Жабрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жабрен
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаСјеница
Становништво
 — 2011.321
Географске карактеристике
Координате43°11′19″ СГШ; 20°16′04″ ИГД / 43.188666° СГШ; 20.267666° ИГД / 43.188666; 20.267666Координате: 43°11′19″ СГШ; 20°16′04″ ИГД / 43.188666° СГШ; 20.267666° ИГД / 43.188666; 20.267666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1280 м
Жабрен на мапи Србије
Жабрен
Жабрен
Жабрен на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Жабрен је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 321 становника (према попису из 1991. било је 478 становника).

Историја[уреди]

По старом предању које је пренео 1940. године стогодишњак мештанин Алил Куч, у Жабрену је живео Петар отац Карађорђев. У насељу са преко 40 муслиманских породица, на једном крају била је једина хришћанска кућа. То место се звало "Петрово поље", јер је то била Петрова кућа са "становима" - брвнара са сточним колибама. Петар и прандеда Алилов - Рама Куч били су кумови; Петар је шишао Рамому децу. Рамо, његов син Мустафа и још неки честити мештани су штитили Петра од качака, који су му стално претили. Једном приликом су у одсуству заштитнка Куча и напали Петрову кућу, али је он убио двојицу нападача из кумове пушке "шишане". Зато је морао Петар да се брзо исели у Шумадију, при чему му је помогао кум Куч да пређу границу "преко Колена на Голији". Убрзо му се родио син Ђорђе, и он је јавио куму Раму, а чије је иначе рођење најавила звезда падалица, изнад села Жабрена. [1]

Демографија[уреди]

У насељу Жабрен живи 220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,7 година (32,4 код мушкараца и 33,1 код жена). У насељу има 85 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,78.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 390
1953. 420
1961. 436
1971. 565
1981. 517
1991. 478 472
2002. 321 483
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Бошњаци
  
313 97,50 %
Муслимани
  
7 2,18 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Политика", Београд 3. март 1940. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]