Ивањичко читалиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ивањичко читалиште
Deo gradskog centra Ivanjice 11.JPG
Оснивање1868.
ЛокацијаИвањица
 Кнежевина Србија

Ивањичко читалиште је читаоница која је отворена 30. децембра 1868. године у центру Ивањице.

Историјат[уреди]

Први извештај о читаоници поднео је тадашњи окружни начелник Министарству просвете 1969. године. Извештај је био и прва вест о читаоници. Другу вест о читаоници донео је управник Димитрије Влајић у писму које шаље Српском ученом друштву 1873. године. 1874. године читаиште је имало 39 чланова и сваки члан је улагао годишње по 24 гроша. За целу 1874 годину било је читаоничког прихода од уписа чланства 936 гроша и од интереса на капитал 103 гроша. Расход је био 626 гроша чаршијских. Читаоница се претплатила на Српске новине. Од 1880. године сваки члан је улагао 4 динара и 80 пара динарских годишње. Последње вести се налазе у извештајуу Ужицу. [1]. Од 1963. године била је у саставу дома културе, а данас се налази у склопу Библиотеке Светислав Вуловић. [2]

Ивањица

Фонд књига[уреди]

Ивањичка читаоница је приликом оснивања имала 68 примерака разних књига, и једну слику кнеза Милана у малом формату, као и новине. Новине које је читаоница имала приликом оснивања: Званичне новине, Глас јавности, Ново доба, Исток, Будућност, Видовдан, Рад, Школа и Сион. Стране новине у фонду није имала, као ни мапе. Данас, Ивањичка читаоница има богат фонд књига[3].


Чланови[уреди]

Приликом отварања имала је 39 чланова. Сваки члан је улагао новац за одржавање читаонице. Читаоница је 1886. године имала 30 чланова. Непокретно имање нема, и општина је никада није финансирала.

Референце[уреди]

  1. ^ „Библиотека Светислав Вуловић у Ивањици”. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2016. Приступљено 4. 4. 2016. 
  2. ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд. стр. 240. 
  3. ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево. стр. 224. ISBN 978-86-85131-17-2.