Корејски мореуз
34° 35′ 58″ N 129° 47′ 48″ E / 34.59944° С; 129.79667° И
Корејски мореуз је мореуз између Јужне Кореје и Јапана, који повезује Источно кинеско море и Жуто море са Јапанским морем. Унутар мореуза се налази острво Цушима и мореуз Цушима који острво одваја од Јапана. Мореуз је економски важно, јер кроз њега пролазе многе бродске линије, при чему Јапан и Кореја дозвољавају слободан пролаз. У давна времена, будизам и монголски освајачи су пролазили преко мореуза да би стигли до Јапана. Недавно је то било место Битке за Корејски мореуз у Корејском рату. Тунел који би пролазио испод мореуза и који би повезивао Јапан и Кореју, подморски тунел Јапан-Кореја, предложен је да повеже две земље.
Географија
[уреди | уреди извор]На северу, Корејски мореуз је омеђен јужном обалом Корејског полуострва. А на југу, поред југозападних јапанских острва Кјушу и Хоншу. Широк је око 200 km (120 mi) и просечно дубок око 90 до 100 метара (300 стопа).
Острво Цушима дели Корејски мореуз на западни канал и мореуз Цушима. Западни канал је дубљи (до 227 метара) и ужи од Цушимског мореуза.
Струје
[уреди | уреди извор]Кроз мореуз пролази крак Курошио струје. Њена топла грана се понекад назива Цушима струја. Полазећи од јапанских острва, ова струја пролази кроз Јапанско море, а затим се дели дуж обе обале острва Сахалин, на крају се уливајући у северни Тихи океан преко мореуза северно од Хокаида и у Охотско море северно од острва Сахалин у близини Владивостока. Карактеристике водене масе увелико варирају због вода са ниским салинитетом на југоисточним обалама Кореје и Кине.
Економски значај
[уреди | уреди извор]Бројне међународне бродске линије пролазе кроз мореуз, укључујући и оне које превозе већи део саобраћаја за луке јужне Јужне Кореје. Јужна Кореја и Јапан ограничили су своје територијалне претензије на мореуз на 3 nmi (5,6 km) од обале, како би омогућили слободан пролаз кроз њега.[1][2]
Путнички трајекти путују бројним рутама преко мореуза. Комерцијални трајекти саобраћају из јужнокорејског Бусана, Каџе до јапанских лука укључујући Фукуоку, Цушиму, Шимоносеки и Хирошиму. Трајекти такође повезују острво Цушима са Фукуоком и јужнокорејско острво Џеџу са корејским копном. Трајекти који повезују Бусан и јапанске градове са лукама у Кини такође прелазе мореуз.
Територијалне воде Јапана се протежу до три наутичке миље (5,6 km) у мореуз уместо уобичајених дванаест, како бе се наводно омогућило ратним бродовима и подморницама Америчке морнарице са нуклеарним оружјем да прођу кроз мореуз без кршења јапанске забране нуклеарног оружја на својој територији.[3]
Именовање мореуза
[уреди | уреди извор]Корејско полуострво — Кјушу | Корејско полуострво — Цушима острво | Цушима острво — Кјушу | |
---|---|---|---|
Међународно име | Корејски мореуз | Корејски мореуз Западни канал | Корејски мореуз Источни канал/Цушима мореуз |
Јужнокорејско име | 대한해협 - 大韓海峽 Daehan Haehyeop „Корејски мореуз” | ||
Севернокорејско име | 조선해협 - 朝鮮海峽 Chosŏn Haehyŏp „Корејски мореуз” | ||
Јапанско име | 対馬海峡 Tsushima Kaikyō „Цушима мореуз” |
朝鮮海峡 или 対馬海峡西水道 Chōsen Kaikyō или Tsushima Kaikyō Nishi-suidō „Корејски мореуз” или „Цушима мореуз Западни канал” |
対馬海峡 or 対馬海峡東水道 Tsushima Kaikyō или Tsushima Kaikyō Higashi-suidō „Цушима мореуз” или „Цушима мореуз Источни канал” |
Историјски утицај
[уреди | уреди извор]Копнени мост
[уреди | уреди извор]Током плеистоценских ледењачких циклуса, Корејски и Берингов мореуз, и Жуто море су често бивали сужени и јапанска острва су понекад била повезана са Евроазијским континентом преко Корејског полуострва или Сахалина. Током појединих периода је Јапанско море било замрзнуто унутрашње језеро због недостатка топле Курошиоске струје, и разне биљке и крупне животиње, као што је Palaeoloxodon naumanni, су се вероватно током тих периода прошириле у Јапан.[4]
Рана историја
[уреди | уреди извор]Историјски гледано, ова сужавања су служила као аутопут за путовања високог ризика. Најкраћа удаљеност између Бусана, Јужна Кореја, и острва Цушима је око 50 km, као што је и најкраћа удаљеност од Цушиме до острва Ики, Јапан.
