Кесаропољ
Кесаропољ (грч. Καισαρόπολις, лат. Caesaropolis) је неубицирани средњовековни град који се налазио у области између градова Филипи, Зихна и Сер у данашњој грчкој покрајини Средишњој Македонији. Поводом питања о убикацији Кесаропоља у науци су изношене разне претпоставке, али то питање се и даље сматра отвореним. Већ од друге половине 9. века, Кесаропољ је био седиште Кесаропољске епархије чији су епископи првобитно били потчињени филипијским митрополитима, а касније зихнијским, односно серским митрополитима. Средином 14. века, за време владавине Стефана Душана (1331-1355), Кесаропољ су освојили Срби. За време владавине цара Уроша (1355-1371), град је био део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века град је почео да опада, тако да се временом изгубио и спомен његове тачне локације.[1][2][3][4][5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965, стр. 96, 106.
- ^ Живојиновић 1967, стр. 197-249.
- ^ Ферјанчић 1994, стр. 2, 97, 99.
- ^ Ivaylo Lozanov (2020): A Lurking City: Nicopolis ad Nestum between Mark Antony and Trajan, 55-73.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Живојиновић, Мирјана (1967). „Судство у грчким областима Српског царства”. Зборник радова Византолошког института. 10: 197—249.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Ферјанчић, Божидар (1974). Византијски и српски Сер у XIV столећу. Београд: САНУ.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
