Игуманија Доротеја (Бојковић)
| Доротеја (Бојковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија браничевска |
| Чин | схи-игуманија |
| Титула | схи-игуманија Манастира Миљково |
| Седиште | Манастир Миљково |
| Године службе | од 20. октобра 1952. до 25. децембра 2007. |
| Претходник | Никанор (Пујић) |
| Наследник | Ангелина (Радисављевић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Миланка Бојковић |
| Датум рођења | 15. јануар 1923. |
| Место рођења | Велико Орашје код Велике Плане, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. децембар 2007. (84 год.) |
| Место смрти | Манастир Миљково, Србија |
| Гроб | Манастир Миљково |
Доротеја (световно Миланка Бојковић; Велико Орашје, 15. јануар 1923 — Манастир Миљково, 25. децембар 2007) била је монахиња Српске православне цркве и схи-игуманија Манастира Миљково.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Схи-игуманија Доротеја (Бојковић) рођена је 15. јануара 1923. године у Великом Орашју, од оца Видоја, касније свештеника и једно време пароха црквеначког и мајке Обреније, пред крај живота монахиње Евдокије.[1] На крштењу је добила име Миланка. Основну школу завршила је у родном селу, а затим женску домаћичку и нижу пољопривредну.[1]
У току Другог светског рата 1942. године одлази у Манастир Јовање код Овчар Бање, као искушеница код игуманије Екатерине (Станковић), где проводи девет година.[2] Из Јовања, прелази у Манастир Сретење на Овчару, код игуманије Ане (Аџић).[2] Замонашена је у манастиру Сретење, 8. априла 1950. године од стране игумана жичкога Васијана (Мишића), добивши монашко име Доротеја.[2]
Након пријема у клир Епархије браничевске, по одлуци епископа браничевскога господина Хризостома (Војиновића), од 20. октобра 1952. године поверена јој је дужност најпре привремене а онда и сталне настојатељице Манастира Миљково код Свилајнца.[3] Примопредају је извршио 30. октобра 1952. године смењени старешина, игуман Никанор (Пујић). Том приликом, са новом старешином, монахињом Доротејом, дошле су и четири сестре монахиња Пелагија и искушенице.[3]
Дана 4. децембра 1963. године мати Доротеја произведена је у чин игуманије у Манастиру Миљкову, од стране епископа браничевскога господина Хризостома.[4] Сестре на челу са мати Доротејом, показале су велику љубав и пожртвованост урадивши нов живопис у цркви и подигавши нов конак, започет 1961. године, који је освештан 1968. Садашњи иконостас и живопис је 1967. године урадио монах Наум (Андрић).[4]
За време управе мати Доротеје саграђен је још један лепши и новији конак у коме се налази и зимска капела посвећена светом Максиму Исповеднику.[4] Мало је манастира у Србији који имају овако леп и удобан конак који је генерално довршен 2000. године.[4] Наравно не смемо заборавити ни прекрасно уређену манастирску порту којој би могле да позавиде и најуређенији паркови у Србији. Мати Доротеја се поклонила гробу Господњем и обишла света места у Светој земљи о Васкрсу 1997. године.[5]
С њеним благословом, 2001. године све књиге које је манастир поседовао сређене су у солидну манастирску библиотеку која поседује и њену задужбинску збирку књига.[5] На дан светог Максима Исповедника, 3. фебруара 2005. године примила је велику схиму од стране епископа браничевског господина Игнатија (Мидића).[6] Тако је постала једна од малобројних великосхимница наше Епархије браничевске.[6]
Мати Доротеја је била на челу Миљковог манастира пуних 55 година. У том периоду замонашено је преко двадесет искушеница и два искушеника.[7] Манастирска економија је доведена до завидног нивоа, а сви стари конаци су замењени са два нова конака и новом зимском капелом. Манастирска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, добила је нови иконостас, под, фрескопис и фасаду. Заслугом и трудим схи-игуманије Доротеје 2004. године подигнит је Манастир Добреш метох Миљковог манастира.[7]
Упокојила се у Господу 25. децембра 2007. године у Манастиру Миљково.[8] Сахрањена је 27. децембра у порти Миљковог манастира, на манастирском гробљу.[8] Опело су служили двојица архимандрита, отац Матеј (Ристановић), из Раванице и Николај (Малишић) из Радовашнице, уз присуство многобројних монаха и монахиња.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Istorijat”. www.spc-altena.de. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б в „Миљков Манастир”. www.svetidimitrije.no. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б „Миљков манастир |” (на језику: српски). 2015-10-23. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б в г „Бојанић: У обилазак манастира Моравске Свете Горе, неописива лепота - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2020-04-28. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б „MANASTIR MILJKOVO - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б „Manastir Miljkovo kod Svilajnca - Telegraf.rs”. www.telegraf.rs. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б „БОРБА ЗА ВЕРУ - Мошти Св. Јована Шангајског поново у Србији”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-03-23.
- ^ а б Dušanić, Marija (2020-12-07). „Kako je manastir Bukovica dobio ime Miljkov manastir? Ovde se čulo prvo crkveno zvono u Srbiji”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-23.
- ^ „MILJKOV MANASTIR: Sveto mesto na Resavskoj Svetoj gori – Come To Serbia” (на језику: српски). 2020-07-16. Приступљено 2024-03-23.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
