Извори енергије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Енергија се појављује у акумулисаним или прелазним облицима. У зависности од тога да ли се појављују природи познајемо примарне и секундарне изворе енергије.

С обзиром на ниво коришћења примарни извори енергије могу бити

  • конвенционални извори енергије и
  • неконвенционални извори енергије.

С обзиром на природну обновљивост извори енергије могу бити

Постоји још једна подела, с обзиром на носиоце енергије. У овој подели само су енергетски извори који су носиоци хемијске енергије, и то с изузетком биомасе, необновљиви, док сви други енергетски извори спадају у обновљиве.

Примарни извори енергије могу бити

дрво, тресет, угаљ, сирова нафта, природни гас, уљни шкриљци, битуминозни пескови, биомаса
водне снаге, плима и осека
нуклеарна горива
ветар, морски таласи
геотермална енергија, топлота мора
Сунчево зрачење.

Историја енергетских извора[уреди | уреди извор]

Енергија је, уз храну, воду и сировине, једна од кључних потреба човечанства. Током историјског развоја су нови облици и извори енергије доводили до цивилизацијских скокова који се у новијем периоду зову индустријске револуције.

Дрво[уреди | уреди извор]

Човек користи дрво за грејање од дана када је открио ватру, за грејање свог станишта и за припрему хране. Расположивост дрвета се поклапа са распрострањеношћу људске заједнице. Велико коришћење дрвета је допринела значајном крчењу пространстава и пустошењу великих површина.

Угаљ[уреди | уреди извор]

Светска производња угља
година мил т
1800. 12
1850. 81.4
1889. 500
1907. 1100
1938. 1582

Производња дрвеног угља, који се прави од дрвета, је стара 6000 година, јер је тај угаљ погоднији за топљење метала. Кинези су користили угаљ 1000 година п. н. е. а и Римљани су га користили за топљење метала.

Енглези су вадили угаљ из рудника у 12. веку и извозили га у Фландрију. У 17. веку почиње производња кокса, а касније коксни гас почиње да се примењује за уличну расвету. Проналаском парне машине Џејмса Вата почиње индустријска револуција која је створила невероватну потражњу за угљем.

Угаљ је био основни енергетски извор све до половине 20. века када примат преузима нафта, мада је угаљ и даље основни извор за производњу електричне и топлотне енергије.

Нафта[уреди | уреди извор]

Нафта је главни енергетски извор друге половине 20, века. Осим нафте све се више користе и алтернативни извори енергије, пре свих обновљиви извори енергије.

У циљу задовољавања текућих и успешног планирања будућих потреба за енергијом је Светски савет за енергију поставио три основна стратешка циља за 21. век:

  • Приступачност изворима енергије, што значи да енергија мора бити доступна по ценама које су прухватљиве и одржива;
  • Расположивост енергетских извора у смислу непрекидне понуде и
  • Прихватљивост у смислу усклађености развоја и заштите животне средине.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енергија за одрживи свет, Ненад Ђајић, Београд, 2002