Исидор Бајић
 |
| Исидор Бајић | |
|---|---|
 Исидор Бајић око 1910. | |
| Датум рођења | 16. август 1878. |
| Место рођења | Кула Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. септембар 1915. (37 год.) |
| Место смрти | Нови Сад Аустроугарска |
Исидор Бајић (Кула, 16. август 1878 — Нови Сад, 15. септембар 1915) је био српски композитор, учитељ и издавач.
Биографија[уреди]
Гимназију је завршио у Новом Саду, а дипломирао је на Музичкој академији у Будимпешти. Од 1901. до 1915. године је радио у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појања, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра, хора СЗПД Невен и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине (Србија). [1]
У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем. Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901) и Теорија правилног нотног певања (1904).
Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907).
Опус[уреди]
- Циклуси соло песама
- Песме љубави
- Албум песама у духу српских народних песама
- Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
- Сељанчице
- Јесен стиже дуњо моја
- Клавирске композиције
- Албум композиција за гласовир
- За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу
- Српска рапсодија
- Комаде са певањем
- Ђидо
- Ракија
- Дивљуша
- Опере
Референце[уреди]
- ^ „Исидор Бајић”. Српскилегат. Приступљено 28. 1. 2018.[мртва веза]
- ^ „О Исидору Бајићу”. Музичка школа "Исидор Бајић". Приступљено 25. 1. 2018.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Исидор Бајић на Викимедијиној остави. |
- Muzička škola „Izidor Bajić“: O Izidoru Bajiću
- Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 15 str.
- „Српкињу” роду оставио, а род га заборавио („Вечерње новости”, 18. октобар 2017)