У 6. веку, будизам (махајански будизам) је народ Баекџе пренео у најисточнији део Јапан у доба цара Кинмеи преко овог мореуза (такође погледајте: источноазијски будизам и будизам у Јапану).
Монголска инвазија
[уреди | уреди извор]Заједничка монголско-корејска флота је прешла овај мореуз и покушала да изврши инвазију на Јапан 1274. и 1281. године. Та сила је озбиљно опустошила острво Цушима на путу за Јапан, али није успела да победи Јапан.[5][6][7]
Инвазија Вокоу и Оеи
[уреди | уреди извор]Након што је монголска инвазија опустошила Цушиму, та локација је постала база Вокуа (јапанских пирата). Корејска династија Чосен послала је флоту у Цушиму 1419. ради сузбијања активности Вокоуа. Кореја је касније пристала да Јапану додели ограничене трговинске привилегије.
Битка код Цушиме
[уреди | уреди извор]Битка код Цушиме, вођена између јапанске и руске морнарице 27. маја и 28. маја 1905. године, одиграла се у делу Цушимског мореуза у Корејском мореузу, источно од северног дела Цушиме и непосредно северно од острва Ики. Руску флоту су уништили Јапанци.[8][9]
Битка за Корејски мореуз
[уреди | уреди извор]Битка за Корејски мореуз је била поморска битка вођена првог дана Корејског рата, 25–26. јуна 1950, између морнарица Јужне Кореје и Северне Кореје. Севернокорејски војни транспорт са стотинама војника покушао је да спусти свој терет у близини Бусана, али га је јужнокорејски патролни брод напао и потопио. То је била једна од првих површинских акција у рату и резултирала је важном победом Јужне Кореје.[10][11]
Будућност
[уреди | уреди извор]Могућност постојања подводног тунела или моста Јапан-Кореја, сличног тунелу испод Ламанша између Француске и Уједињеног Краљевства, расправља се деценијама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Republic of Korea's Maritime Boundaries, page 18”. Приступљено 23. 6. 2005.
- ^ „Designated Area of Japan”. Hydrographic and Oceanographic Department, Japan Coast Guard. Архивирано из оригинала 2004-08-22. г.
- ^ „Japan left key straits open for U.S. nukes | The Japan Times”. 01. 04. 2017. Архивирано из оригинала 01. 04. 2017. г. Приступљено 2022-03-22.
- ^ Park, S.-C.; Yoo, D.-G.; Lee, C.-W.; Lee, E.-I. (26. 9. 2000). „Last glacial sea-level changes and paleogeography of the Korea (Tsushima) Strait”. Geo-Marine Letters. 20 (2): 64—71. Bibcode:2000GML....20...64P. S2CID 128476723. doi:10.1007/s003670000039.
- ^ Turnbull, Stephen (19. 2. 2013). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey Publishing. стр. 41—42. ISBN 978-1-4728-0045-9. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ Nakamura 2010, стр. 428
- ^ Delgado, James (фебруар 2003). „Relics of the Kamikaze”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 56 (1). Архивирано из оригинала 2013-12-29. г.
- ^ Sterling, Christopher H. (2008). Military communications: from ancient times to the 21st century. ABC-CLIO. стр. 459. ISBN 978-1-85109-732-6. Архивирано из оригинала 25. 5. 2020. г. Приступљено 13. 2. 2016. „"The naval battle of Tsushima, the ultimate contest of the 1904–1905 Russo-Japanese War, was one of the most decisive sea battles in history."”
