Ивана Женарју Рајовић
Ивана Женарју Рајовић | |
---|---|
Датум рођења | 1985. |
Место рођења | Сарајево, СФР Југославија |
Ивана Женарју Рајовић (р. 1985) је виши научни сарадник Института за српску културу Приштина–Лепосавић.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1985. године у Сарајеву.[1] Дипломирала је на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду 2009, одбранила је мастер рад 2010. и докторирала са дисертацијом „Црквена уметност и верска обнова у Рашко–призренској епархији 1839—1912” 2011. године.[1] Од 2011. је запослена и на Институту за српску културу Приштина–Лепосавић и од тада учествује у реализацији пројекта „Материјална и духовна култура Косова и Метохије” који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[1] Руководила је пројектним задатком „Црквена баштина Косова и Метохије” 2014—2019.[1] Била је сарадник на пројекту Музеја у Пријепољу „На светим водама Лима” 2012—2016.[1] Активни је сарадник у изради Српске енциклопедије од 2012. и Српског биографског речника од 2019. године.[1] Од 2020. је сарадник на пројекту Horizont 2020 „Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean (16th – early 20th century)” који реализују Фондација за истраживање и технологију Грчке и Институт за медитеранске студије Крита.[1] Учествовала је на конференцијама са излагањима Патронажни механизам и градитељска пракса у XIX веку на територији Рашко–призренске епархије, Развој црквене уметности у Рашко–призренској епархији од 1894. до 1912. године, Визуелна култура 19. века на Косову и Метохији, Црква Светог Козме и Дамјана у Врачеву: рад на очувању верског и националног идентитета у XIX веку и Спомен–храм Светог арханђела Михаила у Штимљу и Икономија и култ моштију: Чудотворна икона Богородице и финансирање Пећке Патријаршије.[3] Објавила је две књиге Црквена уметност у Рашко-призренској епархији (1839—1912) и Хероји, политика, свакодневница: илустровани свет Српске зоре (1876—1881).[4]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Ženarju Rajović (2021), Pilgrimage and visual cuture in 19th-century Kosovo and Metohija, Journeys, Art reading, ed. By E. Moutafov, M. Kuyumdzhieva, Institute of Art Studies, Sofia, 239—257. ISBN 978-954-8594-98-1
- Ženarju Rajović (2020), Economy and Cult of Relics: The Miracle-Working Icon of the Virgin and Financing the Patriarchate of Peć Monastery, in: Cultures of Economy in South–Eastern Europe. Spotlights and Perspectives, in: J. Murašov, D. Beganović, A. Lešić (eds.), Transcript Verlag, Bielefeld, 111—122. Zenarju Rajovic, Ivana (2019). „Economy and the Cult of Relics”. Cultures of Economy in South-Eastern Europe. Edition Kulturwissenschaft. 220. стр. 111—122. ISBN 978-3-8376-5026-6. S2CID 234381320. doi:10.14361/9783839450260-006.
- I. Ženarju Rajović (2017), The Rise of Church Art in the Last Century of Ottoman Rule, Artistic Heritage of the Serbian People in Kosovo and Metohija: History, Identity, Vulnerability, Protection, eds. D. Vojvodić, M. Marković, SASA, Belgrade, 325—339. ISBN 978-86-7025-758-0
- И. Женарју Рајовић (2016), Црквена уметност у Рашко–призренској епархији (1839—1912), Институт за српску културу Приштина, Лепосавић. ISBN 978-86-89025-30-9
- И. Женарју (2014), Представе и култ мученице Босиљке у Пасјану, Зборник Матице српске за ликовне уметности 42, Матица српска, Нови Сад, 187—202.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „Ивана Женарју Рајовић”. Институт за српску културу Приштина - Лепосавић (на језику: српски). Приступљено 2023-06-17.
- ^ „Ivana Zenarju Rajovic - Academia.edu”. independent.academia.edu. Приступљено 2023-06-18.
- ^ „Ivana Zenarju Rajovic - Academia.edu”. independent.academia.edu. Приступљено 2023-06-18.
- ^ „Ivana Zenarju Rajovic - Academia.edu”. independent.academia.edu. Приступљено 2023-06-18.