Кића (лист)
 Насловна старана листа Кића, број 8, од 5. јун 1905. године | |
| Тип | Лист за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина |
|---|---|
| Формат | 41x48 cm |
| Власник | Мијалко Ј. Оцокољић (1905), Тадија П. Костић (1912), Стеван Николић (1922). |
| Оснивање | 1905. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1926. |
| Седиште | Ниш, Београд |
Кића лист за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио са прекидима, прво у Нишу, а потом у Београду од 17. априла 1905. до 29. августа 1926. године.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Кића лист за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина прво је излазио у Нишу од 17. априла 1905. године до броја 39/1912. године, када је дошло до прекида излажења због Балканских ратова.[2] Наставио је са излажењем септембра 1913. године, али због почетка Првог светског рата, прекида са излажењем 13. јула 1914. године.[1] Листа Кића наставио је излажење 1922. године, али у Београду. Излазио је до 1926. године са повременим прекидима, углавном због материјалних потешкоћа.[2]
Власници листа[уреди | уреди извор]
Лист Кића имао је више власника:[3]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио сваке недеље.
Штампарија[уреди | уреди извор]
Од првог броја, па све до Првог светског рата, тачније 13. јула 1914. године лист Кића штампала је Прва нишка електрична штампарија Ђорђа Мунца и М. Карића.[3] Од 1922. године када је лист почео да излази у Београду па све до 1925. године штампала га је Ротациона штампарија Типографија из Београда.[1] Од 1925. године лист штампа штампарија Родољуб из Београда.
Цена[уреди | уреди извор]
Цена листа била је пола динара за Србију.
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Народне приповетке
- Народне песме
- Народне питалице
- Народне песме поскочице
- Приче са свих страна
- Шарени листићи
- Вујадин и Обрадин
- Шале и доскочице
- Анегдоте
- О женама и љубави
- Народне загонетке
- Одговори уредништва
Тематика листа Кића[уреди | уреди извор]
У то време лист Кића био је веома омињен и радо читан народни лист. У том листу налазиле су се многобројне народне умотворине, тако да је читалачка публика једва чекала сваки следећи број. Његове најлепше приче штампане су у посебним књигама (српске песме, шаљиве приче, загонетке, поскочице, гаталице и друге народне умотворине).[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Насловна страна листа Кића, број 7, од 29. маја 1905. године. -
Кића, број 7, од 29. маја 1905. године, стр.2 -
Кића, број 8, од 5. јун 1905. године, стр.2 -
Кића, број 8, од 5. јун. 1905. године, стр.3
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Универзитетска библиотека Светозар Марковић”. COBISS. Приступљено 11. 9. 2020.[мртва веза]
- ^ а б в Кисић, Милица. Кисић, Милица. Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд : Медија центар, 1996. стр. 155. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б Рошуљ, Жарко. Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : 1830-1918. Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 2017. стр. 95. ISBN 978-86-7946-208-4.