- ^ Naval War College Press (U.S.), ур. (2009). Joint Operational Warfare Theory and Practice and V. 2, Historical Companion. Government Printing Office. стр. V—76. ISBN 978-1-884733-62-8. „In retrospect, the battle of Tsushima in May 1905 was the last "decisive" naval battle in history.”
- ^ J. Marolda, Edward (26. 8. 2003). „Naval Battles”. Naval History & Heritage Command. Архивирано из оригинала 29. 6. 2007. г. Приступљено 20. 11. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Nakamura, Kazuyuki (2010). „Kita kara no mōko shūrai wo meguru shōmondai” 「北からの蒙古襲来」をめぐる諸問題 [Several questions around "the Mongol attack from the north"]. Ур.: Kikuchi, Toshihiko. Hokutō Ajia no rekishi to bunka 北東アジアの歴史と文化 [A history and cultures of Northeast Asia] (на језику: јапански). Hokkaido University Press. стр. 428. ISBN 9784832967342.
- Turnbull, Stephen (19. 2. 2013). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey Publishing. стр. 41—42. ISBN 978-1-4728-0045-9. Приступљено 16. 4. 2013.
- Satō, Kanzan (1983). The Japanese Sword. Kodansha International. ISBN 9780870115622.
- Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3.
- Davis, Paul K. (2001). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514366-9. OCLC 0195143663.
- Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6
- Reed, Edward J (1880). Japan: its History, Traditions, and Religions. London: J. Murray. OCLC 1309476.
- Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford University Press.. 1958.
- Turnbull, Stephen R. (2003). Genghis Khan & the Mongol Conquests, 1190-1400. London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96862-1.
- Turnbull, Stephen (2010), The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281, Osprey
- Winters, Harold A.; Gerald E. Galloway Jr.; William J. Reynolds and David W. Rhyne.. (2001). Battling the Elements: Weather and Terrain in the Conduct of War. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins Press. ISBN 9780801866487. . OCLC 492683854
- Conlan, Thomas. (2001). In Little Need of Divine Intervention, Cornell University Press, 2001 – includes a black-and-white reproduction of the Mōko Shūrai Ekotoba, as well as translations of relevant Kamakura-era documents and an essay by Prof. Conlan concerning the Invasions (in which he argues that the Japanese were better placed to withstand the Mongols than traditionally given credit for). The essay is available in pdf form at this link.
- Bogdanov, M. A. (2004). Eskadrenny bronenosets Sissoi Veliky (Эскадренный броненосец "Сисой Великий") (на језику: руски). 1 Stapel Series. Saint Petersburg: M. A. Leonov. ISBN 5-902236-12-6.
- Brown, David (1990). Warship Losses of World War Two. Arms and Armor Press. ISBN 0-85368-802-8.
- British Naval Attache Reports (2003). The Russo-Japanese War 1904-1905. Nashville, TN: The Battery Press. ISBN 0-89839-324-8.
- Busch, Noel F. (1969). The Emperor's Sword: Japan vs. Russia in the Battle of Tsushima. New York: Funk & Wagnall's.
- Campbell, N.J.M. (1978). Preston, Antony, ур. „The Battle of Tsu-Shima”. Warship. London: Conway Maritime Press. 2 (5). ISBN 0-87021-976-6.
- Chesneau, Roger; Kolesnik, Eugene M. (1979). Conway′s All the World′s Fighting Ships 1860-1905. New York: Mayflower Books. ISBN 0-8317-0302-4.
- Churchill, Sir Winston S. (1927). The World Crisis, Vol. III. London: Scribner's. ISBN 1-47422-339-7.
- Corbett, Sir Julian (2015a) [1914]. Maritime Operations In The Russo-Japanese War 1904-1905, Vol. 1. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-197-6.
- Corbett, Sir Julian (2015b) [1915]. Maritime Operations In The Russo-Japanese War 1904-1905, Vol. 2. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-198-3.
- Evans, David C; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: strategy, tactics, and technology in the Imperial Japanese Navy, 1887–1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 0-87021-192-7.
- Forczyk, Robert (2009). Russian Battleship vs Japanese Battleship, Yellow Sea 1904–1905. Osprey. ISBN 978-1-84603-330-8.
