Доње Вараге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доње Вараге
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗубин Поток
Становништво
 — 2011.Пад 260
Географске карактеристике
Координате42°54′13″ СГШ; 20°44′09″ ИГД / 42.9036° СГШ; 20.7358° ИГД / 42.9036; 20.7358Координате: 42°54′13″ СГШ; 20°44′09″ ИГД / 42.9036° СГШ; 20.7358° ИГД / 42.9036; 20.7358
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина735 м
Доње Вараге на мапи Србије
Доње Вараге
Доње Вараге
Остали подаци
Поштански број40650
Позивни број+381 (0)28
Регистарска ознакаКМ

Доње Вараге (алб. Varragë e Poshtme) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вараге површине 444 ha.

Географија[уреди]

Село се налази делом на речним терасама поред Ибра, а делом у подножју брда изнад речне терасе. Северна граница на Рогозни је Клопотник (988 м), а јужна граница је на обронку Мокре Горе, на врху Варашко брдо (938 м). Углавном је насеље концентрисано на десној обали Ибра око магистралног пута Рибариће-Косовска Митровица. Делови насеља су Варошко Поље, Буџак, Кућиште, Варошко Брдо, Грајиште, Кућетине, Бијеле Воде. Насеље је разбијеног типа, дели се на махале или засеоке.

Историја[уреди]

Село носи назив неког старог рода, Вараге, који је раније ту живео. Од тога становништва остали су црквина, гробље и капела у њему. За црквину у старом гробљу, где се и сада сахрањују, кажу да је одавде црква „прелетела“ у Дубоки Поток. Око друге црквине, на којој је обновљена црква, нема гробља. Вероватно је припадала неком властелину. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 177 становника.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Родови су:[1]

  • Лекићи-Радовићи (5 кућа. Св. Петка);. доселили су се Лека и Алекса „из Старог Колашина у Црној Гори“ у 19. веку. Најпре су се настанили у Бијелим Водама у брду изнад села. Ту су били њихови рођаци Вујош и Милош, чији су се потомци иселили у Топлицу (село Гргуре). Тамо се зову Брадићи. Од њих су такође Шибутани у Малој Вучој и у селу Ђаке (Косаница).
  • Димовићи (3 кућа., Петковдан).
  • Миловановићи (2 кућа., Арханђелов дан и Вел. госпођа), досељени су из Кобиље Главе. Рођаци су им Краговићи у том селу.
  • Јанићијевићи (5 кућа., Св. Димитрије); предак дошао из Лугова (Метохија) и био слуга код Божовића у Придворици; примио је њихову славу, оженио се из Варага и остао на женином имању.
  • Цветнићи — „Дошљаци” (4 к., Св. Петка), дошли су из Копаоника (Копориће). Пре, него што су се овамо доселили били су неко време у оближњем селу Јагњеници. Нема сумње да су они из овога краја отишли у Копаоник, па се отуда после извесног времена вратили у стари крај, као што се то догађа у многим случајевима. Старо Цветнића гробље у Превлаку указује на то да су они раније живели у овом селу.

Доње Вараге током Другог светског рата[уреди]

За време другог светског рата од 1941. до 1943. године становништво села Доње Вараге је побегло у Куршумлију. Јован Радовановић није хтео да напусти кућу и ту су му нашли кости, кад су се вратили у село после три године. Породица Јовановић је сачувала неке папире из којих се сазнаје које године је страдао и како. Албанци су запалили кућу и њега у њој. Било је то у Доњим Варагама у Старом селу. Тек кад се српско становништво вратило, испод рушевина су му нашли сагореле кости. Како је кров пао тако га потрпао. Сахранили су га на дашањем гробљу. У то време та кућа је била као колиба, лако запаљива. Изгорела је кућа, штала, плот, кош, амбар и сва имовина коју су имали. Они су на истом огњишту обновили кућу и данас ту живе. Јован Радовановић није хтео да напусти кућу јер није веровао на ће нешто тако да му се деси. Имао је око 20 година и није оставио пород. Злочин су починили Албанци-Арнаути, како су их Срби са Косова звали, који су дошли од правца Стрмца и одозго су почели да пале српске куће и имања. Кад се видео дим ко је шта могао, покупио је, децу, краву, овце и побегао је. Отишли су у бежанију према Куршумлији.[2]

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.[3][4]

Популација (ист.): Доње Вараге
Година19121948195319611971198119912011
Становништво177271282293274312267260
Еволуција становништва

Референце[уреди]

  1. ^ Др Милосав Лутовац: Ибарски Колашин– издање 1954. године.
  2. ^ Јовановић 2009, стр. 139.
  3. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018. 
  4. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

Литература[уреди]