931. "The End of the Gold Standard", Sunday Express
  • 1931. "After the Suspension of Gold", Times
  • 1931. "Proposals for a Revenue Tariff", NSN
  • 1931. "Some Consequences of the Economy Report", NSN
  • 1931. Essays in Persuasion
  • 1932. "The World's Economic Outlook", Atlantic Monthly
  • 1932. "The Prospects of the Sterling Exchange", Yale Review
  • 1932. "The Dilemma of Modern Socialism", Political Quarterly
  • 1932. "Member Bank Reserves in the United States", EJ}-
  • 1932. The World's Economic Crisis and the Way of Escape with A. Salter, J. Stamp, B. Blackett, H. Clay and W. Beveridge
  • 1932. "Saving and Usury", EJ
  • 1932. "A Note on the Long-Term Rate of Interest in Relation to the Conversion Scheme", EJ
  • 1933. "A Monetary Theory of Production", in Festschrift für Arthur Spiethoff.
  • 1933. "Mr. Robertson on Saving and Hoarding", EJ
  • 1933. "An Open Letter to President Roosevelt", New York Times
  • 1933. "The Means to Prosperity", Times
  • 1933. "National Self-Sufficiency", Yale Review
  • 1933. "The Multiplier",NSN
  • 1933. Essays in Biography
  • 1933. The Means to Prosperity
  • 1935. "Commemoration of T.R. Malthus", EJ
  • 1935. "The Future of the Foreign Exchange", Lloyds Bank Review
  • 1936. "William Stanley Jevons", JRSS
  • 1936. "Herbert Somerton Foxwell", EJ
  • 1936. "The Supply of Gold", EJ
  • 1936. "Fluctuations in Net Investment in the United States", EJ
  • 1936. Општа теорија запослености, камате и новца (General Theory of Employment, Interest and Money)
  • 1937. "The General Theory of Empoyment", QJE
  • 1937. "Professor Pigou on Money Wages in Relation to Unemployment", with N. Kaldor, EJ
  • 1937. "Alternative Theories of the Rate of Interest", EJ
  • 1937. "The Ex Ante Theory of the Rate of Interest", EJ
  • 1937. "The Theory of the Rate of Interest", in Lessons of Monetary Experience: In honor of Irving Fisher
  • 1937. "Some Economic Consequences of a Declining Population", Eugenics Review
  • 1938. "Comments on Mr. Robertson's `Mr Keynes and Finance'", EJ.
  • 1938. "Storage and Security", NSN.
  • 1938. "The Policy of Government Storage of Foodstuffs and Raw Materials", EJ
  • 1938. "Mr. Keynes's Consumption Function: A reply", QJE - reply to Holden (1938).
  • 1938. "Mr Keynes on the Distribution of Income and the Propensity to Consume: A reply", RES
  • 1938. Адам Смит као ученик и учитељ (Adam Smith as Student and Professor), EJ
  • 1938. "Introduction to David Hume, An Abstract of a Treatise on Human Nature", with P. Sraffa
  • 1938. "James E. Meade's Consumers' Credits and Unemployment", EJ
  • 1939. "The Process of Capital Formation", EJ
  • 1939. "Professor Tinbergen's Method", EJ
  • 1939. "Relative Movements of Real Wages and Output", EJ
  • 1939. "The Income and Fiscal Potential of Great Britain", EJ
  • 1940. "The Concept of National Income: Supplementary note", EJ
  • 1940. How to Pay for the War: A radical plan for the Chancellor of the Exchequer
  • 1943. "The Objective of International Price Stability", EJ.
  • 1944. "Mary Paley Marshall", EJ
  • 1946. "The Balance of Payments of the United States", EJ
  • 1947. "Newton the Man", Newton Tercentenary Celebrations

Критика[уреди]

Фридрих Хајек, један од Кејнових најпроминентнијих критичара

Рад Расправа о новцу (Treatise on Money) у 2 тома је сматран Кејнсовим најбољим делом од његовог честог интелектуалног противника, Милтона Фридмана. Фридман и остали монетаристи су расправљали да кејнезијански економисти (Keynesian Economists) не обраћају довољно пажње на стагфлацију и остале проблеме инфлације.

Фридрих Хајек је тако жестоко искритиковао Расправу о новцу (Treatise on Money)[30] да је Кејнс одлучио да постави Пјера Срафу да искритикује (ништа мање жестоко) Хајеково конкурентско дело.[31] Кејнс-Хајек конфликт је била права мала битка на линији Лондонска економска школа - Кембриџ.

