Кула (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кула
Kula, Serbia, town center.jpg
Центар Куле
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Кула
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 17866
 — густина 158/км2
Географске карактеристике
Координате 45°36′19″ СГШ; 19°31′21″ ИГД / 45.605333° СГШ; 19.5225° ИГД / 45.605333; 19.5225Координате: 45°36′19″ СГШ; 19°31′21″ ИГД / 45.605333° СГШ; 19.5225° ИГД / 45.605333; 19.5225
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 84 м
Површина 122,1 км2
Кула на мапи Србије
Кула
Кула
Остали подаци
Поштански број 25230
25231
25235
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Кула је градско насеље у Србији у општини Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 17866 становника (према попису из 2002. било је 19301 становника).

Овде се налази Српска православна црква Светог Марка у Кули.

Називи[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, панонскoрусински: Кула,укр. Кула.

Кула

Историја[уреди]

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању даџбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор-Кула-Врбас-Бечеј, и Кула-Руски Крстур-Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош-Кула-Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица-Врбас-Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

  • 1812. године основана фабрика пива.
  • 1876. године је подигнут први парни млин.
  • 1880. године је основана фабрика плугова.
  • 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
  • 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
  • 1904. године основана је фабрика столарија.
  • 1906. године основана је фабрика шешира.
  • 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
  • 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
  • 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија[уреди]

У насељу Кула живи 15384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 6602 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 10.704
1953. 11.733
1961. 13.609
1971. 17.245
1981. 18.847
1991. 19.311 19.005
2002. 19.301 19.739
2011. 17.866
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.623 49,85 %
Црногорци
  
3.022 15,65 %
Мађари
  
2.738 14,18 %
Украјинци
  
1.125 5,82 %
Русини
  
725 3,75 %
Југословени
  
446 2,31 %
Хрвати
  
322 1,66 %
Немци
  
97 0,50 %
Македонци
  
63 0,32 %
Словаци
  
48 0,24 %
Муслимани
  
28 0,14 %
Словенци
  
22 0,11 %
Албанци
  
19 0,09 %
Роми
  
17 0,08 %
Чеси
  
16 0,08 %
Буњевци
  
12 0,06 %
Руси
  
10 0,05 %
Горанци
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Румуни
  
1 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
непознато
  
340 1,76 %


Спорт[уреди]

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, такмичи се у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.[4] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.[5][6].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. [1]
  5. Bot generated title -->
  6. Bot generated title -->

Спољашње везе[уреди]

[2] [3]