Каликантус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Каликантус
Calycanthus floridus shrub.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Laurales
Породица: Calycanthaceae
Род: Calycanthus
Биномна номенклатура
Calycanthus floridus
L.
Цветови.
Псеудокарп - хипантијум.
Хипантијуми и ахеније.

Каликантус (Calycanthus floridus L.) је име рода добио спајањем две грчке речи κάλυκας = чашица и άνθος = цвет јер је чашица обојена и заједно са круницом гради перигон[1]. Епитет врсте значи цветајући, а не са Флориде (иако је тамо аутохтон). У Америци има више народних назива (Eastern sweetshrub, Carolina allspice, strawberry shrub, pineapple shrub) и сви називи асоцирају на ароматичност цвета, листа, коре, гранчица и корена. Сви делови, а нарочито дрво, листови и корен миришу на камфор, док кора има мирис сличан цимету. Цвет некима мирише на јагоде, а друге подсећа на мирис ананаса.

Опис врсте[уреди]

Каликантус је једнодоми листопадни, широко разгранати спорорастући жбун висине до 3 m. Пупољци су округласти, скоро црни на маслинастомрким гранчицама које су прекривене светлим лентицелама; делимично су сакривени основом лисне дршке. Младе гранчице су изразито длакаве. Дрво миришљаво и кад је суво.

Листови прости, наспрамни, целог обода, широко јајасти до уско елиптични; Дуги 6-12 сm и 4-6 сm широки; зашиљени на врху, ређе тупи, док је основа клинаста или округласта, дршка до 1 сm. Млади листови су са обе стране густо длакави, касније са лица голи. У јесен постају златно жути.

Цветови: појединачни, миришљави, мркоцрвени, пречника до 5 сm на дршци дугој 3-5 сm. Цветни омотач јадинствен – перигон. Латице издужено елиптичне или објајасто ланцетасте, 2-4 cm × 3-8 mm. Прашника до 30 (спољашњи су преображени у стаминодије). Гинецеум од више, слободних карпела, подцветан. Цвета у од маја до јула[2].

Плод је псеудокарп - цилиндрочно елипсоидни хипантијум 4 cm дуга и 2,5 cm широка, смеђе боје, који на врху има отвор кроз који прави плод - ахенија испада када је зрео. Ахенија до 20 у хипантијуму дугих 9-11 mm и 4-5 mm широких, косо објајастих, длакавих по шаву. Сазревање у октобру. Семе без ендосперма са спирално увијеним котиледонима[3][4][5].

Ареал[уреди]

Југоисточни делови Северне Америке од Вирџиније и Северне Каролине до Флориде, Алабаме и Мисисипија.

Биоеколошке карактеристике[уреди]

Каликантус се најбоље развија на порозним, хумусним земљиштима, Одговарају му слабо кисела и неутрална земљишта (рН 6,1-7,5). Иако преферира влажно земљиште, може да поднесе и краткотрајне периоде суше, а отпоран је и на заслањено земљиште. Добро подноси мраз и услове градског климата. Одговарају му сунчане позиције или полусенка. Отпорна је на болести и штеточине[4][5].

Значај[уреди]

Углавном се користи за озелењавање окућница као и јавних урбаних простора. Проблем представља обиље изданака чије ширење мора да се контролише да не би дошло до промене форме жбуна. Орезивање се врши рано у пролеће. Ова тенденција ка ширењу није проблем у просторима пејзажног, природног стила: врста је погодна и као позадина у формирању бордура, као фон у композицији парка или као доминантна врста у зони улаза.

Има примену у медицини јер садржи каликантин, алкалоид сличан стрихнину, који има снажно деловање на срце (кардијак). Чај направљен од корена и коре дрвета изазива повраћање (еметик) и мокрење (диуретик). Хладан чај може да се користи као дезинфекционо средство за испирање очију код појаве слабости вида. Стругана и исцеђена кора дрвета помаже у лечењу јаких прехлада.

На Флориди, где је ова врста од природе распрострањена, постоји опасност од њеног нестанка и изумирања. Наиме, каликантус се уклања са површина где се напаса стока јер садржи каликантин који је отрован ако доспе у систем за варење.

Унутарврсни таксони[уреди]

Природни таксони[уреди]

У оквиру врсте издвајају се два варијетета:

  • var. floridus (syn. Calycanthus brockianus Ferry et Ferry; syn. C. mohrii (Small) Pollard; syn. C. sterilis Walter) који има маљаве лисну дршку, гранчице, и доњу страну листа.
  • var. glaucus (Willdenow) Torrey et A. Gray (syn. Calycanthus glaucus Willdenow; syn. C. floridus var. laevigatus (Willd.) Torr. et A. Gray; syn. C. fertilis Walter; syn. C. floridus var. oblongifolius (Nuts.) D.E. Boufford et Spongberg; syn. C. nanus Loisel) са голим или ретко длакавим биљним деловима и беличастим наличјем листа[4].

Култивари[уреди]

Познатији култивари су :

  • ’Аthens’ – необична форма са цветовима који су зеленкастожути и веома миришљави; јављају се почетком пролећа и задржавају до средине лета. Хабитус је овалан, густ са сјајним листовима. Широко је прохваћен у хортикултури.
  • ’Еdith Wilder’ – цветови су рђастобраон и веома миришљави. Листови мало заобљенији од типичног облика. Виша је од основне форме.
  • ’Michael Lindsey’- цветови су црвенкастобраон. Има дуг период цветања. Хабитус је густ и компактан. Листови су изузетно сјајни, тамно зелени у јесен златно жути остају до касне јесени. Сматра се најлепшим црвеноцветајућим култиваром.

Поред унутарврсних култивара у расадницима се срећу и међуврсни (хибридни) култивари.

  • Calycanthus ’Hartlage Wine’ syn. Calycalycanthus x raulstonii ’Hartlage Wine’ (Calycanthus chinensis x Calycanthus floridus) је жбун са крупним, воштаним, тамно зеленим листовима. Цветови су крупнији него код основне форме, широко отворени, пурпурноцрвене боје. Богато цвета од јуна до августа.
  • Calycanthus ’Venus’ (Calycanthus chinensis x Calycanthus floridus ’Athens’) има крупне беличасте цветове са црвеним средиштем.

Размножавање[уреди]

Семе се сеје одмах по сакупљању или следећег пролећа, када треба да се стратификује, у леје под стаклом. Поник и младе биљке су веома осетљиве[3].

Каликантус се размножава зеленим резницама током јула уз претходно третирање индолбутерном киселином (1-2% раствор у води) и побадање у супстрат од 3 дела тресета и једног дела песка. Поред тога може да се размножи и коренским резницама[6].

Референце[уреди]

  1. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
  2. ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  3. 3,0 3,1 Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
  4. 4,0 4,1 4,2 Calycanthus floridus in Flora of North America @ efloras.org
  5. 5,0 5,1 Hightshoe, G. L. (1988). Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. Van Nostrand Reinhold. ISBN 9780442232740. 
  6. ^ Грбић, М. : Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд. 2004. ISBN 86-7602-009-4.

Спољашње везе[уреди]

  • URL није пронађен. Унесите URL овде или га додајте на Википодатке.