Референце[уреди]

  1. Jenkins, Nicholas. „John Maynard Keynes 1st Baron Keynes (I7810)”. W. H. Auden – 'Family Ghosts'. Stanford University. Приступљено 18. 10. 2011. 
  2. Yergin, Daniel; Stanislaw, Joseph. „book extract from The Commanding Heights (PDF). Public Broadcasting Service. Приступљено 13. 11. 2008. 
  3. „How to kick-start a faltering economy the Keynes way”. BBC. 22. 10. 2008. Приступљено 13. 11. 2008. 
  4. Cohn (2006). стр. 111.
  5. Davis, William L, Bob Figgins, David Hedengren, and Daniel B. Klein. "Economic Professors' Favorite Economic Thinkers, Journals, and Blogs," Econ Journal Watch 8(2): 126–146, May 2011.[1]
  6. 6,0 6,1 Skidelsky (2003). стр. 14, 43–46, 456,263,834.
  7. „Time Value of Money. How John Maynard Keynes Changed the World of Economics”. InvestingAnswers. Приступљено 2. 10. 2013. 
  8. The London Gazette: no. 35586. p. 2475. 5. 6. 1942. Приступљено 4. 8. 2009.
  9. „To Set the Economy Right”. Time magazine. 27. 8. 1979. Приступљено 13. 11. 2008. 
  10. Giles, Chris; Atkins, Ralph; Guha, Krishna. „The undeniable shift to Keynes”. Financial Times. Приступљено 23. 1. 2009. 
  11. Reich, Robert (29. 3. 1999). „The Time 100: John Maynard Keynes”. Time (magazine). Приступљено 18. 6. 2009. 
  12. „The IMF in Britain: Toothless truth tellers”. Economist.com. 11. 5. 2013. Приступљено 2. 10. 2013. 
  13. „The Bloomsbury Group”. Therem.net. 22. 8. 2007. Приступљено 26. 5. 2012. 
  14. Deane, Phyllis (2001). The Life and Times of J. Neville Keynes: A Beacon in the Tempest. Edward Elgar Publishing. стр. 168. ISBN 978-1-84064-534-7. 
  15. Skidelsky, Robert (1983). John Maynard Keynes: Hopes Betrayed, 1883–1920 Vol 1. Picador. стр. 69—73. ISBN 978-0333115992. 
  16. Felix, David (1999). Keynes: A Critical Life. Greenwood Press. стр. 22. ISBN 978-0-313-28827-2. 
  17. Harrod, Roy F. (1951). The Life of John Maynard Keynes. Macmillan. стр. 10. ISBN 1-125-39598-2. 
  18. Moggridge, Donald (1992). Maynard Keynes: An Economist's Biography. Routledge. стр. 47. ISBN 978-1-134-79866-7. 
  19. Hession, Charles Henry (1984). John Maynard Keynes: A Personal Biography of the Man Who Revolutionized Capitalism. MacMillan Ltd. стр. 12—. ISBN 0-02-551310-9. 
  20. Dostaler, Gilles (2007). Keynes and His Battles. Edward Elgar Publishing. стр. 262. ISBN 978-1-78100-837-9. 
  21. J J O'Connor; E F Robertson (2003). „John Maynard Keynes”. School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews, Scotland: MacTutor History of Mathematics. Приступљено 25. 1. 2014. 
  22. „John Maynard Keynes – Timeline”. Приступљено 26. 5. 2012. 
  23. Gümüş, Erdal (2003), „J. M. Keynes; Liberalism and Keynes; Keynes's Personal Life; Keynes's School Years”, Dumlupinar University Journal of Social Sciences, Eskisehir Osmangazi University, 5 (9): 81—100, MPRA Paper No. 42373, Приступљено 25. 1. 2014  (cites Skidelsky)
  24. 130 years of Perse Girls – Stephen Perse Foundation, 2011, стр. 8, Приступљено 25. 1. 2014  includes a photograph that is said to show Keynes as a child at the Perse School Kindergarten
  25. McGee, Matt (2005). Economics – In terms of The Good, The Bad and The Economist. S.l.: IBID Press. стр. 354. OCLC 163584293. ISBN 1-876659-10-6. 
  26. Кејнс, Џ. М, Економске последице мира, 1919, поглавље 5, посебно фуснота 20 у којој се каже да је преко милион становника Србије изгинуло током рата.
  27. Spiegel, Henry William (1991). The Growth of Economic Thought. Durham, UK: Duke University Press. стр. 602. ISBN 0-8223-0973-4. 
  28. Aschheim, J.; Tavlas, G. S.; Heinsohn, G.; Steiger, O. (1994). „The Monetary Thought-Ideology Nexus: Simons verses Keynes; Marx and Keynes – Private Property and Money”. Ур.: Wood, John Cunningham. John Maynard Keynes: Critical Assessments. Second. Routeledge and Google Books. стр. 101—120,135. ISBN 978-0-415-11415-8. 
  29. See Keynes, John Maynard (1913). „Indian Currency and Finance”. London: Macmillan & Co. 
  30. Hayek, Friedrick August von (1931). „Reflections on the Pure Theory of Money of Mr. J.M. Keynes” (PDF). Economica. 11. Приступљено 20. 5. 2008. 
  31. Hoover, Kenneth R. (2008). Economics as Ideology. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 152. ISBN 0-7425-3113-9. 

