Пређи на садржај

Имрих Текели

С Википедије, слободне енциклопедије
Имрих Текели
Имрих Токоли
Лични подаци
Датум рођења(1657-09-25)25. септембар 1657.
Место рођењаКежмарок, Краљевина Угарска
Датум смрти13. септембар 1705.(1705-09-13) (47 год.)
Место смртиИзмир, Османско царство
Породица
СупружникЈелена Зрински
ПотомствоЕлизабета Токоли
РодитељиСтефан Текели
Марија Ђулафи
ДинастијаТекели
кнез Трансилваније
Период22. септембар 1690 — 25. октобар 1690.
ПретходникМихаљ I Апафи
НаследникФеренц II Ракоци
краљ Горње Угарске
Период1682—1685.

Имрих Текели (Imrich Thököly; мађ. Thököly Imre) је био кнез Трансилваније и краљ Горње Угарске. Звали су га словачким краљем или куруцким краљем. Признавао је Отоманску власт током своје владавине и борио се у Великом турском рату на страни Турака.[1][2]

Име

[уреди | уреди извор]

Мађарски извори га називају Текели Имре (Thököly/Tököly/Tökölli Imre), турски извори Текели Имре (Tökeli İmre), храватски Мирко Текели (Mirko Thököly), словачки Имрих Текели (Imrich Tököli), а немачки Емерох Текели (Emmerich Thököly). Њиего потпис је међутим био Емерик Текели (Emericq Thököly).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. септембра 1657, у Кежмарку, као син Стефана Текелија и Марије Текелијеве, рођене Ђулафи. 1667. је почео студирати на евангелистичком колегију у Прешову. Године 1670, за време окупације Оравског замка, побегао је у Трансилванију и тако постао учесник у рату против Хабзбурга. Године 1682, се оженио с Јеленом Зринском, хрватском племићкињом, из средњовековне династије Зрински. Заједно је са супругом морао отићи у отоманско изгнанство, због склапања мира у Карловцу. Умро је 13. септембра 1705, у Измиру.

Текели је последњи потомак грофовске гране мађарске племићке породице Текели. Након сузбијања Зринско-франкапанске завере 1671. године, постао је вођа мађарских исељеника у Ердељу (Трансилванија, Зибенбург). Удружио се са Французима и Османлијама против Хабзбурга.[3] Године 1678. подигао је устанак против Хабзбурга. Османлије су га поставиле за кнеза Горње Угарске[3] (тур. Muin-i Ali Osman'a itaat üzereyim emre, Kral-ı Orta Macar'ım ki namım Tökeli İmre), под условом да им плаћа годишњи данак од 40 хиљада талира. Исте године осваја тврђаву за тврђавом и шири своју државу до реке Вах.

Године 1683, пред поход и опсаду Беча, позвао је Хрватски сабор и хрватског бана Николу III Ердедија да се придружи, њему и великом везиру Кара Мустафа-паши, у походу на Беч. Хрватски сабор и Ердоди су одбили позив.[4]

Средња Европа 1683. године.

Текели је учествовао у опсади Беча 1683. године. Оженио се Јеленом Зринском, удовицом мађарског великаша Ференца I. Ракоција.[5] Аустријске трупе су напале тврђаву Паланок код Мукачева где је Јелена била али она успела да се супротстави аустријским трупама током устанка и била је заробљена. Док је Јелена била седам година затворена са двоје деце у аустријском манастиру, он се са својим куруцима борио у североисточној Мађарској против хабзбуршке војске.

Османлије су Текелија 1690. именовале за великог принца Трансилваније (Ердељ). После потписивања мира у Сремским Карловцима 1699. године стекао је титулу видинског кнеза.[3] Сплет околности довео је до размене заробљеника, супруга Јелена му се вратила 1695. године. Године 1691. учествовао је у бици код Сланкамена и 1697. у бици код Сенте, у саставу турске војске. Предводио је коњанике Куруца, који су се углавном борили против Аустријанаца.[6]

Године 1699. закључен је Карловачки мир, а супружници, будући да су били на пораженој страни, морали су да оду у прогонство у Турску. Јелена је ту живела неко време у цариградском округу Галата, а потом до смрти 18. фебруара 1703. године у граду Никомедији, данашњем Измиту.

Телеки је умро у изгнанству у Турској 1705. године. У 20. веку његови остаци су враћени у Кежмарок и сахрањен је у маузолеју у новој лутеранској цркви. Његова статуа се налази на Тргу хероја у Будимпешти.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Imre Thököly Hungarian patriot”. Britannica. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Emeric Thököly Biography - Prince of Upper Hungary”. Pantheon. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ а б в Thököly, Imre (Mirko, Emerik), Proleksis enciklopedija LZMK. Ažurirano: 10. rujna 2014. Pristupljeno 26. srpnja 2016.
  4. ^ Tatjana Radauš (1998): Nikola III. Erdődy, Hrvatski biografski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 22. travnja 2016.
  5. ^ „Zrinyi, Ilona (1643–1703)”. Encyclopedia. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ Markó László: A Magyar Állam Főméltóságai, str. ?, Magyar Könyvklub, Budimpešta, 2000. ISBN 963-547-085-1

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Имрих Текели на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имрих_Текели&oldid=26022694”