Енсинк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енсинк
Logo of 'N Sync (1998).png
Енсинк
Основне информације
Активни период 1995—2002
Жанр(ови) поп, денс, r&b, тин поп
Оснивање 1995. (Сједињене Америчке Државе Орландо, Флорида)
Бивши чланови Џастин Тимберлејк
Ленс Бас
Крис Киркпатрик
Џои Фатон
Џеј Си Шасе

Енсинк (енгл. NSYNC) био је амерички бој бенд из Орланда, који је постигао огроман успех на америчком музичком тржишту крајем 90-их.[1] Бенд су сачињавали Џастин Тимберлејк, Ленс Бас, Крис Киркпатрик, Џои Фатон и Џеј Си Шасе. Песма са првог албума, Tearin Up My Heart постала је хит у Европи док су Америку освојили песмом I Want You Back. Њихов најуспешнији албум, No Strings Attached оборио је све рекорде када се у року од недељу дана продао у 2,4 милиона копија и тако ушао у историју.[2][3][4] Са албума су се издвојили хитови Bye,Bye, Bye, It's Gonna Be Me (који им је и једини број 1. у САД), I'll Never Stop и This I Promise You. Албум је само у САД продат у близу 10.000.000 копија, чиме је постао најпродаванији албум 2000.

Иако су у пролеће 2002. објавили да узимају кратак предах, од тада па до званичног распада 2007, група није издала нити један сингл или албум.[5] У својој каријери продали су преко 55 милиона албума, тако поставши 8. најуспешнији бој бенд у историји.[6]

Каријера[уреди]

1995-98: Оснивање групе и деби албум[уреди]

Након што је пропустио аудицију за Бекстрит бојсе, Крис Киркпатрик 1995. упозанје Луа Перлаена и започиње преговоре о оснивању нове групе.[7] Перлман је рекао да ће финансирати групу уколико Киркпатрик доведе и друге младе певаче. Групи се прикључио његов пријатељ из Јуниверзал Стјудиоуса, Џои Фатон. Тимберлејка доводи лично Перлман, након што је погледао једну од његових касета из Клуба Мики Маус. На Џастинову сугестију, групи се придружује и његов колега, Џеј Си Шасе. Касније су одлучили да уједначе звук пријемом Џејсона Галаса као бас вокала.

Група је добила име након што је Џастинова мајка прокоментарисала како њихови гласови синхронизовано звуче. Име групе се такође може протумачити са задњих слова њихових имена; редом на енглеском: JustiN, ChriS, JoeY, JasoN и JC (оригиналан назив NSYNC)[8][9]

Међутим, групу убрзо напушта Галас уз образложење да бити идол тинејџерима никада није био његов циљ.[10] Група организује аудицију, у потрази за новим басом, али без успеха. Тимберлејков воклани тренер им је предложио 16-годишњег момка из Мисисипија, Ленса Баса. Бас је одмах по доласку у Орландо примљен у групу. Стекао је надимак Ланстен, због чега је група задржала име NSYNC.[11]

Перлмен је момке сместио у кућу у Орланду, где су имали пробе, увежбавали покрете и текстове, и радили на промоцији свог првог јавног наступа на Плежер Ајленду, 22. октобра 1995. Перлмен је поставио Џона Рајта, менаџера Бекстрит бојса, као руководиоца групе. Иако су имали проблеме са њеним називом и Басовим плесним способностима, издавачка кућа Ариола рекордс пристаје на склапање уговора, а Рајт постаје менаџер групе.[12]


Након тога, група одлази у Шведску како би започела радове на деби албуму. Његов водећи сингл I Want You Back је објављен у Немачкој 7. октобра 1996, заузимајући листу топ 10 синглова.[13] Група започиње турнеју по државама немачког говорног подручја, а затим и у осталим европским државама. Наредне године, албум NSYNC заузима водећу позицију у Немачкој, две недеље након његове објаве.[14] Убрзо група стиче успех у већем делу Европе. Следећи синглови Tearin Up My Heart и Here We Go заузимају позиције у топ 10 у већини европских земаља.[15][16][17] Склапањем уговора са АР-СИ-ЕЈЕМ, омогућено им је пробијање на америчком тржишту.[18][19]

1998-99: Пробијање кроз америчко тржиште и судски спор[уреди]

Свој први синлг I Want You Back, група издаје 20. јануара 1998. Сингл је достигао 13. место на Билборд хот 100 листи.[20] Уследио је албум NSYNC, објављен 24. марта 1998. Албум се слабо продавао на тржишту, достигавши тек 82. место на Билбордовој топ 200 лествици. Након концерта, при чијем је организовању припомогао Дизни ченел, албум заузима 9. место, иако је у почетку концерт био понуђен Бекстрит бојсима, који су исти морали да одбију, јер је члан бенда Брајан Летрел морао да иде на операцију срца.[21][22][23]

Енсинков следећи сингл Tearin' Up My Heart је убрзо постао радио хит и због тога се нашао у топ 100 најбољих песама 90-их према Ви-Ејч 1.

