Конгоанска криза

С Википедије, слободне енциклопедије
Конгоанска криза
Део деколонизације Африке и Хладног рата
Congo Crisis collage.jpg
У смеру казаљке на сату почевши од горњег левог угла:
  1. камп за избеглице код Лубумбашија;
  2. мировњаци воде рањеног колегу на безбедно;
  3. наоружани цивили
  4. масакрирани цивили у граду Лоџи;
  5. белгијски падобранци током операције Црвени змај;
  6. владине снаге у борби против побуњеникâ Симба.
Време:5. јул 1960. — 25. новембар 1965. (1960-07-05 – 1965-11-25)
Место:
Исход: Конго успостављен као независна унитарна држава
Сукобљене стране

1960–63:
Демократска Република Конго Република Конго

Подржани од:
 Совјетски Савез (1960)
Уједињене нације ОНУЦ

1960–63:
 Катанга
 Јужни Касаи

Подржани од:
 Белгија


1960–62:
Демократска Република Конго Слободна Република Конго

Подржани од:
 Совјетски Савез

1964–65:
Демократска Република Конго Република Конго
 САД
 Белгија

Подржани од:
Уједињене нације ONUC (1964)

1964–65:
Квилу и Симба побуњеници

Подржани од:
Команданти и вође



Жртве и губици
Укупно умрло: око 100.000[1]

Конгоанска криза (франц. Crise congolaise) било је раздобље политичке кризе и сукоба у Републици Конго (данас Демократској Републици Конго)[а] између 1960. и 1965. године. Криза је почела недуго по проглашењу независности Конга од Белгије, а завршила се државним ударом и почетком владавине Мобуту Сесе Сека. Криза у Конгу био је и посреднички рат током Хладног рата, у којем су Совјетски Савез и САД подржавале противничке стране. Претпоставља се да је приближно 100.000 људи страдало током ове кризе.

Национални покрет у Белгијском Конгу захтевао је престанак владавине колонијалне власти што је касније довело до државне независности 30. јуна 1960. Међутим, у наредном периоду, обављене су минималне промене, а многа питања попут федерализма, трибализма и етнонационализам остала су нерешена. Прве недеље јула, у војсци је избила побуна и насиље је избило између белог и црног становништва. Белгија је послала војне трупе како би заштитила белце. Непризнате сеценионистичке државе Катанга и Јужни Касаи су биле одвојени од белгијске подршке. Усред непрестаних немира и насиља, Уједињене нације су послале мировне снаге. Међутим, генерални секретар УН-а, Даг Хамаршелд, одбио је да употреби те трупе да пружи помоћ централној влади у Леополдвилу у борби против сепаратиста. Премијер Патрис Лумумба, лидер највеће националистичке странке, реаговао је позивом у помоћ Совјетски Савез. СССР је одмах реаговао на исти пославши војне саветнике.

Укљученост Совјета поделила је конгоанску владу. Премијер Лумумба и председник Жозефа Каса-Вубуа били су у ћорсокаку. Мобуту је, који је тада био војни командант, пробио лед тако што је извео државни удар, тиме протеравши совјетске саветнике и ефикасно успоставио нову владу под његовом контролом. Лумумба је био заробљен и касније погубљен 1961. године. Супарничка влада „Слободне Републике Конго” основана је у граду Стенливил од стране Лумумбиних присталица педвођених Антоаном Гизенгом. Покрет је добио совјетску потпуру, али се распао почетком 1962. У међувремену, УН је заузео агресивнији став према сецесионистима након што је Хамаршелд био убијен у авионској несрећи крајем 1961. Подржан од стране трупа Уједињених нација, Леополдвил је поразио сецесионистичке покрете у Катанги и Јужном Касаију почетком 1963.

Након што су се Катанга и Јужни Касаи вратили под владину контролу, усвојен је нови компромисни устав. Прогнани вођа Катанге, Моиз Чомбе, позван је на чело привремене администрације док су у припреми били нови избори. Пре него што су се избори одржали, активисти, који су били надахнути маоисти и себе називали „Симбаси”, подигли су буну на истоку државе. Симбаси су преузели контролу над великим бројем територија и касније прогласили комунистичку „Народну Републику Конго” у Стенливилу. Владине снаге посетепено су заузимали области све до новембра 1964. када су Белгија и САД војно интервенисале у Стенливилу како би повратили заробљенике. Симбаси су били поражени, а касније су се и распали. Након избора марта 1965, настао је нови политички застој између Чомбеа и Каса-Вубуа. Мобуту је кренуо у други државни удар, преузевши личну контролу над земљом. Под Мобутовим режимом, Конго (касније Заир) је претворен у диктатуру која ће бити на снази све до Мобутуовог свргавања 1997. године.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Не поистовећивати с комшијском државом Република Конго, раније Француски Конго, с главним градом Бразавилом (Конго-Бразавил). Конго-Леополдвил је променио име у „Демократска Република Конго” августа 1964. године.[2]

Рефереце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mwakikagile 2014, стр. 72.
  2. ^ EISA 2002a.