Литература[уреди]

  • Backhouse, Roger E.; Bateman, Bradley W. (2011). Capitalist Revolutionary: John Maynard Keynes. 
  • Barnett, Vincent (2013). John Maynard Keynes. London: Routledge. ISBN 978-0415567695. 
  • Beaudreau, Bernard C. (2006). The Economic Consequences of Mr. Keynes: How the Second Industrial Revolution Passed Great Britain. iUniverse. ISBN 0-595-41661-6. 
  • Clark, Barry (1998). Political Economy: A Comparative Approach. Westport: Greenwood Publishing Group. ISBN 0-275-96370-5. 
  • Clarke, Peter (2009). Keynes: The Twentieth Century's Most Influential Economist. Bloomsbury. ISBN 978-1-4088-0385-1. 
  • Clarke, Peter (2009). Keynes: The Rise, Fall and Return of the 20th Century's Most Influential Economist. Bloomsbury Press. 
  • Davidson, Paul (2007). John Maynard Keynes (Great Thinkers in Economics). Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-9623-7. 
  • Harrod, R. F. (1951). The Life of John Maynard Keynes. Macmillan. ISBN 1-125-39598-2. 
  • Markwell, Donald. John Maynard Keynes and International Relations: Economic Paths to War and Peace. Oxford University Press. . 2006. ISBN 0-19-829236-8. ISBN 978-0-19-829236-4. 
  • Keynes, Milo, ур. (1975). Essays on John Maynard Keynes. Cambridge University Press. ISBN 0-521-20534-4. 
  • Moggridge, Donald Edward (1980). Keynes. Macmillan. ISBN 0-333-29524-2. 
  • Patinkin, Don Keynes; Maynard, John (1987). The New Palgrave: A Dictionary of Economics. v. 2. Macmillan. стр. 19—41. ISBN 0-333-37235-2 (US Edition: ISBN 0-935859-10-1). 
  • Skidelsky, Robert (1992). John Maynard Keynes: Hopes Betrayed 1883–1920. Papermac. ISBN 0-333-57379-X (US Edition: ISBN 0-14-023554-X). 
  • Skidelsky, Robert (1994). John Maynard Keynes: The Economist as Saviour 1920–1937. Papermac. ISBN 0-333-58499-6 (US Edition: ISBN 0-14-023806-9). 
  • Skidelsky, Robert (2001). John Maynard Keynes: Fighting for Britain 1937–1946 (published in the United States as Fighting for Freedom). Papermac. ISBN 0-333-77971-1 (US Edition: ISBN 0-14-200167-8). 
  • Skidelsky, Robert (2009). Keynes: The Return of the Master. PublicAffairs. ISBN 1-58648-897-X. 
  • Wapshott, Nicholas (2011). Keynes Hayek: The Clash That Defined Modern Economics. 
  • Wolfe, Alan (2009). The Future of Liberalism. New York: Random House, Inc. ISBN 0-307-38625-2. 
  • Yergin, Daniel; Stanislaw, Joseph (1998). The Commanding Heights: The Battle for the World Economy. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-82975-4. 
  • Bateman, Bradley (2010). The return to Keynes. Harvard University Press. ISBN 0-674-03538-0. 
  • Blaug, Mark (1994), „Recent Biographies of Keynes”, Journal of Economic Literature, University of Exeter: American Economic Association, 32 (3): 1204—1215 
  • Dillard, Dudley (1948). The Economics of John Maynard Keynes: The Theory of Monetary Economy. Prentice-Hall, Inc. стр. 384. ISBN 978-1-4191-2894-3. 
  • Keynes, John Maynard (1998). The Collected Writings of John Maynard Keynes (30 Volume Hardback изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30766-6. 
  • Markwell, Donald (2000). Keynes and Australia. Reserve Bank of Australia. 
  • Pecchi, Lorenzo; Piga, Gustavo (2010). Revisiting Keynes. MIT Press. ISBN 0-262-51511-3. 
  • Skidelsky, Robert (2010). Keynes: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959164-0. 
  • Syll, Lars Palsson (2007). John Maynard Keynes. SNS Förlag. стр. 95. ISBN 978-91-85695-27-0. 
  • Temin, Peter; Vines, David (2014). Keynes: Useful Economics for the World Economy. MIT Press. 

Спољашње везе[уреди]