Џон Хикс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Хикс
Датум рођења 8. април 1904.
Место рођења Ворик
 Уједињено Краљевство
Датум смрти 20. мај 1989.
Место смрти Блокли
 Уједињено Краљевство

Џон Хикс (енгл. John Hicks; Ворик, 8. април 1904Блокли, 20. мај 1989) – 20. мај 1989, британски економиста, добитник Нобелове награде.

Живот[уреди]

После студија на Оксфорду 1922—1926. године, запослио се на Лондонској школи за економију и ту предавао економију тржишта рада и индустијске односе до 1935. године. Затим је прешао на Кембриџ на три године, а потом у Манчестер до 1946. године. Тада је отишао на Оксфорд, где је предавао до краја радног века 1971. године.

Нобелову награду за економију добио је 1972. године заједно са Кенетом Ероуом, а за 'пионирски допринос у теорији опште економске равнотеже и теорији благостања' (из образложења). Новчани износ награде поклонио је библиотеци Лондонске школе за економију.

Био је у браку са Урсулом, професором јавних фиинансија. Неке радове су писали заједнички.

Дела[уреди]

Хиксов опус је врло разуђен и он је дао велике доприносе развоју економске теорије на бројним подручјима и микроекономије и макроекономије.

Прво, увео је идеју еластичности супституције, којом се мери лакоћа замене једног производног фактора другим, а уколико се промене технологије или релативне цене фактора. Уз помоћ ове идеје Хикс је био у стању да покаже, насупрот марксистима, да се учешће радника у националном дохотку не мора смањивати због радно-штедног техничког прогреса.

Затим, велики допринос био је проналазак тзв. ИС-ЛМ модела. Тај познати макроекономски модел говори о везама инвестиција, штедње, каматне стопе и новца и представља графичку верзију кејнзијанске теорије.

Хикс је дао допринос и економици благостања увођењем теста за поређење алтернативних стања света, који је касније назван Хикс-Калдоров текст. Њиме је покушано решење проблема неупоредивости многих стања света по критеријуму Парето оптималности.

Следећи допринос дао је у књизи Вредност и капитал (1939), где је реформулисао савремену теорију и показао, пратећи Парета, да се о вредности може говорити без претпоставке да је корисност мерљива. У овој књизи, која је једна од важнијих у економској теорији XX века, бавио се и фундаменталним питањима опште економске равнотеже и раста, враћајући у оптицај Валраса и лозанску школу.

Неке важније књиге[уреди]

  • Value and Capital, 1939
  • A Revision of Demand Theory, 1956
  • Capital and Growth, 1965
  • Critical Essays in Monetary Theory, 1967
  • Capital and Time, A Neo-Austrian theory, 1973
  • Methods of Dynamic Economics, 1985

Спољашње везе[уреди]