Пређи на садржај

Општина Зубин Поток

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Зубин Поток
Црква Свете Тројице у Зубином Потоку
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКосовскомитровачки округ
СедиштеЗубин Поток
Становништво
 — 2024.763
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина335 km2
Остали подаци
Председник општинеМилош Перовић (Српска листа)
Регистарска ознакаKM
Веб-сајтwww.zubin-potok.org.rs

Општина Зубин Поток је јединица локалне самоуправе у статусу општине, на подручју Косова и Метохије, у Србији. Припада Косовскомитровачком управном округу. Најзападнија је од три општине са већинским српским становништвом у области Северног Косова. Обухвата површину од 335 km² са 28 катастарских општина и 64 насеља. Већи део општинског подручја је брдско-планински, а удео пољопривредне површине је 30,3%. Река Ибар протиче средином општине од запада ка истоку, а на њој се налази и вештачко језеро Газиводе, дуго 35 километара. Према попису становништва из 2024. године било је 763 становника али је попис био бојкотован и број становника је већи[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Славиша Ристић, председник Привременог органа ОЗП (2001-2008) и председник ОЗП (2008-2013)

Општина Зубин Поток формирана је 1987. године, издвајањем насеља из тадашње Општине Титова Митровица,[2] а раније је такође постојала, све до 1965. године, када је укинута.

Након успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије (1999), Општина Зубин Поток је наставила да постоји у склопу уставно-правног система Србије, иако су представници УНМИК настојали да је интегришу у систем Привремених институција самоуправе (ПИС), али без успеха. У новонасталим околностима, Влада Републике Србије је 30. марта 2001. године именовала привремено Општинско веће, за чијег је председника постављен Славиша Ристић.[3]

Након општинских избора, који су одржани 11. маја 2008. године, поново је конституисана и општинска скупштина, а за председника Општине Зубин Поток изабран је Славиша Ристић.[4]

Тек након склапања Бриселског споразума и распуштања општинске управе у Зубином Потоку, по одлуци Владе Републике Србије од 10. септембра 2013. године,[5] на том подручју је реактивиран процес институционалног обликовања посебних општинских структура у оквиру система самопроглашене Републике Косово,[а] тако да су од тог времена поред Привременог органа Општине Зубин Поток (у систему Србије) постојале и паралелне структуре посебне Општине Зубин Поток (у систему Републике Косово).

Одлуком Владе Републике Србије, за председника Привременог органа Општне Зубин Поток (у систему Србије) именован је 2013. године Стеван Вуловић, који је на тој функцији остао до 2018. године.[6] У исто време, на локалним изборима који су 3. новембра 2013. године одржани у систему самопорглашене Репубике Косово, за градоначелника Зубиног Потока изабран је управо Стеван Вуловић, који је у наредном периоду истовремено обављао обе општинске функције, једну у систему Србије, а другу у систему Косова, а на функцију градоначелника је поново изабран на наредним локалним изборима, одржаним 22. октобра 2017. године, у систему Косова.

На следећим косовским локалним изборима, одржаним 17. маја 2019. године, за градоначелника је изабран Срђан Вуловић, који је још од 2018. године вршио функцију председника Привременог органа Општне Зубин Поток (у систему Србије),[7] тако да је у наредном периоду обављао две функције, у оба система, пошто је и на наредним косовским локалним изборима, одржаним 17. октобра 2021. године, поново изабран за градоначелника.

