Енцелад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енцелад

Енцелад, снимљен са сонде Касини
Енцелад, снимљен са сонде Касини

Откриће
Открио Вилхелм Хершел
Датум открића 28. август 1789.
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите 237.948 km
Периапсис 236.918 km
Апоапсис 239.156 km
Екцентрицитет 0.0047
Период револуције 1,370218 дана
Нагиб 0,009°
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 252,1 km
Површина 7,98 × 106 km²
Маса 1.0794 × 1020 kg
Запремина 6,71 × 107 km³
Густина 1,608 g/cm³
Гравитација 0,113 m/s²
Магнитуда 5,29
Албедо >1

Енцелад (енгл. Enceladus) је природни сателит планете Сатурн. Средњег је пречника од 504,2 km. Сматра се да је извор Сатурновог Е прстена и да је геолошки активан. Постоје чврсти докази да се испод ледене површине овог месеца налази океан течне воде.

Откриће[уреди]

Енцелад или Сатурн II, је открио немачко-британски астроном Вилхелм Хершел (нем. Wilhelm Herschel) 28. августа 1789. године. Име је добио по гиганту Енцеладу, из грчке митологије. Име Енцелада и других седам сатурнових месеца је, од стране Џона Хершела, Вилхелмовог сина, предложено и објављено у стручном чланку 1847. године под називом „Резултати астрономских посматрања са Рта добре наде“ (енгл. Results of Astronomical Observations made at the Cape of Good Hope).

Гејзири и океан[уреди]

Агенција НАСА је 2006. године објавила да су на фотографијама сонде Касини откривени гејзири течне воде на Енцеладу.[1][2] Подаци сугеришу да се кроз ове гејзире сваке секунде у свемир избаци око 250 килограма водене паре брзином од око 2.189 km/h.[3]

Касније, прелетима сонде Касини у периоду од 2010. до 2012. године, откривено је да се испод ледене површине јужног пола највероватније налази подповршински океан, чија је запремина слична запремини Горњег језера у Северној Америци (скоро 2.000 пута већа запремина од Скадарског језера).[4][5][6] Према истим подацима научници су проценили да се океан налази испод 30–40 километара леда, и да је дубина океана око 10 километара. У то време још се са сигурношћу није знало да ли је океан сконцентрисан само на јужни пол, или је глобални.[7]

У септембру 2015. године научници агенције НАСА су на основу мерења „климања” Енцелада током орбите око Сатурна – званог либрација, утврдили да ледени омотач није чврсто повезан са језгром, што иде у прилог теорији да је подповршински океан глобални, а не само испод јужног пола.[8][9]

О путањи[уреди]

Енцелад кружи око Сатурна на средњој висини од 238.029 километара. Пуни круг направи за 32 сата и 53 минута. Путања поседује ексцентричност од 0,0047 и нагиб од 0,009° у односу на екваторијалну раван Сатурна.

Референце[уреди]

  1. „Spray Above Enceladus”. Cassini Imaging. Приступљено 2005-03-22. 
  2. „Enceladus rains water onto Saturn”. European Space Agency. 2011. Приступљено 2015-01-14. 
  3. „Astronomers find hints of water on Saturn moon”. News9.com. The Associated Press. 2008-11-27. Приступљено 2011-09-15. 
  4. Witze, A. (2014-04-03). „Icy Enceladus hides a watery ocean”. Nature. doi:10.1038/nature.2014.14985. 
  5. Iess, L.; Stevenson, D.J.; et al. (2014-04-04). „The Gravity Field and Interior Structure of Enceladus”. Science 344 (6179): 78—80. Bibcode:2014Sci...344...78I. doi:10.1126/science.1250551. Приступљено 2014-04-03. 
  6. Amos, Jonathan (2014-04-03). „Saturn's Enceladus moon hides 'great lake' of water”. BBC News. Приступљено 2014-04-07. 
  7. Platt, Jane; Bell, Brian (2014-04-03). „NASA Space Assets Detect Ocean inside Saturn Moon”. NASA. Приступљено 2014-04-03. 
  8. „Cassini Finds Global Ocean in Saturn's Moon Enceladus”. NASA. Приступљено 16. септембар 2015. 
  9. „Cassini finds global ocean in Saturn’s moon Enceladus”. Astronomy. Приступљено 15 September 2015. 

Спољашње везе[уреди]