Празнични албум, Home for Christmas, издат је 28. новембра 1998, заузевши 7. место, након што је продат у 2 милиона примерака. Тако су се Енсинкова оба албума нашла на Билбордовој топ 10 листи у исто време, а као најуспешнији сингл, издвојио се God Must Have Spent A Little More Time on You.

Године 1998, група је покренула судски спор против Луа Перлмана, под претпоставком да се бавио илегалним пословним радњама. Група је тужила Перлмена и његову компанију, за одштету која је износила више од 50 % њихове укупне зараде, иако је Перлмен имао право на само 1/6 укупног профита.[24] Исти проблем задесио је и Бекстрит бојсе. Енсинк је запретио одласком, након чега би потписао уговор са Џајв рекордсом, што је натерало Перлмена и АР-СИ-ЕЈ да затраже одштету од 150 милиона америчких долара. Перлменов претходни захтев о увођењу забране бенду бива одбијен.[25] Након добијеног спора, бенд потписује уговор са Џајвом.[26]

1999-2001: No Strings Attached и успех групе[уреди]

Након што су избегли невоље са законом, Енсинк започиње радове на свом другом албуму. У јануару 2000, група је издала сингл Bye Bye Bye који заузима 5. место на Хот Ерплеј листи , где ће се задржати наредних 5 недеља. Песма се сматра њиховим синглом по којем се најбоље препознају.

Њихов најуспешнији албум, No Strings Attached, издат 21. марта 2000, оборио је све рекорде када се у року од недељу дана продао у 2,4 милиона копија и тако ушао у историју.[27] Други синлг са албума, "It's Gonna Be Me", постао је број 1 у САД. Трећи сингл This I Promise You је достигао топ 5 на Билборд хот 100 лествици. [28][29][30]

2001-02: Celebrity и завршне турнеје[уреди]

Са трећег албума Celebrity, објављеног 24. јула 2001, издвајају се три сингла, Pop (#19 у САД), Gone (#11 у САД) и Girlfriend (#5 у САД). За овај албум су Тимберлејк и Чејсез искористили креативну слободу, написавши и продуциравши неколико песама.[31] Албум је продат у 1,879,955 копија, тиме поставши други најуспешнији албум у историји, након њиховог претходног албума No Strings Attached.[32].[33]


За његову промоцију, група одлази на четворомесечну турнеју која је била једна од најуспешнијих 2001, зарадивши преко 90 милиона долара. Следеће године, одлазе на Celebrity Tour, на којој су зарадили приближно 30 милиона долара.[34]

2002-данас: Кратак предах, пауза и поновно окупљање[уреди]

У априлу 2002, група је након завршене турнеје одлучила да направи кратак предах. Радови на новом албуму су требали да започну на јесен наредне године, али никада нису реализовани, иако се група појавила на додели Греми награда 2003.[35][36][37] Године 2004, Џастин Тимберлејк одлучује да напусти групу након које започиње успешну соло-каријеру.[38][39] Група се поново окупила 2005, када је издала албум који је садржао њихове највеће хитове, укљућујући и песму I'll Never Stop, која пре тога није објављена у САД. У јануару 2010, објављују The Collection, који је садржао песме које су издате само у УК-у.[40]

2013. су се појавили на додели МТВ Видео Мјузик Авордс где су извели песме Girlfriend и Bye Bye Bye. Након наступа, Бас је изјавио да тренутно не размишљају о Енсинковом поновном окупљању.[41][42]

29. јула 2014, група је издала компилацију својих највећих хитова под називом The Essential *NSYNC. Бас је у свом радио-шоуу изјавио да је ту доста песама за које верује да их никада није чуо, али да се сећа да је исте снимао, због чега сада сматра интересантним да их први пут послуша. Чејсез је на свом Твитер профилу навео следеће:

Синоћ сам имао најчуднији сан у ком се мој и албум мојих старих пријатеља нашао на листи топ 10 албума на Ајтјунсу. Луда ноћ...[43]

Киркпатрик је за албум рекао да је сјајан осећај издати песме које никада нису угледале светлост дана, као и да му је драго што ће њихови дугогодишњи фанови моћи да се задовоље новом музиком. Фетоун је изјавио како је изненађен да се албум, за који није ни знао, већ нашао на Амазону и Ајтјунсу, али да то дугују фановима.[44] 8. августа 2016, група се окупила на прослави Чејсезовог 40. рођендана.

