Ересундски мост

С Википедије, слободне енциклопедије
Ересундски мост
Öresundsbron i solnedgång 2.jpg
Ересундски мост
Координате55° 34′ 31″ N 12° 49′ 37″ E / 55.57528° С; 12.82694° И / 55.57528; 12.82694
МестоШведскаМалме
Данска Копенхаген
 Шведска
 Данска
Карактеристике
Дужина7.845
Ширина23.5
Висина490
Пуштен у рад1. јул 2000.

Ересундски мост (швед. Öresundsbron, дан. Øresundsbroen, службено Øresundsbron) или Ересундска веза (швед. Öresundsförbindelsen, дан. Øresundsforbindelsen) је комбиновани мост-тунел на Ересундском мореузу који повезује градове Копенхаген у Данској и Малме у Шведској. Мост је намењен за друмски (четири траке) и железнички саобраћај (два колосека) и најдужи је комбиновани мост-тунел такве врсте у Европи. Такође, мост је најдужи мост на свету који прелази државну границу[1]. Преко овог моста дневно пређе преко 19.000 аутомобила према подацима из 2014. године.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Идеја о друмском повезивању Шведске и Данске је постојала већ дуго пре него што је пројектовање моста започето. Концепт моста преко Ересунда је први пут формално предложио конзорцијум инжењерских фирми 1936. године, који је предложио изградњу националне мреже аутопутева у Данској.[3][4] Идеја је била одбачена током Другог светског рата, али је поново разматрана након рата, и детаљно су је изучавале разне Данско-Шведске владе током 1950-их и 1960-их.[3] Међутим, постојало је неслагање по питању локације и прецизне форме линка, при чему су се неки залагали за најужу тачку пролаза код Хелсингборга и Хелсингера, даље на северу од Копенхагена, док су други преферирали директнију везу од Копенхагена до Малмеа. Додатно, низ регионалних и локалних интереса је налагао да други мостови и саобраћајни пројекти, као што је у то време неизграђени мост преко Великог Белта, требају да имају приоритет.[3] Владе Данске и Шведске су коначно потписале споразум о изградњи фиксног прелаза 1973. године.[5] Међутим, тај пројекат је поништен 1978. годиен због економске ситуације,[6] и растуће забринутости за животну средину.[7] Након побољшања економске ситуације током 1980-тих, интерес за пројекат је обновљен и владе су потписале нови споразум 1991. године.

Разматрала се и могућност да се мост изгради између Хелсингборга и Хелсингера, али је одлучено да мост повезује Малме и Копенхаген, пре свега из политичких, али и геотехничких разлога. Изградња моста почела је 1995, последњи део је уграђен 14. августа 1999. а мост је службено отворен 1. јула 2000. Цена изградње целокупне конструкције је износила око 4,15 млрд. евра. Очекује се да ће мост исплатити цену своје конструкције 2035. године.

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Поглед на мост и вештачко острво из авиона, са данске стране

Мостовни део је укупне дужине 7.845 m што је отприлике половина удаљености данског и шведског копна. Маса мостовног дела износи 82.000 метричких тона. Највиши стуб моста висок је 204 m. Железнички колосеци се налазе испод друмских трака. Пловидбена висина моста је 57 m, али највећи део водног саобраћаја се одвија преко Ересундских врата која се налазе изнад тунела.

Вештачко острво Пепархолм/Пеберхолм[уреди | уреди извор]

На пола пута између два копна налази се вештачко острво које се на шведском назива Пепархолм, а на данском Пеберхолм што значи Биберно острво и чини допуну (са данским смислом за хумор) природном острву Салтхолм (Слано острво) које се налази северно од њега. Острво означава крај конструкције мостовног дела и почетак тунелског дела. Острво је дуго око 4 km, са просечном ширином од 500 m, а службено припада Данској. Острво је ненасељено и на њему се налази природни резерват.

Дрогденски тунел[уреди | уреди извор]

Илустрација тунела

Веза између вештачког острва и најближег данског копна је Дрогденски тунел (шве. Drogdentunnelen). Тунел је дуг 4.050 m од чега се 3.510 m налази испод мора. Разлог за изградњу тунела уместо наставка постојеће мостовне конструкције била је превелика близина аеродромa Каструп у Копенхагену.

Мостарина[уреди | уреди извор]

Од 2011. једносмерни прелаз моста за аутомобиле кошта 43 евра.[8] За редовне кориснике моста постоје значајни попусти до 75%. Мостарина се плаћа на шведској страни моста.

Интензитет саобраћаја[уреди | уреди извор]

На самом почетку саобраћај на мосту није достигао очекивани интензитет чему је у највећој мери допринела скупа мостарина. Током 2005. и 2006. саобраћај се интезивирао, делимично због свакодневнога одласка на посао одређеног броја Данаца, који из Данске у Шведску мостом редовно путују на посао.

У 2007. години мост је прешло око 25 милиона људи, од тога 15,2 милиона аутомобилима и аутобусима и 9,6 милиона железничким саобраћајем, тј. 16.800 возила и 26.600 железничких путника дневно, или 67.200 прелазака дневно[9].

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Oresund bridge NASA ASTER.jpg
  • Öresund bridge.JPG
  • Öresundsbron.JPG
  • Öresundsbron.jpg
  • Öresundsbron i solnedgång 1.jpg
  • Öresundsbrons vajrar 2.jpg
  • Öresundstunneln till Danmark.jpg
  • Oresund Bridge pay station.jpg

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2008. 
  2. ^ Data for 2014: 34,087 motorbikes, 6,217,111 passenger cars, 194,495 vans, 50,362 busses, 422,222 trucks, 6,918,277 total (18,954 per day). Trafikstatistik (oresundsbron.com) Архивирано 2017-08-12 на сајту Wayback Machine
  3. ^ а б в Boge, Knut (2006). Votes Count but the Number of Seats Decides: A comparative historical case study of 20th century Danish, Swedish and Norwegian road policy. (Ph.D.). DBI Norwegian School of Management. Приступљено 11. 1. 2016. 
  4. ^ Marstrand, Wilhelm (14. 3. 1936). „Det Store Vej - og broprojekt Motorveje med broer over storebælt og Øresund” [The Great Road and Bridge Project Motorway with Bridge over the Great Belt and Øresund]. Ingeniøren (на језику: Danish): 67—70. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015. 
  5. ^ OECD (2003). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Oresund, Denmark/Sweden 2003. OECD Publishing. стр. 77. ISBN 978-9264100800. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015. 
  6. ^ Krokeborg, J, ур. (1. 1. 2001). Strait crossings 2001: proceedings of the Fourth Symposium on Strait Crossings, Bergen, Norway, 2 - 5 September 2001. Lisse: CRC Press. ISBN 978-9026518454. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015. 
  7. ^ Centre for Mega Projects in Transport and Development (2014). „Project Profile: Sweden, The Oresund Link” (PDF). OMEGA Case Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  8. ^ „Актуелне цене мостарина”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2011. г. Приступљено 24. 03. 2011. 
  9. ^ Oops! | Øresundsbron, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ересундски мост на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ересундски_мост&oldid=25278926”