У време избијања нове кризе на северу Косова и Метохије (2022), српски функционери су се повукли из паралелне општинске управе у систему Косова, након чега је уследио и српски бојкот наредних косовских локалних избора, који су одржани 23. априла 2023. године, када су општинску управу формално преузели албански функционери. Услед тога је дошло до продубљивања кризе, која је потрајала све до следећих косовских локалних избора, одржани 12. октобра 2025. године, када је за градоначелника изабран Милош Перовић.[8]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима
Насеље 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991.
Бабиће 86 92 88 96 34 21
Бабудовица 66 80 81 51 37 30
Бања 102 166 197 177 124 85
Бојновиће 33 59 65 59 28 24
Брњак 531 560 550 472 272 207
Бубе 191 209 226 190 109 68
Бурлате 81 92 89 85 97 75
Велика Калудра 117 135 151 85 66 38
Вељи Брег 336 302 300 240 425 462
Витаково 118 63 60 61 55 31
Војмислиће 217 252 264 224 134 62
Врба 74 73 67 41 28 55
Вукојевиће 83 91 89 79 44 47
Вукосављевиће 91 99 117 102 53 19
Газиводе 112 119 111 99 136 142
Горње Вараге 95 86 78 69 45 30
Горњи Јасеновик 81 93 86 99 71 55
Горњи Стрмац 192 209 222 193 127 79
Доброшевина 109 112 133 108 84 85
Доње Вараге 271 282 293 274 312 267
Доњи Јасеновик 258 260 253 197 300 378
Драгалица 78 81 97 97 84 81
Драиновиће 28 26 10 18 11 0
Дрен 336 386 384 307 198 135
Жареви 47 40 45 45 36 21
Заграђе 23 27 26 25 28 16
Загуље 105 118 125 90 54 42
Зечевиће 87 132 134 112 57 35
Зубин Поток 160 174 239 393 791 2.033
Зупче 437 500 518 507 542 532
Јабука 190 199 230 207 130 88
Јагњеница 193 230 232 183 134 87
Јунаке 135 152 117 86 26 17
Кијевце 23 35 35 30 15 0
Клечке 40 64 77 68 48 30
Кобиља Глава 88 80 80 72 38 27
Коваче 65 84 118 143 41 37
Козарево 115 115 108 76 37 16
Копиловиће ... ... ... ... ... 61
Крлигате 142 140 121 75 33 11
Леденик 27 32 34 25 16 17
Лучка Река 465 377 406 368 251 151
Мала Калудра 48 57 51 32 24 22
Међеђи Поток 103 166 168 178 162 78
Оклаце 410 429 449 418 264 166
Падине 179 179 176 89 48 41
Паруци 61 59 68 45 17 9
Превлак 155 158 139 123 94 79
Прелез 85 105 119 111 107 102
Пресека 97 110 123 133 102 65
Придворица 229 266 257 222 176 148
Ранчиће 38 47 32 23 23 18
Резала 171 256 292 264 49 22
Рујиште 179 199 209 138 88 62
Тушиће 224 259 251 181 136 49
Угљаре 224 252 239 265 287 312
Црепуља 237 256 223 192 141 106
Чабра 450 520 536 650 775 1.187
Чечево 254 273 267 210 186 117
Чешановиће 106 128 130 98 63 34
Читлук 117 130 144 131 121 132
Шипово 82 105 91 67 36 15
Штуоце 25 23 22 18 31 18
УКУПНО 9.502 10.403 10.642 9.516 8.081 8.479


Већину становништва у општини чине Срби, познати као Колашинци. Други велики етнос у општини чине Албанци и живе само у једном селу у општини Чабри. Ово село је повезано са осталим албанским местима магистралним путем који иде ка Косовској Митровици, мада део тог пута пролази кроз српско село Зупче. Попис становништва на Косову и Метохији који је последњи обављен био је 1991. године, а и он није потпун због бојкота од стране Албанаца, па је број Албанаца процењен. Тада је у општини Зубин Поток званично пописано 8.479 становника од којих је 6.282 (74.1%) Срба и 2.079 (24.5%) Албанаца. Популација општине је процењена 1999. године на 12.000 становника. У бомбардовању Србије становништво албанског села Чабре је избегло, али се касније око 700 становника вратило. Сада је регистровано око 1.500 становника у том селу, међутим у тај број су урачуната и лица која не живе у селу већ су и даље настањени у Косовској Митровици. Око 3.000 интерно расељених лица који су већином Срби се доселило у општину после пролећа 1999. године. Већи број тог становништва живи у приватном смештају, али у општини постоје и три колективна смештаја у којима живи 220 избеглица од којих су неки и избеглице из Хрватске.