Маркетинг[уреди]

Чланови бенда су дозволили да се по њиховим ликовима израде многи производи, укључујући и друштвене игре,[45][46] микрофоне, балзам за усне, марионете, књиге, прикључке за кључеве, постељину, видео-игре. Њихове воштане фигуре су направљене 2009. и налазе се у музеју Мадам Тисо; свих 5 фигура је разоткривено за јавност исти дан. Група је такође имала уговор са Мекдоналдсом, који укључује и рекламе у којима се појављују заједно са Бритни Спирс, поред ЦД-а и видеа који садржи и сцене снимања спота. Чилс Грил енд Бар је био њихов спонзор током турнеје, а група се такође појављивала и у рекламама ресторана.[47] Издата је и видео-игра под називом *NSYNC: Get To The Show.[48]

Дискографија[уреди]

  • NSYNC (1997/1998)
  • No Strings Attached (2000)
  • Celebrity (2001)

Филмографија[уреди]

  • Longshot (2000)
  • On The Line (2001)
  • Dead 7 (2016)

Турнеје[уреди]

  • For the Girl Tour (1997)
  • NSYNC in Concert (1998–2000)
  • No Strings Attached Tour (2000–01)
  • PopOdyssey Tour (2001–02)
  • Celebrity Tour (2002)

Као пратећа група[уреди]

Награде и номинације[уреди]

Награда Греми[уреди]

Година Песма Награда Резултат
2000 Music of My Heart Греми награда за најбољу поп сарадњу са вокалом Не
God Must Have Spent a Little More Time on You Греми награда за најбољу кантри сарадњу са вокалом Не
2001 Bye Bye Bye Греми награда за рекорд године Не
Греми награда за најбољу поп изведбу дуа или групе са вокалом Не
No Strings Attached Греми награда за најбољи поп вокални албум Не
2002 Gone Греми награда за најбољу поп изведбу дуа или групе са вокалом Не
Celebrity Греми награда за најбољи поп вокални албум Не
2003 Girlfriend Греми награда за најбољу поп изведбу дуа или групе са вокалом Не

