Пређи на садржај

Исмет-бег Кријезију

С Википедије, слободне енциклопедије
Исмет-бег Кријезију
Датум рођења(1889-00-{{{day}}})1889.
Место рођењаЂаковицаОсманско царство
Датум смрти1952.
Место смртиАлбанија

Исмет-бег Кријезију (алб. Ismet Bey Kryeziu; Ђаковица, 1889Албанија, 1952) био је албанска политичка личност током 1930-их и 1940-их година.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Криезиу је рођен у Ђаковици, Пећком санџаку у Османском царству 1889. или 1888. године.[1] Потиче из познате породице Криезиу, породице земљопоседника и политички утицајне током османске владавине.[2] Био је нећак Али-паше Гусињнског, истакнутог члана и члана Призренске лиге 1878. године.[3]

Криезиу је студирао у Истанбулу. После Првог светског рата изабран је за посланика у Скупштини Србије у Београду. Године 1926, након покушаја атентата и конфискације земље од југословенске владе,[4] емигрирао је у Албанију. Криезиу је био про-зогиста. Био је један од људи од поверења краља Ахмеда Зогуа и имао је утицај на њега. Заједно са Салихом Вучитрнијем изабран је од краља Зога за организатора новоорганизованог Косовског комитета.[5]. Ово је постало могуће након што је Зогу успео да се отараси утицајних противника као што су Бајрам Цури и Хасан Приштина, а Албанија је почела да нагиње савезу са Италијом. Комитет је промовисао иредентизам и борбу против српске власти. Активности новоорганизованог комитета у то време су биле пре свега пропагандног карактера.[5]

Током владавине Ахмеда Зогуа Круезиу је радио као службеник у разним префектурама као што су Берат, Валона, Драч и Корчи.[6] Године 1936. изабран је у албански парламент као посланик Косовске префектуре.

Након италијанске инвазије, заузео је снажан националистички став. Криезиу је сарађивао са Бедријем Пејанијем и Џафером Девом, лидерима Друге призренске лиге и радио на уједињењу територија насељених Албанцима у једну државу, познату под називом "Велика Албанија".[7] Изабран је за министра ослобођених области (алб. Ministër i Tokave të Çliruara) у краткотрајној влади Екрема Либохове,[8] (18. јануара – 11. фебруара 1943. године), наследивши Тахира Штиљу. Поново је изабран за посланика у октобру 1943. године.

Криезиу је ухапшен након победе комуниста у новембру 1944. У априлу 1945. од стране Специјалног суда као и многе друге политичке личности тог времена осуђен је на 30 година затвора, као "издајник и непријатељ народа".[2] Умро је у затвору 1952. године.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Kostaq Xoxa (2013-10-06). „Prefektët e qarkut të Vlorës (1912-2012) në penën e Enver Memishajt” (на језику: Albanian). Gazeta 55. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2015-01-06. „Ismet Kryeziu (1888-1952)...Në vitin 1945 dënohet me burgim të përjetshëm në Gjyqin Special dhe vdes në burg më 1952. 
  2. ^ а б Robert Elsie (2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I. B. Tauris. стр. 261—262. ISBN 978-1780764313. 
  3. ^ Uran Butka (1995), Ringjallje, Phoenix, стр. 114, OCLC 245914569 
  4. ^ Robert Elsie (1997). Kosovo: in the heart of the powder keg. East European Monograph. 478. East European Monographs. стр. 384. ISBN 978-0880333757. 
  5. ^ а б Halim Purellku (2012-12-16), Veprimtaria e Komitetit te Kosoves ne Mbreterine Shqiptare ne vitet 1934-1939 [Activity of the Committee of Kosovo in the Albanian Kingdom during the years 1934-1939] (на језику: Albanian), ZemraShqiptare, Приступљено 2014-02-06 
  6. ^ Thoma Murzaku, Teuta Hoxha, Bashkim Trenova, Arkivi i Shtetit (Albania) (1986), Heronj të Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare: përmbledhje dokumentesh, Shtëpia Botuese "8 Nëntori", стр. 86—89, OCLC 21875420 
  7. ^ Francesco Caccamo; Luciano Monzali (2008). L'occupazione italiana della Iugoslavia, 1941-1943. Le Lettere. стр. 271. ISBN 978-8860871138. „I nazionalisti Albanesi si mobilitarono da subito con una serie di iniziative e di apelli al governo di Roma affinche sostenesse le pretese storiche della Grande Albania. Il 19 aprile, con un messaggio al duce, Ismet Kryeziu ed altri esuli albanesi del Kosovo, della Macedonia, del Montenegro e della Ciamuria che si erano rifugiati in Albania... 
  8. ^ Spiro Rusha (1999), Shqipëria në vorbullat e historisë: studim historiko-politik, Aferdita, стр. 152, OCLC 45848405