Исидор Бајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исидор Бајић
Isidor-Bajic-oko-1910..jpg
Исидор Бајић око 1910.
Датум рођења (1878-08-16)16. август 1878.
Место рођења Кула
Аустроугарска
Датум смрти 15. септембар 1915.(1915-09-15) (37 год.)
Место смрти Нови Сад
Аустроугарска

Исидор Бајић (Кула, 16. август 1878Нови Сад, 15. септембар 1915) је био српски композитор, учитељ и издавач.

Биографија[уреди]

Гимназију је завршио у Новом Саду, а дипломирао је на Музичкој академији у Будимпешти. Од 1901. до 1915. године је радио у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појања, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра, хора СЗПД Невен и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине (Србија).

У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем. Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901) и Теорија правилног нотног певања (1904).

Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907).

Опус[уреди]

  • Циклуси соло песама
    • Песме љубави
    • Албум песама у духу српских народних песама
    • Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
    • Сељанчице
    • Јесен стиже дуњо моја
  • Клавирске композиције
    • Албум композиција за гласовир
    • За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу
    • Српска рапсодија
  • Комаде са певањем
    • Ђидо
    • Ракија
    • Дивљуша
  • Опере

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]