Елизабета је била најмлађе дете Карла I Напуљског и његове прве супруге Беатрис од Провансе. Удала се за угарског краља Ладислава IV 1270. године. Елизабета и Ладислав нису имали деце. Ладислав је запостављао Елизабету због своје полупаганске крви - по мајци је био Куман. Угарски краљ носио је куманску одећу и био је окружен многим припадницима овог племена. Ладислав је већи део свог брака са Елизабетом провео са Куманима, подстичући их да дођу да живе у Угарској. Више је волео друштво Кумана него хришћана, те је међу припадницама овог народа имао и бројне љубавнице. Елизабета је чак утамничена 1286. године, да би Ладислав могао живети са куманском љубавницом. Следеће три године провела је на острву свете Маргарите, код Ладиславове сестре Јелисавете. Ладислав и Елизабета измирили су се 1289. године, када је краљ схватио да не ужива подршку барона. Ладилсав је умро 1290. године без деце. Наследио га је Андрија III Млечанин, његов даљи рођак. Елизабета се након мужевљеве смрти вратила у Напуљ, али се касније поново вратила у Угарску. Умрла је у Напуљу 1303. године у манастиру Светог Петра, где се замонашила. Манастир је основала њена сестра Марија.
