Пређи на садржај

Корејски мореуз

Координате: 34° 35′ 58″ N 129° 47′ 48″ E / 34.59944° С; 129.79667° И / 34.59944; 129.79667
С Википедије, слободне енциклопедије

34° 35′ 58″ N 129° 47′ 48″ E / 34.59944° С; 129.79667° И / 34.59944; 129.79667

Корејски мореуз

Корејски мореуз је мореуз између Јужне Кореје и Јапана, који повезује Источно кинеско море и Жуто море са Јапанским морем. Унутар мореуза се налази острво Цушима и мореуз Цушима који острво одваја од Јапана. Мореуз је економски важно, јер кроз њега пролазе многе бродске линије, при чему Јапан и Кореја дозвољавају слободан пролаз. У давна времена, будизам и монголски освајачи су пролазили преко мореуза да би стигли до Јапана. Недавно је то било место Битке за Корејски мореуз у Корејском рату. Тунел који би пролазио испод мореуза и који би повезивао Јапан и Кореју, подморски тунел Јапан-Кореја, предложен је да повеже две земље.

Географија

[уреди | уреди извор]

На северу, Корејски мореуз је омеђен јужном обалом Корејског полуострва. А на југу, поред југозападних јапанских острва Кјушу и Хоншу. Широк је око 200 km (120 mi) и просечно дубок око 90 до 100 метара (300 стопа).

Острво Цушима дели Корејски мореуз на западни канал и мореуз Цушима. Западни канал је дубљи (до 227 метара) и ужи од Цушимског мореуза.

Кроз мореуз пролази крак Курошио струје. Њена топла грана се понекад назива Цушима струја. Полазећи од јапанских острва, ова струја пролази кроз Јапанско море, а затим се дели дуж обе обале острва Сахалин, на крају се уливајући у северни Тихи океан преко мореуза северно од Хокаида и у Охотско море северно од острва Сахалин у близини Владивостока. Карактеристике водене масе увелико варирају због вода са ниским салинитетом на југоисточним обалама Кореје и Кине.

Економски значај

[уреди | уреди извор]

Бројне међународне бродске линије пролазе кроз мореуз, укључујући и оне које превозе већи део саобраћаја за луке јужне Јужне Кореје. Јужна Кореја и Јапан ограничили су своје територијалне претензије на мореуз на 3 nmi (5,6 km) од обале, како би омогућили слободан пролаз кроз њега.[1][2]

Путнички трајекти путују бројним рутама преко мореуза. Комерцијални трајекти саобраћају из јужнокорејског Бусана, Каџе до јапанских лука укључујући Фукуоку, Цушиму, Шимоносеки и Хирошиму. Трајекти такође повезују острво Цушима са Фукуоком и јужнокорејско острво Џеџу са корејским копном. Трајекти који повезују Бусан и јапанске градове са лукама у Кини такође прелазе мореуз.

Територијалне воде Јапана се протежу до три наутичке миље (5,6 km) у мореуз уместо уобичајених дванаест, како бе се наводно омогућило ратним бродовима и подморницама Америчке морнарице са нуклеарним оружјем да прођу кроз мореуз без кршења јапанске забране нуклеарног оружја на својој територији.[3]

Именовање мореуза

[уреди | уреди извор]
Корејско полуострво — Кјушу Корејско полуострво — Цушима острво Цушима острво — Кјушу
Међународно име Корејски мореуз Корејски мореуз Западни канал Корејски мореуз Источни канал/Цушима мореуз
Јужнокорејско име 대한해협 - 大韓海峽
Daehan Haehyeop
„Корејски мореуз”
Севернокорејско име 조선해협 - 朝鮮海峽
Chosŏn Haehyŏp
„Корејски мореуз”
Јапанско име 対馬海峡
Tsushima Kaikyō
„Цушима мореуз”
朝鮮海峡 или 対馬海峡西水道
Chōsen Kaikyō или Tsushima Kaikyō Nishi-suidō
„Корејски мореуз” или „Цушима мореуз Западни канал”
対馬海峡 or 対馬海峡東水道
Tsushima Kaikyō или Tsushima Kaikyō Higashi-suidō
„Цушима мореуз” или „Цушима мореуз Источни канал”

Историјски утицај

[уреди | уреди извор]

Копнени мост

[уреди | уреди извор]

Током плеистоценских ледењачких циклуса, Корејски и Берингов мореуз, и Жуто море су често бивали сужени и јапанска острва су понекад била повезана са Евроазијским континентом преко Корејског полуострва или Сахалина. Током појединих периода је Јапанско море било замрзнуто унутрашње језеро због недостатка топле Курошиоске струје, и разне биљке и крупне животиње, као што је Palaeoloxodon naumanni, су се вероватно током тих периода прошириле у Јапан.[4]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, ова сужавања су служила као аутопут за путовања високог ризика. Најкраћа удаљеност између Бусана, Јужна Кореја, и острва Цушима је око 50 km, као што је и најкраћа удаљеност од Цушиме до острва Ики, Јапан.

