Мукачево
| Мукачево укр. Мукачеве | |
|---|---|
.jpg) | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Закарпатска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 84.630 |
| — густина | 3.134,44 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 27′ СГШ; 22° 45′ ИГД / 48.45° СГШ; 22.75° ИГДКоординате: 48° 27′ СГШ; 22° 45′ ИГД / 48.45° СГШ; 22.75° ИГД |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 120 m m |
| Површина | 27 km2 |
  Мукачево Мукачево на мапи Украјине | |
| Поштански број | 89600 |
Мукачево (укр. Мукачево, русин. Мукачово, мађ. Munkács / Мункач) је град у Украјини, у Закарпатској области. Према процени из 2012. године, у граду је живело 84.630 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Током средњег века, за време угарске власти, Мукачево се развило у најзначајнији град на подручју жупаније Берег, која је обухватала област око горњег тока реке Тисе у подножју Карпата. Иако се налазила под угарском влашћу, мукачевска област је највећим делом била настањена источнословенским становништвом (преци данашњих Русина).
За време владавине угарског краља Жигмунда (1387-1437), град је око 1424. године дат у посед српском деспоту Стефану Лазаревићу. Након деспотове смрти, мукачевски поседи су прешли у власништво његовог наследника Ђурђа Бранковића. Према споразуму из 1444. године, деспот Ђурађ је Мукачево предао у залог угарском војводи Јаношу Хуњадију.[1][2]
Недуго по окончању Првог светског рата (1914-1918), Мукачево је у пролеће 1919. године запосела чехословачка војска, а званично прикључење Чехословачкој извршено је по слову Сенжерменског мировног споразума (1919), што је потом потврђено и Тријанонским мировним споразумом (1920).
На молбу православних хришћана из источних делова Чехословачке, Српска православна црква је основала Мукачевско-прешовску епархију за чијег је епископа постављен Дамаскин Грданички (1931). Након његовог преласка у другу епархију, за новог мукачевско-прешовског епископа изабран је Владимир Рајић (1938). У јесен 1938. године, након Прве бечке арбитраже, Чехословачка је била приморана да Мукачево уступи Мађарској. Град је ослобођен 1944. године, а наредне године је уступљен Совјетском Савезу и укључен у састав Совјетске Украјине. Тада је основана и Мукачевско-ужгородска епархија Руске православне цркве, са средиштем у Мукачеву.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2012. живело 84.630 становника. Мукачево као део Закрпатске области има мешовиту популацију са Мађарима, Украјинцима и Русинима.
| 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 71.864[4] | 84.521[4] | 82.346[4] | 84.630[4] |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крстић 2011, стр. 125-156.
- ^ Крстић 2012, стр. 151-174.
- ^ Историја Мукачевско-ужгородске епархије Руске православне цркве
- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Крстић, Александар Р. (2011). „Документи о угарским поседима деспота Ђурђа датим у залог Јовану Хуњадију 1444. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 32: 125—156.
- Крстић, Александар Р. (2012). „Повеља деспота Ђурђа Бранковића о давању у залог поседа у Угарској Јовану Хуњадију: Смедерево, 1450, мај 10.”. Стари српски архив. 11: 151—174.