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Allmusic: *NSYNC (overview)”. Allmusic. Приступљено 23. јул, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. <ref name="NSync's Biography on Billboard"/
  3. Abbott, Jim. „Lance Bass Book Comes Out”. The Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала на датум 16. новембар, 2007. Приступљено 23. октобар, 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  4. Ryzik, Melena (1. октобар, 2007). „A Boy-Band Grad's Next Act”. The New York Times.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. Gutierrez, Pedro Ruz. „Pearlman's money woes follow him downtown”. The Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала на датум 17. април, 2008. Приступљено 22. април, 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  6. „The Top 25 Teen Idol Breakout Moments – NSYNC”. Rolling Stone. Приступљено 15. децембар, 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. Gray, Tyler (2008). The Hit Charade. HarperCollins. стр. 129. ISBN 978-0-06-170186-3. »Kirkpatrick had just missed the cut for Backstreet Boys, and he came to Lou early in the discussions of forming a second boy band.« 
  8. „'N Sync Discusses Their Rise to Stardom”. CNN. Приступљено 2. септембар, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. „NSYNC Biography”. The Biography Channel. Приступљено 1. септембар, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  10. „VH1's Driven's *NSYNC Episode Summary”. VH1.com. Архивирано из оригинала на датум 23. децембар, 2007. Приступљено 4. јануар, 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  11. Tortorici, Frank (4. мај, 1999). „'N Sync's James Lance "Lansten" Bass”. MTV News.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. „Artist Biography – *NSYNC”. Billboard. 
  13. „CHARTS-DEUTSCHLAND: Single Top 100 (18.11.1996)” (на језику: German). Charts.de. 
  14. „Charts-Deutschland: Album Top 100 (09.06.1997)” (на језику: German). Charts.de. 
  15. „N Sync Pictures, Biography, Discography, Filmography, News, Ringtones, Videos”. Starpulse.com. Приступљено 4. април, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. „*NSYNC – *NSYNC (ALBUM)”. Hung Medien. Приступљено 12. мај, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  17. N Sync's Inderect Path to the Top. Billboard. 20. март, 1999. Приступљено 12. мај, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  18. „*NSYNC – Tearin' Up My Heart”. GfK Dutch Charts. Архивирано из оригинала на датум 15. јул, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  19. „'N SYNC – Here We Go”. MegaCharts. 
  20. „The Hot 100 - the week of May 2, 1998”. Billboard. 
  21. „'N Sync in Concert”. IMDb. 
  22. Franich, Darren. „Backstreet Boys vs. 'N Sync: The great boy band debate | PopWatch | EW.com”. Popwatch.ew.com. Приступљено 23. 7. 2012. 
  23. „Gold and platinum”. RIAA. 
  24. Wolk, Josh (13. октобар, 1999). „'N Court”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 21. децембар, 2007. Приступљено 3. децембар, 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date=, |archive-date= (помоћ)
  25. ="Pearlman1"
  26. „Zomba Records, LTD: Company History”. FundingUniverse.com. Архивирано из оригинала на датум 1. децембар, 2007. Приступљено 4. децембар, 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  27. „Linkin Park beats out pop acts for No. 1 album of 2001”. LiveDaily. 4. јануар, 2002. Архивирано из оригинала на датум 13. јануар, 2010. Приступљено 12. фебруар, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date=, |archive-date= (помоћ)
  28. „'N Sync's 'No Strings Attached' Is Top Album of the 2000s”. spinner.com. 9. децембар, 2009. Приступљено 12. фебруар, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  29. „Gold and Platinum”. RIAA. 
  30. „Media Alert/'N Sync Breaks Sales Records At Amazon.com”. AllBusiness.com. 31. март, 2000. Архивирано из оригинала на датум 8. јануар, 2009. Приступљено 9. мај, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date=, |archive-date= (помоћ)
  31. „*NSync No. 1 but can't match record”. Jam!. Приступљено 7. април, 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  32. Strauss, Neil (02. 08. 2011). „THE POP LIFE; Crepe Hangers Of Teen Pop”. The New York Times. Arthur Ochs Sulzberger, Jr. Приступљено 28. 08. 2011. 
  33. Wiederhorn, Jon (21. 12. 2001). „U2, 'NSYNC, Backstreet Top List Of 2001's Biggest Concert Grossers”. MTV News. MTV Networks. Архивирано из оригинала на датум 11. септембар, 2011. Приступљено 09. 01. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  34. Wiederhorn, Jon (20. 12. 2001). „Britney, 'NSYNC Buried In Ticket Sales By McCartney, Stones”. MTV News. MTV Networks. Архивирано из оригинала на датум 11. септембар, 2011. Приступљено 9. 01. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  35. Hedegaard, Erik (23, јануар, 2003). „Justin Timberlake, The Bachelor”. Rolling Stone.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. Moss, Corey (29. мај, 2003). „Justin Timberlake Says Next 'NSYNC Album Will Sound 'Different'. MTV News.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. Coulehan, Erin (20. август, 2013). „Report: Justin Timberlake, 'NSync to Reunite at VMAs: First performance together in 10 years”. Rolling Stone. Приступљено 20. август, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  38. Nupta and Norris, Ritesh and John (26. јул, 2004). „'NSYNC Reunite For One Song, But No Word Yet On Possible LP”. MTV News.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. Armour, Terry (17. јул, 2005). „Celebs pack *NSYNC charity”. Chicago Tribune.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  40. http://articles.chicagotribune.com/2005-07-17/news/0507170288_1_nsync-celebrities-nude.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  41. „*NSYNC VMA Performance: Justin Timberlake's Boy Band Reunites For MTV Onstage Reunion”. The Huffington Post. 25. август, 2013. Приступљено November 9, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. „Lance Bass Says No *NSYNC Reunion Planned After VMAs Performance”. The Huffington Post. 27. 08. 2013. Приступљено 9. новембар, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  43. https://twitter.com/JCChasez/status/494506973371432963.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  44. Ariana Bacle (30. јул, 2014). „Sony releases surprise NSync album; NSync is surprised”. Entertainment Weekly. Приступљено 03. 07. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  45. „PC Game Overview: 'N Sync Hotline”. Архивирано из оригинала на датум 22, јун, 2009. Приступљено 19. 06. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  46. „*NSYNC: Get to the Show - Game Boy Color”. IGN. Приступљено 4. мај, 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  47. „'N SYNC SINGS FOR CHILI'S BABY BACK RIBS”. Приступљено 5. 1. 2016. 
  48. N*Sync: Get to the Show, Приступљено 02. 09. 2016 

Спољашње везе[уреди]