У 6. веку, будизам (махајански будизам) је народ Баекџе пренео у најисточнији део Јапан у доба цара Кинмеи преко овог мореуза (такође погледајте: источноазијски будизам и будизам у Јапану).

Монголска инвазија

[уреди | уреди извор]

Заједничка монголско-корејска флота је прешла овај мореуз и покушала да изврши инвазију на Јапан 1274. и 1281. године. Та сила је озбиљно опустошила острво Цушима на путу за Јапан, али није успела да победи Јапан.[5][6][7]

Инвазија Вокоу и Оеи

[уреди | уреди извор]

Након што је монголска инвазија опустошила Цушиму, та локација је постала база Вокуа (јапанских пирата). Корејска династија Чосен послала је флоту у Цушиму 1419. ради сузбијања активности Вокоуа. Кореја је касније пристала да Јапану додели ограничене трговинске привилегије.

Битка код Цушиме

[уреди | уреди извор]

Битка код Цушиме, вођена између јапанске и руске морнарице 27. маја и 28. маја 1905. године, одиграла се у делу Цушимског мореуза у Корејском мореузу, источно од северног дела Цушиме и непосредно северно од острва Ики. Руску флоту су уништили Јапанци.[8][9]

Битка за Корејски мореуз

[уреди | уреди извор]

Битка за Корејски мореуз је била поморска битка вођена првог дана Корејског рата, 25–26. јуна 1950, између морнарица Јужне Кореје и Северне Кореје. Севернокорејски војни транспорт са стотинама војника покушао је да спусти свој терет у близини Бусана, али га је јужнокорејски патролни брод напао и потопио. То је била једна од првих површинских акција у рату и резултирала је важном победом Јужне Кореје.[10][11]

Будућност

[уреди | уреди извор]

Могућност постојања подводног тунела или моста Јапан-Кореја, сличног тунелу испод Ламанша између Француске и Уједињеног Краљевства, расправља се деценијама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Republic of Korea's Maritime Boundaries, page 18”. Приступљено 23. 6. 2005. 
  2. ^ „Designated Area of Japan”. Hydrographic and Oceanographic Department, Japan Coast Guard. Архивирано из оригинала 2004-08-22. г. 
  3. ^ „Japan left key straits open for U.S. nukes | The Japan Times”. 01. 04. 2017. Архивирано из оригинала 01. 04. 2017. г. Приступљено 2022-03-22. 
  4. ^ Park, S.-C.; Yoo, D.-G.; Lee, C.-W.; Lee, E.-I. (26. 9. 2000). „Last glacial sea-level changes and paleogeography of the Korea (Tsushima) Strait”. Geo-Marine Letters. 20 (2): 64—71. Bibcode:2000GML....20...64P. S2CID 128476723. doi:10.1007/s003670000039. 
  5. ^ Turnbull, Stephen (19. 2. 2013). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey Publishing. стр. 41—42. ISBN 978-1-4728-0045-9. Приступљено 16. 4. 2013. 
  6. ^ Nakamura 2010, стр. 428
  7. ^ Delgado, James (фебруар 2003). „Relics of the Kamikaze”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 56 (1). Архивирано из оригинала 2013-12-29. г. 
  8. ^ Sterling, Christopher H. (2008). Military communications: from ancient times to the 21st century. ABC-CLIO. стр. 459. ISBN 978-1-85109-732-6. Архивирано из оригинала 25. 5. 2020. г. Приступљено 13. 2. 2016. „"The naval battle of Tsushima, the ultimate contest of the 1904–1905 Russo-Japanese War, was one of the most decisive sea battles in history." 
  9. ^ Naval War College Press (U.S.), ур. (2009). Joint Operational Warfare Theory and Practice and V. 2, Historical Companion. Government Printing Office. стр. V—76. ISBN 978-1-884733-62-8. „In retrospect, the battle of Tsushima in May 1905 was the last "decisive" naval battle in history. 
  10. ^ J. Marolda, Edward (26. 8. 2003). „Naval Battles”. Naval History & Heritage Command. Архивирано из оригинала 29. 6. 2007. г. Приступљено 20. 11. 2010. 
  11. ^ „Submarine Chaser Photo Archive: PC-823”. NavSource. Приступљено 20. 11. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]