Карачићи (Рогатица)
Карачићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Рогатица |
| Становништво | |
| — 2013. | 58 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 47′ 00″ С; 18° 57′ 00″ И / 43.7833° С; 18.9500° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Карачићи Карачићи на карти Босне и Херцеговине | |
Карачићи су насељено мјесто у општини Рогатица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 58 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на око 850 метара надморске висине површине 3,03 км2, удаљено око 7 км од општинског центра. Припада мјесној заједнице Месићи. Збијеног је типа, а засеоци су: Парган, Стијене, Тетино брдо и Халуге. Смјештено је на кршевитом терену, на лијевој страни кањона ријеке Праче. Неистражене средњовјековне некрополе постоје на локалитетима Крчевина и Палин до. Карачићи се помињу у попису читлука Рогатичког кадилука из 1835, као читлук Касим-бега Сијерчића и Мула Ибрахима Добраче. Село је 1879. имало 11 домаћинстава и 76 становника (62 муслимана и 14 православаца); 1910. – 119 становника; 1948. – 164; 1971. – 135; 1991. – 58 (Муслимана); 2013. – три домаћинства и пет становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Према породичним предањима, старосједиоци су породице Бахтановић, који су дошли из Пеште, и Вражалица, поријеклом са овог подручја. Породица Добрача доселила се из сусједног села Враголови, а породица Пињо из Сарајева. У селу је некада живјела и породица Планојевић (крсна слава Јовањдан). У Другом свјетском рату становници су углавном приступали јединицама НДХ. Према казивању локалног становништва, погинуло је око 50 мјештана (војника и цивила). Током рата 1992–1995. село је спаљено, а било је и цивилних и војних жртава. Послије рата обновљена је већина кућа.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво се углавном бави пољопривредом. До рата 1992–1995. село је имало мектеб. Најближа основна школа је у Рогатици, а џамија у Враголовима. У атару постоји гробље Лучила. Село је електрифицирано 1962, а водовод је спроведен 1980. са Пињиног врела, из сусједног села Судићи.[1]
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 76 | |
| 1910. | 119 | |
| 1948. | 164 | |
| 1971. | 135 | |
| 1991. | 58 | |
| 2013. | 5 | |
