Корисник:DavidStamenkovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Наоки Урасава
Наоки Урасава 2012. Јапански Експо Париз
Датум рођења(1960-01-02)2. јануар 1960. (64 год.)
Место рођењаФучу (Токио),  Јапан
Држављанствојапанско
ОбразовањеМејсеј Универзитет
Занимањецртач манги
Активни период1981—данас
Значајни радовиДечаци двадесетог века
Чудовиште(Манга)
Плуто(Манга)
Yawara!
НаградеШогакукан награда за манге (1989, 2000, 2002) Тезука Осаму културна награда (1999, 2005)

Наоки Урасава(Јапански: 浦沢 直樹, Хепбурн: Urasawa Naoki, рођен 2. Јануара 1960.) је јапански цртач стрипова и музичар. Почео је да црта манге од своје четврте године и у току већине своје каријере радио је на два серијала истовремено. За Урасаву је речено да је један од аутора који су променили историју стрипова у Јапану, освоио је велики број награда, укључујући и Шогакукан награду за манге коју је освојио три пута, Тезука Осаму културну награду коју је освојио два пута и Коданша награду за манге коју је освојио једном. Године 2016. у циркулацији је постојало 126 милијона копија нјегових разних радова.[1]


Урасавино прво велико дело била је илустрација акционог серијала Ананас Армија (1985-1988) који је написао Казуја Кудо. Први серијал који је сам написао и илустровао је била је спортска манга Yawara! (1986-1993), што је такође био и његов први велики успех. Онда је илустровао авантуристички серијал Мајстор Кеатон (1988-1994), који су написали Хокусеј Кацушика и Такахаши Нагасаки, и креирао спортску мангу Хепи! (1993-1999). Трилер Чудовиште (1994-2001) је постигао интернационални успех, који се наставио са научно фантастичном мистеријом Дечаци 20. Века (1999-2006), као и са серијалом Pluto (2003-2009) који је био алтернативна замисао јако успешног серијала Осаму Тезуке Astro Boy који је био један од Урасавиних највећих инспирација. Његов следећи велики пројекат био је серијал Били Бет (2008-2016). Направио је још два кратка серијала који су били наставак серијала Мајстор Кеатон и Mujirushi: Знак из Снова, након којих је започео свој најновији серијал Асадора! (2018-).

Младост[уреди | уреди извор]

Урасава је навео Осаму Тезукуа као једног од својих хероја, специфично мангу Феникс.[2] Поглавља из Тезукиног серијала Astro Boy "Највећи робот на свету" и "Вештачко сунце" су му била прва искуства са мангама кад је имао четири или пет година.[3] У то време је по први пут и почео да црта манге, и кад је имао осам година завршио је своју прву комплетну причу.[4] У то доба Урасава је видео разлику између његових радова и радова "правих манга цртача". Такође је рекао да је могао да идентификује манге које су биле "комерцијализоване" и направљене само ради зараде, што он није желео да ради и због чега је одустао од идеје да постане професионални цртач манга и завршио Мејсеј Универзитет са дипломом у економији.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријерере и успех: 1982-2009[уреди | уреди извор]

Када је Урасава посетио Шогакукан у потрази за послом везаним са бизнисом, одлучио је да понесе своје манге чисто из радозналости.[5] Један од уредника који је радио за Weekly Shōnen Sunday часопис му није пружио прилику, али главни уредник из часописа Big Comic Original је стицајем околности био у пролазу и одлучио да његов рад боље пристаје часопису Big Comic Spirits, и одвео Урасаву у њихов уреднички одред. Предао је свој не објављени рад Повратак у такмиченје нових манга уметника 1982 и победио. Тад је по први пут заиста размишљао да постане професионални манга уметник.