Према проценама Владе Косова за 2011. годину, Зубин Поток је имао 1.698 домаћинстава и 6.616 становника.[9] У извештају ОЕБС-а за 2015. годину Зубин Поток је имао 15.200 становника.[10]

Етнички састав општине Зубин Поток, укључујући и интерно расељена лица:[10][11]

Демографија
Година пописа Срби % Албанци % Укупно
1991. 7.750 89 850 9,8 8.700
1999. 11.000 91,7 850 7,1 12.000
2015. 13.900 91,4 1.300 8,5 15.200

Религија

[уреди | уреди извор]

Преко 90% становништва је Српске православне вере. Религиозна осећања су јака јер вера држи на окупу заједницу Колашинаца. Главно религијско место је манастир Дубоки Поток. Део становништва је муслиманске вере у селу Чабра за које долази имам из суседног села Кошутова. У општини постоји 16 српских православних цркава, од којих су 6 из XIV и XV века.

Списак храмова Српске православне цркве:

  • Манастир Брњак, из 13. века у селу Брњак
  • Храм Св. Лазара, из 14. века у селу Бање
  • Храм Св. Недеље, из 13. века (уништен 1941) у селу Брњак
  • Храм Св. Параскеве, из 15. века (обновљен у 17. веку) у селу Црепуља
  • Манастир Дубоки Поток, из 14. века
  • Храм у Јабуци, из 1455. године (обновљен 1777. године) у селу Јабука
  • Храм Девице Марије, из 14. века, уништен у 16. веку, недавно обновљен, у селу Јагњеница
  • 2 Православне цркве у Лучкој Реци, обе из 1762. године.
  • Храм Јована Крститеља, из 14. века уништен у 17. веку, обновљен 1912. године у селу Горње Вараге
  • Храм Св. Тројства, у граду Зубином Потоку (новоизграђен храм)
  • Православна црква, из 1990. године у селу Зупче
  • Православна црква Св. Јован Крститеља у селу Доње Вараге

Политика и привреда

[уреди | уреди извор]

Општинска скупштина је у систему Србије имала 31 одборника, а главне политичке странке су на подручју општине биле: Демократска странка Србије са 19 одборника, Социјалистичка партија Србије са 9 одборника и Српска радикална Странка са 3 одборника (према локалним изборима од 11. маја 2008. године, који су одржани у оквиру система Србије).

Општина Зубин Поток је одувек била пољопривредно подручје, са врло мало индустријских постројења. Већа постројења су Симпо, фабрика Иво Лола Рибар, Колашин Превоз, Јавор, Граде...

Главна саобраћајна веза је правац М-20 као део Јадранске Магистрале и пролази средином општине паралелно са језером и реком Ибар. У телекомуникацијама се користе мобилне мреже Србије које врло добро повезују удаљена села и око 90% површине општине је прекривено сигналом мреже, као и фиксна телефонија.

У општини постоји Дом Здравља и 7 амбуланта које се налазе у селима (једна је у Албанском селу Чабра).

Постоје 4 основне школе, 3 на српском језику и једна на албанском језику у селу Чабра. Постоји и једна средња школа и обданиште. Од јуна 2006. године је седиште Пољопривредног факултета Универзитета у Приштини пребачено у Зубин Поток.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Приступљено 02.06.2014.”. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2014. 
  2. ^ Закон o образовању Општине Зубин Поток (Службени лист САП Косова, бр. 9/1987)
  3. ^ Одлука о образовању Општинског већа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 23/2001)
  4. ^ Одлука о избору председника Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 77/2008)
  5. ^ Одлука о распуштању Скупштине Општине Зубин Поток и образовању Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 80/2013)
  6. ^ Решење о именовању председника и чланова Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 80/2013)
  7. ^ Решење о разрешењу и именовању председника Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 84/2018)
  8. ^ KoSSev (2025): CIK objavio konačne rezultate lokalnih izbora za 35 opština, za tri se čeka odgovor na žalbe
  9. ^ „ESTIMATION of Kosovo population 2011” (PDF). ask.rks-gov.net. Влада Републике Косово. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2017. г. Приступљено 13. април 2018. 
  10. ^ а б „Zubin Potok”. osce.org. OSCE. Приступљено 13. 4. 2018. 
  11. ^ „Documents Library” (PDF). osce.org. Organization for Security and Co-operation in Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Зубин_Поток&oldid=30934415”