Серска епархија
Срби су освојили Сер и оближње вароши да би у њима трајно остали, што је подразумевало и снажнији духовни надзор. Нису се задовољили пуким довођењем својих приврженика, већ су задрли у саму бит тих установа. Стратешка вредност Сера је условила ширење границе Српске цркве.
Све између Струме и Месте, што укључује митрополије у Серу са суфраганима у Кесаропољу и Јежеву, Мелнику са епископом у Ферему, Зихни, Драми и граду Филипи, потчињено је Српској патријаршији. Тако је постављена сцена за велики раскол са Цариградском столицом чији углед је међу православним хришћанима био неспоран.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ НАСЛЕДНИЦИ МРЊАВЧЕВИЋА И ТЕРИТОРИЈЕ ПОД ЊИХОВОМ ВЛАШЋУ ОД 1371. ДО 1395. ГОДИНЕ, Владимир Г. Алексић, 2012.