Пређи на садржај

Карајукића Бунари

Координате: 43° 05′ 21″ С; 20° 05′ 22″ И / 43.089166° С; 20.0895° И / 43.089166; 20.0895
С Википедије, слободне енциклопедије
Карајукића Бунари
Карајукића Бунари
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаСјеница
Становништво
 — 2022.104
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 21″ С; 20° 05′ 22″ И / 43.089166° С; 20.0895° И / 43.089166; 20.0895
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1128 m
Карајукића Бунари на карти Србије
Карајукића Бунари
Карајукића Бунари
Карајукића Бунари на карти Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Карајукића Бунари је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 104 становника (према попису из 1991. било је 207 становника).

Село је познато по ниским зимским температурама и снежним сметовима, најнижим које су измерене икада у Србији.[1] Најнижа измерена температура износила је -39 °C.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Карајукића Бунари живи 77 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,0 година (31,4 код мушкараца и 32,6 код жена). У насељу има 30 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 30
1953. 35
1961. 41
1971. 154
1981. 171
1991. 207 206
2002. 116 144
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Бошњаци
  
109 93,96%
Срби
  
7 6,03%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 15 17 20 36 42 41 30


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1 8 4 5 7 3 2 0 0 0 3,87
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 39 15 24 0 0 0
Женски 43 12 27 4 0 0
УКУПНО 82 27 51 4 0 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 22 12 0 0 1
Женски 21 16 0 0 0
Укупно 43 28 0 0 1
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 6 0
Женски 0 0 0 4 0
Укупно 0 0 0 10 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 2
Женски 0 0 0 1
Укупно 0 0 0 3

Најхладније село у Србији

[уреди | уреди извор]

Село Карајукића Бунари познато је као најхладније село у Србији. Када током зиме наиђу ледени дани, дешава се да највиша дневна температура данима буде око -15 °C, па и до -20 °C. Крајем јануара 2006. године у метеоролошкој станици у селу измерено је -39,6 °C. Према речима неких мештана, тада су на термометрима испред својих кућа измерили невероватних -41 °C, што је најнижа икада измерена температура у Србији. Идеално време за екстремно ниску температуру у Карајукића Бунарима јесте када из Сибира стигне ледени талас. Када је ноћ ведра и без ветра, а тло под снегом, хладан ваздух се са околних планина спусти у котлину, где се стварају такозвана „језера” хладног ваздуха. Колико се зна, као званичан рекорд за бившу Југославију, Србију, и даље се води температура измерена 26. јануара 1954. године када је у Сјеници, на тридесетак километара од Карајукића Бунара било минус 38,4 степена. У архиви Метеоролошке станице у Сјеници постоји податак да у јануару 2006. готово месец дана температура у овом крају Србије није прелазила нулти подеок, већи део месеца жива у термометру показивала је између минус 15 и минус 30 степени.

Ледени дани нису реткост ни током пролећа. Тако је 1. марта 2018. године у Сјеници измерено -23 °C, а слична температура на Пештеру је измерена и 1. марта 1965. Према подацима Метеоролошке станице у Сјеници, апсолутни рекорд за април у овом делу Србије је -13 °C.

Цео крај је познат и по снежним падавинама. У јуну 1987. године на Пештеру је, као и у читавом овом крају за ноћ пало 15 центиметара снега. Једини месец у години у коме на Пештеру нису забележене снежне падавине је јули.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Janić, Nikola (2022-02-07). „KARAJUKIĆA BUNARI, NAJHLADNIJE SELO U SRBIJI: Kad temperatura padne na minus 30 ili 40, ovde i drvo puca od mraza | Koreni”. Приступљено 2025-03-21. 
  2. ^ „MAGIJA PEŠTERA - Vrh Trojan i Rezervat prirode Gutavica - 28/29.9.”. srbijazamlade.rs. Приступљено 2025-03-21. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]