Конрадин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конрад V
Konradin.jpg
Конрад V
Датум рођења (1252-03-25)25. март 1252.
Место рођења Ландсхут
Датум смрти 29. октобар 1268.(1268-10-29) (16 год.)
Место смрти Напуљ
Династија Хоенштауфен
Отац Конрад IV
Мајка Елизабета Баварска
Краљ Јерусалима
Период 21. мај 1254 – 29. октобар 1268.
Претходник Конрад I
Наследник Иго III од Кипра
Краљ Сицилије
Период 21. мај 1254 – 29. октобар 1268.
Претходник Конрад I
Наследник Манфред Сицилијански

Конрадин или Конрад V или Конрад Млађи (нем. Conradin; Ландсхут, 25. март 1252Напуљ, 29. октобар 1268) је био краљ Сицилије (1254—1268), титуларни краљ Јерусалима (1254—1268) и војвода Швапске. Син је немачког краља Конрада IV. Његовом прераном смрћу у узрасту од само 16 година окончава се легитимна Хоенштауфеновска линија.

Млади краљ дечак[уреди]

Пошто је изгубио оца растао је на двору свог ујака и старатеља Лудвига II, војводе горње Баварске. Рођаци из краљевске куће на Кипру владали су Јерусалимом као регенти. На Сицилији је као регент владао очев полубрат Манфред Сицилијански.

Папе су наставиле са својом политиком мржње према Хоенштауфеновцима. Папа Иноћентије IV је тако покушавао да преда Сицилију некоме другоме, а папа Александар IV наставља ту политику и нуди Хоенштауфовске поседе у Немачкој краљу Кастиље. Истовремено забрањује избор Конрадина за краља Немачке.

Карл I Анжујски постаје краљ Сицилије[уреди]

Први позив Конрадину, односно његовом ујаку као старатељу дошао је 1258. године. Позвали су га гвелфи јер је Манфред Сицилијански крунисан као краљ Сицилије на темељу гласине да је Конрадин умро. Баварски војвода Лудвиг II је одбио да крене у Италију.

Папа Климент IV је позвао Карла I Анжујског да помогне против Манфреда, па ће постати краљ Сицилије. При томе је Карло I Анжујски обећао да неће никад ујединити то краљевство са Светим Римским царством и да се неће мешати у послове цркве. Карло I Анжујски убија Манфреда и заузима јужну Италију.

Рат против Анжујаца за ослобођење Италије[уреди]

Гибелински градови се због тога обраћају Конрадину да им помогне у ослобађању Италије. Конрадин долази у Верону и полаже право да буде краљ Сицилије.

Конрадин је добио следбенике по целој Италији. Рим, Павија, Пиза и Сијена га срдачно дочекују. Недостатак новца, одустајање његовог ујака Лудвига и претње од папе су тиме биле анулиране. Током 1267. започиње борбу против Анжујаца. Већина Сицилије се побунила против власти Анжујаца. Само су Палермо и Месина остали лојални Анжујцима. Побуна против Анжујаца се раширила и на Калабрију и Апулију. Црква је на то екскомуницирала Конрадина новембра 1267. године. Међутим Конрадин побеђује Карла I Анжујског, а јула 1268. улази у Рим.

Пораз и погубљење[уреди]

Конрадин је сакупио вишенационалну војску, у којој је било Шпанаца, Италијана, Римљана, Арапа и Немаца. Дошло је до одлучне битке код Таљакоца 23. августа 1268. године. Током битке изгледало је да ће Конрадин победити. Међутим грамзивост његових војника и изненадни напад противника доносе победу Карлу I Анжујском. Конрадин је успео побећи до Рима, али близу Рима је ухапшен и предан Карлу I Анжујском, који га затвара заједно са Фридрихом Баденским у замак дел Ово у Напуљу. Осуђен је као издајник, па му је 29. октобра 1268. одрубљена глава.

Крај династије Хоенштауфен[уреди]

Његовом прераном смрћу у 16. години живота окончава се законита Хоенштауфеновска линија. Краљевство Сицилије прелази у руке Карла I Анжујског, али побуна звана Сицилијанска вечерња 1282. доводи Петра III Арагонског на власт на Сицилији. Анжујци су задржали јужни део Италије, односно Напуљско краљевство.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих I Барбароса
 
 
 
 
 
 
 
8. Хенрик VI, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатриче I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Руђер II Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
9. Констанца од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Беатриса од Ретела
 
 
 
 
 
 
 
2. Конрад IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Érard II, Count of Brienne
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован Бријен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Agnès of Montfaucon
 
 
 
 
 
 
 
5. Јоланда Јерусалимска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Конрад од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела I Јерусалимска
 
 
 
 
 
 
 
1. Конрадин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Отон I Баварски
 
 
 
 
 
 
 
12. Лудвиг I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Агнес од Лона
 
 
 
 
 
 
 
6. Отон II Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Фридрих, војвода Бохемије
 
 
 
 
 
 
 
13. Људмила од Бохемије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Баварска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Хенрик Лав
 
 
 
 
 
 
 
14. Хајнрих V, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Матилда од Енглеске, војвоткиња Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
7. Агнес од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Конрад, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
15. Агнес Хоенштауфен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Irmengard of Henneberg
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]