Велико Орашје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велико Орашје
Црква Св.Петке у В.Орашју.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 2.110
Географске карактеристике
Координате44°22′08″ СГШ; 21°05′10″ ИГД / 44.36892° СГШ; 21.08600° ИГД / 44.36892; 21.08600Координате: 44°22′08″ СГШ; 21°05′10″ ИГД / 44.36892° СГШ; 21.08600° ИГД / 44.36892; 21.08600
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина85 м
Велико Орашје на мапи Србије
Велико Орашје
Велико Орашје
Велико Орашје на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11323
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Велико Орашје је насеље у општини Велика Плана, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2110 становника.

Овде се налази ФК Млади Борац Велико Орашје.

Историја[уреди]

Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).

Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.

Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732., у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.

Од 1869. било је средиште Великоорашког среза (део Јасеничке области), који је 1947. преименован у Поморавски, а девет година касније, са преформирањем територијалне структуре у општине, средиште је 1956. премештено у Велику Плану као многољуднији индустријски центар.

Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.[3]

Овде се налазе Кућа Илије Николића и Железничка станица Велико Орашје.

Демографија[уреди]

У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10. Засеок Великог Орашја је Крушево.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.937
1953. 3.152
1961. 3.064
1971. 2.932
1981. 2.894
1991. 2.636 2.507
2002. 2.299 2.474
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.271 98,78 %
Роми
  
8 0,34 %
Муслимани
  
4 0,17 %
Црногорци
  
3 0,13 %
Македонци
  
3 0,13 %
Руси
  
1 0,04 %
Југословени
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,17 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе[уреди]