Неко време је радио као асистент, 1983 објавио је своје дебитантско дело Бета! и Плешући Полицајац 1984. године. Започео је своје прво велико дели Ананас Армија у полу-месечном часопису Big Comic Original 1985. године. Он је био илустратор док је је Казуја Кудо био писац. Серијал се завршио 1988 и био подељен у осам књига. Док је радио на Ананас Армији, започео је мангу Yawara! у недељном часопису Big Comic Spirits 1986. године коју је сам илустровао и написао. Са њом је освојио Шогакукан награду за манге у општој категорији 1989. године.[6] Те исте године његова манга је адаптирана у филм и анимирани телевизијски серијал. Завршила се 1993. и састоји се од 29 књига.

Када се Ананас Армија завршила, Урасава је започео да ради на серијалу Мајстор Кеатон у за Big Comic Original часопис у новембру 1988. Он је био илустратор док је Хокусеи Кацушика био писац. Завршила се у августу 1994. и имала 18 књига. Анимирани телевизијска адаптација серијала почела је 1998. и трајала до 2000. године. Након што је завршио са Yawara! серијалом, Урасава је започео нови соло серијал у Big Comic Spirits часопису. На серијалу Happy! је радио од 1993. до 1999. године и на крају је манга имала 23 књиге. На основу ње су настала два филма 2006. године.

Након што је завршио рад на Мајстор Кеатону, Урасава је започео нови оригинални серијал Чудовиште 1994. године. Овај серијал му је освоји Тезука Осаму културну награду 1999. године[7], и његову другу Шогакукан награду за манге у општој категорији 2001. године.[6] Завршила се у децембру 2001. године, и састоји се од 18 књига. Године 2004. настао је анимирани серијал који се емитовао на телевизији. Јунoт Диаз који је освоио Пулитзерову награду за фикцију, хвалио је Чудовиште и прогласио "Урасава је национално благо Јапана."[8] Након завршетка манге Happy!, Урасава је започео да ради на серијалу Дечаци двадесетог века у часопису Big Comic Spirits 1999. године. Ова манга је 2001. освојила Коданша награду за манге у општој категорији[9], и његову трећу Шогакукан награду за манге у општој категорији 2002. године.[6] Завршила се 2006. и састоји се из 22 књиге, прича се укратко наставила 2007. под именом Дечаци двадесет првог века која се састоји из још две књиге. Направљена су три филма на основу ове манге 2008. и 2009. године.

Док је радио на серијалу Дечаци двадесетог века, Урасава је почео да адаптира "Највећи робор на свету" поглавље из Осаму Тезукиног серијала Астро Дечак у свој серијал Плуто. Био је серијализован у часопису Big Comic Original од 9. семптембра 2003. до 5. априла 2009. и састоји се из 8 књига. Урасави је овај рад донео другу Тезука Осаму културну награду[7]. У 2008. години, Урасава је почео да ради за Коданшу, у чијем часопису Јутро је серијализовао свој нови рад Били Бет. Серијал је излазио од 16. октобра 2008. до 18. августа 2016 и има 20 књига. У 2008. Урасава је прихватио да повремено предаје на Универзитету Нагоја Зокеи. Предавао је "Курс модерног изражавања: Манге".[10] Иако је требао да предаје групи од пет студента, прихватио је већу групу од петнаест у покушају да створи више "правих уметника."

2010-садашњост[уреди | уреди извор]

Орикон је 2010. направио списак свих мангака који су променили историју манга, на којој је Урасава био на десетом месту.[11] Урасава је 2011. направио сликовницу у којо је илустровао причу Косуке Хамаде, Црвени Они Плаче.[12]

