Искрвављеност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Искрвављеност
лат. Effusio sanguinis
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 T14.0-T14.1
ICD-9 872-893
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рана

Искрвављеност, (лат. effusio sanguinis), смрт изазвана крварењем, је стање у организму, које настаје након повреда крвних судова, и праћено је истицањем крви из њих све до потпуног губитка крви. Крварење се може окончати искрвављењем (до потпуног губитка крви) или може да траје све док то не буде спонтано спречено било вазоконстрикцијом (стезањем крвних судова), било коагулацијом крви у пределу озледе зида крвног суда или након надвладавања притиска од изливене крви у околини над притиском који влада у крвном суду.[1]

Врсте искрвављености[уреди]

На основу количине изгубљене крви у току крварења разликујемо следеће врсте искрвављености;

  • Комплетна искрвављеност-потпуни губитак крви (лат. Exsanguinatio), завршава смртним исходом.
  • Велики губитак крви (лат. Desanguinatio), који прати хиповолемија и појава шока. Може окончати смртним исходом ако се правовремено не започене са надокнадом изгубљене крви (трансфузијом крви или заменама за трансфузију (инфузијом раствора), ако крв није тренутно доступна).[2]

Количина изгубљене крви[уреди]

Крв код човека у просеку чини тринаестину његове укупне телесне маса.

Искуствено је утврђено да здрава особа може да изгуби 10-15% крви без озбиљних последица. Зато код добровољног давања крви максимална количина узете крви не сме бити већа од 8-10%. Код крварења, из зида оштећеног већег крвног суда, важнију улогу у спонтаном заустављању крварења има образовање крвног угрушка (коагулума). Код крварења из већег броја мањих крвних судова (венуле и капилари) важнију улогу у спонтаном заустављању крварења има вазоконстрикција (стезање крвних судова).

Количина изгубљене крви која може довести до смртног исхода, је индивидуална, али се сматра, да је код просечне особе, доброг здравственог стања, губитак крви преко 40% целокупне крви, опасан по живот. Код болесних, старих особа, деце и болесника након оперативног захвата губитак и мање количине крви може резултовати смртним исходом. Организам много теже подноси хронични губитак крви чак и ако се ради о мањим количинама.

Етиологија[уреди]

Према узроку и начину настанка искрвављења могу бити;

Клиничка слика[уреди]

Промене код искрваљености карактеришу следеће манифестације;

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  2. ^ Примање крви трансфузијом, Приступљено 18. 11. 2009.

Литература[уреди]

  • Kratofil B, Maldini B. Kardiopulmonalna reanimacija. U: Jukić M, Majerić Kogler V, Husedžinović I, Sekulić A, Žunić J. Klinička anesteziologija., Zagreb: Medicinska naklada, 2005:341-360.
  • Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).