- Friedman, Norman (2008). Naval Firepower; Battleship Guns and Gunnery in the Dreadnaught Era. Seaforth Publishing. ISBN 978-1-84832-185-4.
- Horne, Alistair (2015). Hubris. The Tragedy of War in the Twentieth Century. HarperCollins. ISBN 978-0-06-239780-5.
- Koenig, William (1977). Epic Sea Battles (2004 revised изд.). London: Octopus Publishing Group Ltd. ISBN 0-7537-1062-5.
- Kowner, Rotem (2006). Historical Dictionary of the Russo-Japanese War. The Scarecrow Press. ISBN 0-8108-4927-5.
- Lengerer, Hans (септембар 2008). Ahlberg, Lars, ур. „Iwami (ex-Orël)”. Contributions to the History of Imperial Japanese Warships (Paper V).(потребна претплата)
- Mahan, Alfred Thayer (април 1906). „Reflections, Historic and Other, Suggested by the Battle of the Japan Sea”. Proceedings. US Naval Institute. 36 (2).
- Massie, Robert K. (1991). Dreadnought: Britain, Germany, and the Coming of the Great War. New York: Random House. ISBN 0-394-52833-6.
- McLaughlin, Stephen (2003). Russian & Soviet Battleships. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 1-55750-481-4.
- Novikov-Priboy, Alexey Silych (aka Vladimir Semenoff) (1937). „Tsushima” (на језику: руски).
- Pleshakov, Konstantin (2002). The Tsar's last armada : the epic journey to the Battle of Tsushima. New York: Basic Books. ISBN 0-465-05792-6.
- Regan, Geoffrey (1992). „The Battle of Tsushima 1905”. The Guinness Book of Decisive Battles. Guinness Publishing.
- Semenoff, Captain Vladimir (1907). The Battle of Tsushima. Превод: Lindsay, Captain A. B. (Second изд.). London: John Murray.
- Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare, 1815–1914. New York: Routledge. ISBN 0-41521-477-7.
- Stille, Mark (2016). The Imperial Japanese Navy of the Russo-Japanese War. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-47281-121-9.
- Tuchman, Barbara W. (1962). The Guns of August. New York: Presidio Press. ISBN 0-345-47609-3.
- Watts, Anthony J. (1990). The Imperial Russian Navy. London: Arms and Armour Press. ISBN 0-85368-912-1.
- Willmott, H. P. (2009). The Last Century of Sea Power: From Port Arthur to Chanak, 1894–1922, Volume 1. Indiana University Press. ISBN 978-0-25300-356-0.
- Wright, Christopher C. (1976). Imperial Russian Cruisers, Part 3. 2 (International Naval Research Organization. XIII изд.). Toledo, Ohio: Warship International.
- Conlan, Thomas (2001). In Little Need of Divine Intervention. Cornell University Press.
- Delgado, James P. (2010). Khubilai Khan's Lost Fleet: In Search of a Legendary Armada.
- Lo, Jung-pang (2012), China as a Sea Power 1127-1368
- Needham, Joseph (1986). Science & Civilisation in China. V:7: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30358-3.
- Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514366-9. OCLC 0195143663.
- Purton, Peter (2010). A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-449-6.
- Reed, Edward J. (1880). Japan: its History, Traditions, and Religions. London: J. Murray. OCLC 1309476.
- Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford University Press.
- Sasaki, Randall J. (2015). The Origins of the Lost Fleet of the Mongol Empire.
- Satō, Kanzan (1983). The Japanese Sword. Kodansha International. ISBN 9780870115622.
- Turnbull, Stephen (2003). Genghis Khan and the Mongol Conquests, 1190–1400. London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96862-1.
- Turnbull, Stephen (2010). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey.
- Twitchett, Denis (1994). The Cambridge History of China. 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521243319.
- Winters, Harold A.; Galloway, Gerald E.; Reynolds, William J.; Rhyne, David W. (2001). Battling the Elements: Weather and Terrain in the Conduct of War. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins Press. ISBN 9780801866487. OCLC 492683854.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Encyclopædia Britannica article”. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2006)
- Oceanographic Characteristics of the Korea Strait, from KORDI