Урасава је 2012. почео да пише наставак приче Мајстор Кеатон који се звао Мајстор Кеатон Римастер.[13] Када су га питали зашто се вратио серијалу након толико година. Урасава је изјавио да у прошлости није могао да напише причу онако како је желео због ограничења којих је имао због уговора, и зато што су људи на које су утицали Тохоку земљотрес и цунами из 2011. године рекли да су уживали у њој, па је хтео да нешто уради за њих.[14] Излазио је у часопису Big Comic Original са почетком у марту 2012. и завршио се 2014. у облику једне књиге. Док је био гост сајму Јапана 2012. у Француској, Урасава је причао о томе како је ушао у индустрију манга, уживо демонстрирао цртање, и извео две песме као музичар, такође се следећег дана придружио рок бенду Хеменвеј.[15]

Између 2013. и 2014. Урасава је допринео есеј серијалу "Стари типови" објављеном у Шуеишином Jump X часопису. Његов допринос као и допринос 32 друга писца који су учествовали су јула 2015. скупљени у истоимену књигу.[16] Августа 2013. Урасава ја направио своју прву "Монстер мангу" која се звала "Каиџу Краљевство", кратка прича од четрдесет једне стране објављена у Big Comic-у.[17] Урасава је воидтељ на каналу НХК Едукативни ТВ, документарног серијала Урасава Наоки но Манбен (浦沢直樹の漫勉, "Наоки Урасавино манга наметање"), који се фокусира на различитог манга уметника сваке епизоде и истражује њихове индивидуалне стилове. Почело је као једна специјална емисија у новембру 2014. године, а прва сезона је почела у септембру 2015, друга у марту 2016[18], трећа у септембру 2016.[19] и четврта у марту 2017.[20] У децембру 2015. емисија је освојила награду за планирање у скупу Јапанскух гоишњих телевизијских награда.[21] Са почетком у јулу 2015. Урасава је почео да доприноси серијалу "Музика Ностра" који је изашао у Шуеишином Grand Jump часопису.[22]

Егзибиција Урасавиних дела је стајала у Токију од 16. Јануара до 31. марта 2016. након чега је померена у Осаку од 26. новембра до 25. јануара 2017. године. Садржала је илустрације, оригиналне цртеже, планове за приче као и манге које је Урасава цртао у детињству.[23][24] Урасава је допринео кратку, обојену мангу под именом "Соло Мисија" фебруара 2016. Француској антологији стрипова Тачка кључања за четрдесету годишњицу издавача Хуманоид. Антологија је објављена у Јапану под именом Тачка окретања септембра 2017.[25] Направио је мангу од три страна о Британском рок бенду Битлси како путују кроз време до 2016. Објављено је у јуну 2016. на вебсајту Токијо радио станице ИнтерФМ897, заједно са телевизијским програмом ККБОКС Ево иду Битлси славили су педесету годишњицу од кад је бенд посетио Јапан.[26]

Деветог априла 2017. Урасава је почео да ради као водитељ радио програма са глумцем и комичаром Џунџи Такадом. Џунџи и Наоки(純次と直樹) емитује се недељом у 17 часова на "Нипон Културни Бродкест" и садржи оба мушкарца док причају о својим животима, професијама и омиљеним хобијима.[27]Те исте године је Урасава започео серијал Mujirushi: Знак из Снова у колаборацији са Француским музејом Лувр. Серијал је излазио у часопису Big Comic Original од октобра 2017. до 20. фебруара 2018.[28]

Јануара 2018. Урасава је присуствовао четрдесет петом Анжулем Интернационалном Фестивалу Стрипова у Француској, где је добио Фаве Специјалну награду и Фаве Поларну СЦНФ Специјалну награду за мистерију. На фестивалу се и одржала егзибиција његових радова пре него што се померила и Паризу од 13. фебруара до 31. марта.[29] Урасава је почео да ради на новој манги Асадора! у часопису Big Comic Spirits 6. октобра 2018. године.[30] Новембарско издање часописа те године добило је специјалну титулу "Урасава Џек". Садржао је и његово кратко дело "Прелеп је дан", које адаптира причу коју прича главни лик из његовог ранијег дела Дечаци Двадесетог Века Кенџи Ендо, интервју између Урасаве и Шигеру Изумија и календар пун илустрација "прелепих жена" које је Урасава нацртао.[31] Децембра 27. Урасава је био водитељ на специјалном радио програму о Осаму Тезуки заједно са Чиаки Куријамом за "Нипон Културни Бродкест".[32]

