Газиводе (Зубин Поток)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Газиводе
Jezero Gazivode.jpg
Језеро Газиводе, вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗубин Поток
УНМИКЗубин Поток
Становништво
 — 2011.Раст 319
Географске карактеристике
Координате42°56′15″ СГШ; 20°40′16″ ИГД / 42.9375° СГШ; 20.6711° ИГД / 42.9375; 20.6711Координате: 42°56′15″ СГШ; 20°40′16″ ИГД / 42.9375° СГШ; 20.6711° ИГД / 42.9375; 20.6711
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина716 м
Газиводе на мапи Србије
Газиводе
Газиводе
Остали подаци
Поштански број40650
Позивни број+381 (0)28
Регистарска ознакаКМ

Газиводе (алб. Gazivodë или Gazivoda) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Положај села је врло повољан јер се налази на магистралном путу РибарићеКосовска Митровица. У селу постоји и минихидроцентрала ХЕ Газиводе.

Географија[уреди]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вељи Брег. Насеље је на десној речној тераси Ибра у речној окуци, где се јавља веће проширење, непосредно испод језера Газиводе које је по селу и добило име. Од овог села низводно поред ибра почиње Радичпољска котлина. Због тога што је на том месту Ибар плитак и што се може прегазити настао је и назив села. На левој страни Ибра на месту где утиче Лучка река у Ибар се налазе на брду рушевине неког старијег града, око којег се уочава и заштитни зид. Село је поглавито на терасама Ибра у речној окуци, где се Јавља веће проширење. Ибар се користи за појила, а за пиће у доњем равном делу села служе бунари, а у горњем извори: Шљивак, Јанића и Стружничка Вода. Називи појединих крајева су: Лазов Бријег, Доње Ливаде, Братуша, Лукин Вир, Протука, Ледина, Лаз, Стружница (шума).[1]

Историја[уреди]

У овом селу има трагова ранијег становништва, који су сачувани у топографским називима (Јанића Вода) и гробљима. У Ливадама остало је још 5—6 гробова покривених великим плочама. На другој страни Ибра, на месту где у овај утиче Лучка Ријека, уздиже се купасто брдо, на чијем се врху виде трагови града и око њега заштитни зид. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини лучко-речкој и 1912. године има 102 становника.

Газиводе током Другог светског рата[уреди]

За време Другог светског рата тј. окупације од 1941. до 1944. године по колашинским селима је пуно Срба настрадало од Албанаца. Кад су Албанци први пут дошли у Газиводе на Крстовдан 1941. године, дошло је преко сто Албанаца. Тад су палили Газиводе и отерали сву стоку коју су нашли. Што су видели, ништа оставили нису ни говеда, ни овце, ни козе, чак ни кокошке. Све су однели за Дреницу и Метохију[2]. У Газиводама су убили Милоја Милића, а оца су му убили неколико дана пре њега, кад се враћао из Ђуровића, па су га бацили у Ибар. Из Газивода је у Гаљицу код Вучитрна погинуо један Кошанин. Отишао је у тазбину и тамо су га убили Албанци. Његова жена Лепосава је до пре пар година живела у Газиводама, а син му је био познати музичар Благоје Кошанин, који је деведесетих година избегао из Сарајева у току рата у Босни.

Ново Стевановић је пошао да сије коломбоћ, у зору, не би ли уграбио да га не виде Албанци, а они су направили заседу и убили су га, а волове му узели. Убили су га Албанци Дреничани у пролеће 1942. године. Албанске банде су често долазиле у Газиводе, а нарочито након освајања и похара српских села на Мокрој Гори. Хтели су из Газивода да отму много српских девојака, али их је једна баба која је знала албански и која је чула од Албанаца, који су прошли кроз Коваче и Горњи Јасеновик према Газиводу шта планирају, послала је свога мужа и поручила мајци од једне девојке да не пушта ћерку ноћас, но да је пребаци где год зна. Јер ови Албанци знају за њу и хоће да је одведу. То је било 1941. године уочи Петковдана.[3]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Становништво овога села се смењивало последњих 100 година. Овде су раније живели Стучићи и Ломигоре, Јанићи и други, па су се сви иселили у Србију.

Родови су:[1]

  • Јакшићи (6 кућа., Петковдан), досељени из Доњег Јасеновика.
  • Кошани (4 кућа., Петковдан), дошли из Витакова.
  • Шиљковићи (Трифуновићи и Васиљевићи) (3 кућа., Св. Јован), досељени пре 70 година, а пре тога су били у Виткојевићу, Ћешеновићу и Резалима. Рођаци су им Бубљани у Бубама и Ломигоре у Лучкој Ријеци.
  • Стевановићи (2 кућа., Св. Јован), дошли су из Заграђа после 1878. године. У саставу Газивода је и заселак Мало Штуоце, с леве стране Ибра. У њему су настањени исти родови као и у Газиводама: Кошани (1 кућа.) и Шиљковићи (1 кућа.).

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.[4][5]

Популација (ист.): Газиводе (Зубин Поток)
Година19121948195319611971198119912011
Становништво10211211911199136142319
Еволуција становништва

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Др Милосав Лутовац: Ибарски Колашин– издање 1954. године.
  2. ^ Јовановић 2009, стр. 132.
  3. ^ Јовановић 2009, стр. 131.
  4. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 04. 2018. 
  5. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

Литература[уреди]