Манастир Сретење (Овчар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Сретење
Manastir Sretenje, širi plan.JPG
Опште информације
МестоДучаловићи
ОпштинаЛучани
Држава Србија
Време настанка13. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Манастир Сретење се налази у Дучаловићима, месту у општини Лучани, под самим врхом планине Овчар на 800 метара надморске висине. По писаним подацима манастир Сретење се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо.

Манастир Сретење представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Обнова манастира[уреди]

Манастирска црква је обновљена трудом монаха Никифора Максимовића, који је после обнове манастира Преображења, 1818. године почео обнову манастира Сретење, тада је обновљена црква, конак, бедеми. По жељи Кнеза Милоша, ради великих заслуга је произведен за архимандрита манастира Сретење, а касније је хиротонисан за Епископа Ужичког, Нићифора Максимовића. Упокојио се 1853. године и сахрањен је у сретењској цркви.

Изглед цркве[уреди]

Архитектура[уреди]

Манастирска црква је подигнута као једнобродна грађевина, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај 16. века.[2]

Живопис[уреди]

Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. године рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Олтарска фреска приказује свештеника коме је Анђео везао руке јер је недостојан и неспреман да служи Свету Литургију.

Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. године. Већина конака, као и имање са виноградом у Паковраћу, припадају времену ужичког епископа.

Манастирска ризница[уреди]

Манастирска ризница је значајна, ту се чува јеванђеље, поклон из Русије, бакропис који представља изглед манастира, књиге, значајне иконе.

Манастирска слава[уреди]

Манастирска слава је Сретење Господње празнује се 15. фебруара( 2. фебруар поправославном календару), а слава капеле Покрова Пресвете Богородице 14. октобра( 1. октобар поправославном календару).

Свету Литургију служе свештеномонаси манастира Преображење сваке недеље и паразником у 8 часова.

Последње велико страдање манастира се десило 1941. године кад је манастир бомбардован од стране Немаца. Од 1948. године манастир је женски.

У порти је у скорије време изграђен велики конак коме је дограђена капела посвећена Покрову Пресвете Богородице.

Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988. године.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • „Кроз Српску Свету гору”:Овчарско-кабларски манастири/приредила Гордана Петковић, Чачак:Графика Јуреш. 2002. ISBN 978-86-83575-09-1.

Спољашње везе[уреди]