У 2019. дизајнирао је официјални постер за Осака женски маратон и за догађај о класичним аутомобилима намењен за прикупљање прихода за поновну изградњу поседа уништених током земљотреса и цунамија 2011. године, догађај је организовао Тошиаки Курасава.[33][34] Двадесет трећег јануара 2019. Јапанска Куца у Лос Анђелесу одржала је први Северно Амерички егзибит Урасавиних дела, под именом "Ово је МАНГА -- Уметност НАОКИ УРАСАВЕ". Егзибит је трајао до 28. марта 2019. и представио више од 400 оригиналних цртежа. Урасава је на птварању одржао потписивање књига и дискусију о уметности.[35] Егзибит се померио у Јапанску кућу у Лондону од 5. јуна до 28. јула, на коме је такође присуствовао.[36] Урасава је 2019. номинован за улазак у Вил Еиснер Дворана Славних.[37]

У 2020. Урасава је нацртао рекламу за "Самсоните Ред" бренд за пртљаг,[38] и био је изабран да направи официјални постер за Летњу олимпијаду 2020.[39] По други пут за редом нацртаo постер Осака женски маратон.[40] У јуну направио је постер за двеста педесету кодишњицу од изласка музике Лудвиг Ван Бетовена.[41] Такође се у јулу 2020. појавио у документарном филму а рок бенду Зуно Кеисацу названом ZK/Zunō Keisatsu 50 Mirai e no Kodō.[42] Урасава је режирао и илустровао спот за нови сингл Казујоши Саитоа у марту 2021. који се зове "Boy".[43]

Стил[уреди | уреди извор]

Фусаноске Нацуме изјавио је да пр уласка на факултет, Урасавин стил је показиво утицаје Шинџија Нагашиме и стилу који је Осаму Тезука имао током седамдесетих, такође је рекао да нако 1979. почео је да личи на стил Кацухире Отомо.[44] Када је 1997. Урасава причао о будућности манге, тврдио је: "Тезука је створио облик који постоји данас, онда су настале карикатуре, и поменило се опет када је Кацухиро Отомо дошао на сцену. Мислим да више нема места за измене." [5]Такође је изјавио дивљење према Француском bande dessinée уметнику Жан Жироу и Америчком писцу Стивен Кингу.[45][46] Иако Урасавина старија дела као што је Yawara! нису имале тешке и озбиљне теме, Нацуме каже да је Урасава развио свој јединствени стил са мангом Чудовиште, који је он описао као реалистичним, или филмским, са синематичниим распоредом цртежа слично Отомоу и гекига уметницима. Нацуме је такође споменуо да многи Урасавини ликови личе на славне глумце.[44] Урасава је описао свој приступ мангама сличним приступу који би продуцент имао при креирању филма,[47] и сложио се да су његова дела намењена одраслој демографији, признавајући да ни као дете није волео манге намењене деци. Напоменуо је да и поред тога да он као и његов колега Отомо преферирају да се њихова дела воде као манге а не гекиге.

Када су га питали где налази своје идеје, Урасава је рекао "Илуструјем целог свог живота. Инспирација је свуда, када уђем у каду, када изажем. Зависи од тога да ли видиш те идеје и дали можеш да их ухватиш."[48] Такође је рекао да се не брине око тога шта читаоци желе, просот црта прича које су њему интересантне.[49] Рекао је да иако се за манге сматра да су просте, побрине се да користи титлове да дочара драматичне изразе и представи емоције, тврдећи "Нећете наћи два иста израза лица."[48]

Што се тиче његовог процеса склапања приче., Урасава је рекао "Када започнем нови пројекат, кренем од највећег дела приче. У глави креирам филмски трејлер за ту причу, и када то урадим постоји тренутак где се толико узбудим о причи да просто морам да је нацртам. И онда замислим 'Одакле би требало да започнем причу?' и то ибично буде почетак."[47] Не планира причу у напред, тврдећи да му прича говори где жели да иде, и да ако прича не изненађује чак и њега, онда не може да настави да је прави.[47]

Такође на одређује распоред странице унапред. Пошто је цртао манге преко педесет година, само прати своје инстинкте, објашњава "Када почнем да конструишем причу, велико питање је темпо — развијање лика из тренутка у тренутак па прелазак у велики цртеж — како одредити када се које дешава? То је мени као дисање — Осетим кад је добро."[47]

Током већине каријере, Урасава је истовремено цртао два серијала.[50] Он често сарађује са уредником и аутором Такаши Нагасакијем, до те тачке да Нагакија називају његовим "продуцентом". Њих двојица су се упознали када су Нагасакија учинили Урасавиним уредником приликом његовог дебита. Иако настављају са сарадњом чак и након што је Нагасаки почео самостално да ради, ретко се друже ван посла.[51] Са изузетком његовог најновијег дела из 2018. Asadora!, ниједна од његових манга нису легално доступне у дигиталном формату. Аутор је рекао да преферира физичке копије.[52]

Музика[уреди | уреди извор]

Урасава је такође и музичар. Изјавио је "Пуно уметника се муче да одлуче да ли да постану манга цртач или рок музичар, тако да су та два појма повезана, постали су синоними!"[53] Урасава је почео да свира гитару крајем основне школе, а инспирисао га је фолк рок певачи и писци Такуро Јошида и Боб Дилан.[54]

Под уметничким именом "Боб Ленон", написао је и извео песму "Kenji no Uta" (ケンヂの歌, "Кенџијева песма"), која је изашла на CD-у који се продавао као додатак у специјалном издању једанесте књиге манге Дечаци двадесетог века 2002. године.[55] Објавио је свој први сингл "Tsuki ga Tottemo..." (月がとっても…, Волим те много...) 4. јуна 2008.[55] и свој први албум Hanseiki no Otoko (半世紀の男, "Човек од пола века") 29. новембра 2008.[56] Сингл који је садржао ремикс песме "Дечак двадесетог века" бенда T. Rex, и Урасавину песму "Кенџијева песма" изашао је 19. августа 2009.[57] Урасава и Мицуру Курамото су написали и извели песму "Nigero" (逃げろ, "Бежи") под именом "Урасава за Мицуруа" (浦沢に美津留) као уводну шпицу за 2011 NTT Docomo телевизијски серијал Tsubuyaki Sanshirō ~Ippon Nau!~.[58][59] У 2012. извео је јапанску рендицију Боб Диланове песме "Девојка из северне земље" и "Гута лала суда лала" из његовог серијала Дечаци двадесетог века на Јапанском сајму.

Свој други албум, Mannon (漫音) који је написао и креирао сам, изашао је 2016. Написао је демо за песму "Kanashiki LA Tengoku" (悲しきLA天国) и послао га музичару Мајку Виола, ко је завршио песму и позвао Урасаву у Лос Анђелесу да је изведе. Песму су извели Урасава, Виола, бубњар Џим Келтнер, и Мицуру Курамото. Додата је у албуму Најбоља дела Мајк Виоле који је објављен 22. јануара 2020. У 2020. Урасава је био један од многих људи који су послали текст Сунплаза Наконо-куну које је он скупио у нову верзију песме "Murida! Ketteihan" (無理だ！決定盤) бенда Бакуфу Сламп из 1984.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „浦沢直樹 描いて描いて描きまくる | 浦沢直樹”. 小学館コミック (на језику: јапански). Приступљено 2021-04-13. 
  2. ^ „Naoki Urasawa Talks about Manga and Professionalism | ComiPress”. www.comipress.com. Приступљено 2021-05-02. 
  3. ^ Urasawa, Naoki (2009). Pluto. Urasawa X Tezuka, 001. Osamu Tezuka, Takashi Nagasaki, Jared Cook, Frederik L. Schodt, Macoto Tezka (Viz Signature edition изд.). San Francisco, CA. ISBN 978-1-4215-1918-0. OCLC 243548650. 
  4. ^ „INTERVIEW: All You Need is a White Piece of Paper and Pen: A Conversation with Monster and 20th Century Boys Creator Naoki Urasawa”. 
  5. ^ а б „Manga Talk”. web.archive.org. 1998-12-06. Приступљено 2021-05-03. 
  6. ^ а б в „"小学館漫画賞: 歴代受賞者" (На јапанском). Шогакукан.”. 
  7. ^ а б „Tezuka Award Winner Announced”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  8. ^ „Pulitzer Winner Diaz Praises Monster Manga in Time Mag (Updated)”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  9. ^ „Kodansha Manga Award”. web.archive.org. 2007-08-16. Приступљено 2021-05-04. 
  10. ^ „Yawara, Monster's Naoki Urasawa to Teach Manga Classes”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  11. ^ „『日本の漫画史を変えた作家』、“漫画の神様”手塚治虫が貫禄の1位”. 
  12. ^ Green, Scott. „Award-Winning Manga Artist Naoki Urasawa Draws Picture Book”. Crunchyroll (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  13. ^ „Master Keaton Manga to Get Sequel After 18 Years”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  14. ^ „Interview: Naoki Urasawa”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  15. ^ „Naoki URASAWA in conference: very stylish - Japan Expo”. web.archive.org. 2015-01-01. Приступљено 2021-05-06. 
  16. ^ Inc, Natasha. „大友克洋、寺田克也ら33作家が親父テーマに描いたエッセイ集「親父衆」”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  17. ^ „20th Century Boys' Urasawa Draws 'Kaijū Ōkoku' Manga 1-Shot”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  18. ^ „NHK Documentary Series Peeks at Process of Drawing Manga”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  19. ^ Chapman, Paul. „"Naoki Urasawa's Manben" Returns for 3rd Season in September”. Crunchyroll (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  20. ^ „Naoki Urasawa Manga Documentary TV Series Returns for 4th Season”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  21. ^ Inc, Natasha. „QJ発表のテレビ・オブ・ザ・イヤーで「漫勉」が企画賞、浦沢直樹が反響語る”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  22. ^ Inc, Natasha. „「キャプ翼 ライジングサン」約8カ月ぶり再開、出演権当たる豪華イベントも”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  23. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹の個展が世田谷で、ボブ・ディラン語るイベントやライブなどの企画も”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  24. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹展、大阪への巡回決定！大量の原稿や少年時代のノートが南港に”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  25. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹や松本大洋ら、日仏米の作家14名が参加するアンソロ「TURNING POINT」”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-06. 
  26. ^ „The Beatles Travel Through Time in Naoki Urasawa's Newest Manga Short”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  27. ^ Chapman, Paul. „Comedian & Manga Artist Team Up For "Junji and Naoki" Radio Program”. Crunchyroll (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  28. ^ „Naoki Urasawa's Mujirushi Manga Ends on February 20”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  29. ^ „Naoki Urasawa Wins Special Award, Mystery Award at France's Angoulême”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  30. ^ „Naoki Urasawa Launches New Manga in Big Comic Spirits”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  31. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が月スピをジャック！遠藤賢司の秘蔵エピソードをマンガ化、対談や付録も”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-07. 
  32. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹＆栗山千明、年末のラジオ番組で手塚治虫語り”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-07. 
  33. ^ „Naoki Urasawa Draws Character for 2019 Osaka Women’s Marathon”. Otaku USA Magazine (на језику: енглески). 2018-12-10. Приступљено 2021-05-07. 
  34. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が唐沢寿明発起の東日本大震災チャリティイベントポスターを描き下ろし”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-07. 
  35. ^ Cirone, David (2019-01-03). „Japan House LA announces first Naoki Urasawa art exhibit in North America”. J-Generation (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  36. ^ „Further Naoki Urasawa Events at Japan House London”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  37. ^ „Номинације за Дворану Славних”. 
  38. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が3つのシリーズをテーマにSamsonite REDのイメージビジュアル描き下ろし”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-07. 
  39. ^ Cirone, David (2020-02-09). „Naoki Urasawa creates sports manga poster for Tokyo 2020 Olympics”. J-Generation (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  40. ^ „Monster's Urasawa Draws Poster for Osaka Women's Marathon”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  41. ^ „Naoki Urasawa says Roll Over, Beethoven for composer's anniversary CD”. J-Generation (на језику: енглески). 2020-06-08. Приступљено 2021-05-07. 
  42. ^ Inc, Natasha. „絶景かな…！頭脳警察50周年ドキュメンタリービジュアル＆予告編解禁（動画あり / コメントあり）”. 音楽ナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-07. 
  43. ^ „Naoki Urasawa Contributes to Kazuyoshi Saitо̄'s Animated Music Video”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07. 
  44. ^ а б Урасава Наоки (2009). Плуто, трећа књига. страна. 198-199. ISBN 978-1-4215-1920-3. 
  45. ^ „Comic Connections: Urasawa Naoki Talks with Top European Artists”. nippon.com (на језику: енглески). 2013-08-02. Приступљено 2021-05-08. 
  46. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹、永井豪がkotobaのスティーヴン・キング特集に登場、その魅力に迫る”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-08. 
  47. ^ а б в г „Naoki Urasawa - Interview with creator of Monster, 20th Century Boys at JAPAN HOUSE Los Angeles (2019)”. J-Generation (на језику: енглески). 2019-01-25. Приступљено 2021-05-08. 
  48. ^ а б NEWS, KYODO. „Japanese manga artist Naoki Urasawa's work showcased in Hollywood”. Kyodo News+. Приступљено 2021-05-08. 
  49. ^ „Naoki Urasawa - Interview with creator of Monster, 20th Century Boys at JAPAN HOUSE Los Angeles (2019)”. J-Generation (на језику: енглески). 2019-01-25. Приступљено 2021-05-08. 
  50. ^ „Monster’s Naoki Urasawa Celebrated In Career-Spanning Exhibition”. Otaku USA Magazine (на језику: енглески). 2016-02-11. Приступљено 2021-05-08. 
  51. ^ „Naoki Urasawa Talks about Relationship between Mangaka and Editors | ComiPress”. www.comipress.com. Приступљено 2021-05-08. 
  52. ^ „Naoki Urasawa's New Manga Asadora! Has Digital Version for 1st Time”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  53. ^ Clements, Jonathan. „Interview: Naoki Urasawa – All the Anime” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  54. ^ „Veteran manga artist Urasawa releases 2nd music album - AJW by The Asahi Shimbun”. web.archive.org. 2016-03-22. Приступљено 2021-05-08. 
  55. ^ а б „Manga Creator Naoki Urasawa Debuts Music CD Single”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  56. ^ Inc, Natasha. „話題の新人、ミュージシャン浦沢直樹アルバム発売”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-08. 
  57. ^ Inc, Natasha. „T.REX／浦沢のスプリット盤「20センチュリー・ボーイ」”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-08. 
  58. ^ Inc, Natasha. „浦沢に美津留が主題歌手がけたドラマ、Facebookで配信”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-08. 
  59. ^ „つぶやき三四郎 〜一本なう〜”. ソケット株式会社 (на језику: јапански). Приступљено 2021-05-08. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:DavidStamenkovic/песак&oldid=23799242”