Али-паша Гусињски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Али-паша Шабанагић

Ali pasha i Prizrenska liga (1).jpg
Али-паша (седи први са леве стране) и чланови Призренске лиге

Датум рођења: 1828.
Место рођења: Гусиње (Османско царство)
Датум смрти: 1888.
Место смрти: Пећ (Османско царство)

Али-паша Шабанагић (познатији као Али-паша Гусињски) (Гусиње, тада Османско царство 1828—1888. Пећ, тада Османско царство) је био паша из гусињског краја. Он је најпознатији паша из гусињског краја уз Џафер-бега Кољеновића. Био је Албанац пореклом и по националној припадности.

Биографија[уреди]

Али-паша Гусињски је рођен 1828. године у Гусињу под именом Али-бег Шабанагић. Он је био син јединац (није имао ни браће ни сестара) Хасан-бега Шабанагића који је био син Ђул-бег Шабанагића [1] који води порекло од Вали-бега, који је у Гусиње дошао из околине Скадра, када му је крајем 16. века поверено управљање Плавом и Гусињем [2]. Али-бег је завршио високу војну школу у Истанбулу, након чега се вратио у завичај.

Каријера[уреди]

Око 1852. године, Али-бег је добио звање кајмакама. На брду Превији код Андријевице, фебруара 1854. године, сукобио се са црногорским устаницима које је предводио пиперски сердар Јоле Пилетић. Године 1855. у присуству Ћехаја-паше из Скадра, Али-бег је са представницима Васојевића, потписао договор о ненападању. Због тога што су црногорски устаници имали одређених успеха у борби против османских феудалаца Скадарски везир под чијом су се управом тада налазили Плав и Гусиње је 1862. године формирао тзв. „Лимски корпус“, војну јединицу чији је задатак био да угуши устанак у долини Лима.[3] Ова јединица је била највећим делом састављена од башибозука доведеног из околине Скадра, Косова, Метохије, Рожаја, Новог Пазара и Бијелог Поља.[3]

У борбама које су се на Превији и у Полимљу одвијале између 16. и 18. априла 1862. године су устаници поразили башибозук и два табора редовне војске под командом Али-бега Гусињског. Али-бег није организовао нити учествовао ни у једној борби са устаницима већ су то радили или школовани османски официри или башибозук а Али-бег и башибозук под његовом командом су лично учествовали само у спаљивању и пљачкању села насељених Србима.[3]

Одлуке Берлинског конгреса 1878. године, по којима су Плав и Гусиње припали Црној Гори, биле су неприхватљиве за Али-бега Шабанагића и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Новшићи, између Мурино и Плава, децембра 1879. године, а други пут 8. јануара 1880. године, у Мурини, сјеверно од Новшића. Био је један од оснивача и члан централног комитета Призренске лиге.[4] Али-бег је успео да у оба боја победи Црногорце и не дозволи освајање Гусињске казе за дуже време. У знак захвалности за успех у бици на Мурини, султан је Али-бегу доделио чин мир-мирана. Наредне године, Али-бег је именован за санџак-бега новоформираног Пећког санџака, а на његово место је постављен Бећир Сидки-бег. Од тада је познатији под именом Али-паша Гусињски.

Смрт[уреди]

Али-паша Гусињски је 1888. године убијен на улазу у Руговску клисуру, у близини Пећке патријаршије. Убиство је извршио плаћеник, Махмуд Рамин Руговац. Али-пашино убиство се доводи у везу с његовим активностима везаним за Босну и Херцеговину и везама које је у том циљу био успоставио са Васом Пелагићем. Постоје и тврдње да је убиство финансирао Зејнил-бег из Ђаковице, који је познатији под надимком Хаџи Зека [5] један од вођа Призренске лиге и касније оснивач Пећке лиге јер се, за разлику од Али-паше Гусињског, залагао да Плав и Гусиње буду део Велике Албаније.

Сахрањен је на мезарју поред најстарије џамије у Пећи, Бајракли џамије која је саграђена 1471. године. На истом мезарју је сахрањен и Хаџи Зека.

Контроверзе[уреди]

И у случају Али-паше Гусињског, као и у случају великог броја историјских личности на Балкану, постоје контроверзне тврдње по питању његове националне припадности, односно да он није Албанац већ Бошњак или Турчин чак и тврдње да је пореклом Илир. Професор Др Каплан Буровић је доказао да је Али-паша Гусињски, Србин, презимена Шабановић, како се потписивао на писмима. Поред националне припадности контроверзе се односе и на оцене његову историјску улогу. Постоје оцене да је он османлијски зулумћар [6], а са друге стране постоје и оцене да је он борац против црногорске окупације Плава и Гусиња [7].

Упркос оценама у којима се Али-паша сматра османлијским зулумћаром Гусињским изворима је промењено име у Али-пашине изворе у част Али-паше Гусињског. Али-паша је опеван и у народним песмама као што је на пример севдалинка Књигу пишу гусињске ђевојке.

Референце[уреди]

  1. „Али-паша Шабанагић (Гусињски)”. Веб портал Санџаклије смо ми. Приступљено 23. август. 
  2. „Нешто из историје Плава и Гусиња (Географија Косовског вилајета, Истанбул 1852, Рифат Баша и Салих Акај)”. Интернет сајт Плав. нет. Приступљено 23. август 2010.. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Положај и судбина српског народа у Плавској жупи, Страдање становништва до 1912.”. Интернет сајт дневних новина ДАН. Приступљено 23. август 2010.. 
  4. Maletić & Berisha (1973), стр. 157.
  5. „Текст са сајта Заједнице санџачке дијаспоре Холандије”. Zsdholland.ning.com. 2. 1. 2012.. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  6. „Gusinje: Ali-paša ili kralj Nikola?!”. Вести онлајн. 29. јануар 2010.. Приступљено 23. август 2010.. 
  7. „Није јунак онај који удара него је јунак онај који издржи”. 24. јануар 2010.. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2010.. Приступљено 23. август 2010.. 

Литература[уреди]

  • Maletić, Mihailo; Berisha, Anton (1973). Kosovo nekad i danas. Borba-Radna jedinica ekonomiska politika. pp. 157-.