Зечевиће

Координате: 43° 02′ 40″ С; 20° 39′ 10″ И / 43.0444° С; 20.6528° И / 43.0444; 20.6528
С Википедије, слободне енциклопедије
Зегевиће
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗубин Поток
Становништво
 — 2011.Пад 14 (процена)
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 40″ С; 20° 39′ 10″ И / 43.0444° С; 20.6528° И / 43.0444; 20.6528
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1026 m
Зегевиће на карти Србије
Зегевиће
Зегевиће
Зегевиће на карти Србије
Остали подаци
Поштански број40650
Позивни број+381 (0)28
Регистарска ознакаKM

Зечевиће (или Зечевићи) (алб. Zeçeviqi) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зечевиће површине 1.032 ha. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Назив села потиче од старијег становништва, док данас у селу живи само род Виријевић. Село је разбијено косом на два дела: Зечевиће и Камењаче. Део Зечевиће носи и називе Село и Старо Село. Чести су извори на територији атара, од којих поједини носе имена: Млијечњак, Кораћ, Ржиште.. Остаци старијег становништва се виде на више места у селу. Старо гробље је на једном превоју између Зечевића и Камењаче, ту се и данас налази гробље. Мало ниже од овог гробља је и тзв Чумино гробље у којем су сахрањени становници умрли од куге или чуме. После ослобађања од турске власти место је у саставу Рашког округа, у срезу дежевском, у општини рајетићској и 1912. године има 71-ог становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на огранцима Рогозне; разбијено је косом у два дела: Зечевиће и Камењаче. Зечевиће, „Село“ или Старо Село је испод брда Млијечшака, а Камењача преко била на коме је садашње гробље. Извора има свуда, а најјачи су они у подножју Млијечшака: Врело, Чесма код Црквине, чесма у Старом Селу и Бакарњача у ливадама Мијелиће. На овој води и Врелу су појила за стоку.

Историја[уреди | уреди извор]

Топографски називи за поједине делове сеоског атара су: Млијечшак, Кораћ, Мијелиће, Ржиште, Старо Село. По неким од ових назива се види да је село било насељено становништвом које нема везе са данашњим родовима. Само име Зечевиће потиче од братства које је ту било раније. Остатак другог рода је Мијелиће, старо гробље и црквина у њему. Сем тога, овде има неколико старих села. Најстарије је оно испод брда Млијечњака на странама малог потока. Ту су данас, махом њиве, оранице и колибишта, где су раније излазили са стоком.

Остаци старијег насеља се виде по гробљу и црквини. У селу је црквина на којој су мештани подигли капелу. Старо гробље је на једном превоју између „Села“ и Камењача; на њему се виде остаци капеле, из које је израстао велики храст. Ту се сахрањује и данашње становништво. Мало ниже од овога, испод пута је Чумино гробље, где су укопани Вирјевићи из Камењача, који су помрли од куге. Од велике задруге остало је тада само двоје деце, од којих су Вирјевићи у Камењачама и у Ранчићу.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Порекло становништва Зечевића, стање из 1954:[1]

У Зечевићу живи само један род: Вирјевићи (20 кућа., Св. Арханђео и Св. Илија); кажу да су старином из Црне Горе из Вирова. Одавде су пореклом Вирјевићи у Војимислићу и у Ранчићу.

На једној заравни између Зечевића и Вукосављевића је мало насеље Кијевце, које припада Зечевићу. У њему се становништво, због тога што је земља била агарска, стално смењивало; исељавало и насељавало. Раније су ту живели Луковићи, досељини из Годова у Штавици. Садашњи родови су: Томовићи (2 кућа., Св. Никола), досељени из Вељег Бријега пре 60 година, и Спасојевићи (1 кућа., Св. Петка).

Демографија[уреди | уреди извор]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 14 становникаСрби.[2][3]

Популација (ист.): Зечевиће
Година1948195319611971198119912011
Становништво87132134112573514
Еволуција становништва

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (Др Милосав Лутовац: Ибарски Колашин– издање 1954. године.)
  2. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018. 
  3. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.