Потајница (извор)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Homoljska_potajnica_04.jpg/220px-Homoljska_potajnica_04.jpg)
Потајница је периодични, интермитентни извор. Из једне потајнице вода извире одређени временски период, након чега настаје прекид, који се мери минутима или сатима, после чега вода поново почиње да извире. У неким случајевима се извирање воде не прекида, али се значајно смањује количина воде која периодично истиче. Снажна истицања воде замењују периоди слабог цурења.
Механизам рада потајнице[уреди | уреди извор]
Функционисање потајнице засновано је на принципу криве натеге. Наиме, у карбонатној стенској маси постоји каверна која има доводни и одводни крашки канал, при чему доводни канал има мањи пречник од одводног канала. Одводни канал је коленасто савијен, а његов прелом се налази у висини горњег дела каверне. После овог прелома, одводни канал излази на површину терена.
Вода дотиче у каверну кроз доводни канал и лагано је испуњава, а за то време нема истицања воде кроз одводни канал. Каверна се пуни водом све до нивоа тачке прелома одводног канала, а када се овај ниво достигне, вода почиње да истиче на површину терена и потајница функционише као извор.
С обзиром на то да је одводни канал шири од доводног, вода се већом брзином излива на површину, него што се врши пуњење каверне, па се каверна постепено празни. Истицање воде и испод тачке прелома омогућава потпритисак, формиран у изломњеном одводном каналу, који делује као крива натега. Истицање воде траје све док потпритисак може да савлада разлику у нивоима преломне тачке и воде у каверни. У једном тренутку извлачење воде престаје, односно потајница пресушује. Након тога почиње ново пуњење каверне и функционисање потајнице се циклично понавља.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства