Златоуст (град)
| Златоуст (град) рус. Златоу́ст | |
|---|---|
 Златоуст | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Чељабинска област |
| Основан | 1754. |
| Статус града | 1865 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 174.985 |
| — густина | 1.282,88 ст./km2 |
| Агломерација | 190.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 10′ 00″ С; 59° 40′ 00″ И / 55.166667° С; 59.666667° И |
| Апс. висина | 400-600 m |
| Површина | 136,4 km2 |
.svg)  Златоуст (град) Златоуст (град) на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Александар Николајевич |
| Веб-сајт | |
| http://www.zlat-go.ru/ | |
Златоуст (град) (рус. Златоуст) град је у Русији у Чељабинској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 174.985 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Град се налази у европском делу Русије, на реци Ај. Смештен је 110 километара западно од регионалног центра Чељабинска и 1750 километара источно од Москве. Златоуст је према попису из 2006. имао 182.542 становника, што га чини једним од највећих градова на Уралу. Источним делом града пролази граница између Европе и Азије.
Златоуст се налази на надморској висини од 400-600 m.
Клима
[уреди | уреди извор]- Просечна годишња температура је 2,1 °C
- Просечна влажност ваздуха је 69,2%
- Просечна брзина ветра је 3,5 m / s
Историја
[уреди | уреди извор]
Златоуст је основан 1754. због изградње железаре и добио је име у част светог Јована Златоустог. Године 1815. изграђена је фабрика оружја, где су исковане прве оштрице од булат-челика.
У Златоусту су 1903. исковани први топови од руског челика. Статус града је добио 1865. За време Руског грађанског рата, Златоуст је од децембра 1917. био под контролом бољшевика, да би у јулу 1918. град доспео под контролу белоармејаца, снага лојалних Руској Империји. Црвена армија је заузела град у јулу 1919.
Златоуст је добио орден Октобарске револуције 1980. За време Совјетског Савеза, Златоуст је постао индустријски град са развијеном металургијом, машинством, машиноградњом... Златоуст је познат и као једно од средишта гравирања на металу.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 174.985 становника, 19.566 (10,06%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 99.415 | 161.342 | 180.488 | 197.760 | 207.794 | 194.551[1] | 174.962 |
Најбројнија народност су Руси, док су највеће мањине Татари и Башкири.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- http://www.gks.ru/bgd/regl/b10_109/Main.htmАрхивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2011)
- http://zlatoust.info/
- http://www.zlat-go.ru/
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
