Корисник:Ilijanrt620/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Мотли Кру
Мотли Кру наступају 2012, с лева на десно: Винс Нил, Ники Сикс (позади), Томи Ли (напред), Мик Марс
Музички рад
Активни период1981-2015, 2018-данас
ОснивањеЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Жанр
Чланови
Садашњи чланови
Бивши чланови

Мотли Kру(енгл. Mötley Crüe) је америчка хеви метал група основана у Лос Анђелесу 1981.[1][2][3] Групу су основали басиста Ники Сикс, бубњар Томи Ли, гитариста Мик Марс и певач Винс Нил. Мотли Кру је продао преко сто милиона албума у целом свету.[4][5] [6]Девет пута су њихови албуми достизали до топ 10 на Билборд 200 листи(рачунајући албум Dr. Feelgood из 1989. године који је њихов једини албум који је дошао до места број један).[7] [8]Бенд је искусио пар краткорочних промена у саставу током деведесетих и двехиљадитих: Џон Кораби је заменио Винс Нила од 1992. до 1996. године, а Томи Ли је напустио бенд 1999. године и мењали су га Ренди Кастило и Саманта Малони до његовог повратка 2004. године од када се састав није мењао.

Чланови бенда су често описивани својим хедонистичким начином живота и андрогенистичким личностима које су одржавали током година. Након својих хард рок и хеви метал почетака који су били у њихова прва два албума Too Fast for Love и Shout at the Devil, избацивањем свог трећег албума Theatre of Pain се придружују првом таласу глам метала.[9][10] Бенд је такође познат по комплексним наступима који укључују бацаче пламена закачене за гитаре, бубњеве који су постављи на шине и велику употребу пиротехнике(укључујући паљење Ники Сикса).[7] Мотли круов последњи студијски албум Saints of Los Angeles је објављен 24. јуна 2008. године. По плану, њихов последњи наступ је био новогодишње ноћи 31. децембра 2015 године. Концерт је сниман за биоскопско и Блу-реј издање 2016. године.[11]

Након паузе дуге две и по године, Нил је објавио у септембру 2018. године да се Мотли Кру поново ујединио и да раде на новом материјалу.[12] У марту 2019. године бенд је објавио четири нове песме за Нетфликсов филм The Dirt базирану на аутобиографији Ники Сикса истог имена. Након седам година бенд планира да иде на турнеју током јесени 2022. године заједно са бендом Деф Лепард.[13]

Историја[уреди | уреди извор]

1981. do 1983. : Рани почеци и Too Fast for Love[уреди | уреди извор]

Мотли кру је оформљен 17. јануара 1981. године када је басиста Ники Сикс напустио бенд „Лондон” и почео да вежба са бубњарем Томи Лијем и певачем и гитаристом Грегом Леоном. Ли је и раније вежбао са Леоном док су били у бенду „Сјут 19”, али је Леон након неког времена одлучио да не настави са њима.[14][15] Сикс и Ли су након тога почели да траже нове чланове и убрзо упознали Робин Мура и Боба Деала, познатији данас као Мик Марс који се прикључио бенду тако што поставио оглас у часопис у ком је писало: „Доступан је гласан, непристојан и агресиван гитариста”. Према аутобиографији бенда Мик Марс је путем аудиције примљен у бенд а истог дана је из бенда избачен Мур.[16] Томи Ли и Винс Нил су се знали из времена када су ишли заједно у средњу школу и обојица су наступали у разним гараж бендовима. Након што је бенд видео Нила како наступа са својим бендом „Рок Кенди”, Марс је предложио да се Нил прикључи њиховом бенду што је Нил одбио. Чланови Ниловог бенда су након неког времена почели да раде и на другим пројектима и Нил се прикључио бенду 1. априла 1981. године и бенд је имао свој први наступ 24. априла.[17]

Желео сам бенд који би био као да Дејвид Боувија и Секс Пистолсе ставите у блендер са Блек Сабатом

 —Ники Сикс[18]

Иако је бенд имао чланове није имао име. Сикс је рекао да је његова идеја била да се бенд зове „Крисмас” што се осталим члановима није свидело, и док су покушавали да смисле име Марс се сетио инцидента који се десио док је био у другом бенду где је један од чланова бенда назвао групу „a motley looking crew” из чега је проистекло „Mottley Cru”, и после пар промена су одабрали назив „Mötley Crüe”. Наводно, била је Нилова идеја да се ставе два метал умлаута на име јер је био инспирисан немачким пивом које су пили у том тренутку.[19]

Бенд је ускоро упознао свог првог менаџера, Алана Кофмана, тридесетосмогодишњег зета пријатеља Марсовог шофера.[20] Прво издање бенда је био сингл Stick to Your Guns/Toast of the Town који је издала њихова издавачка кућа. Новембра 1981. су самостално продуцирали свој деби албум Too Fast for Love који се продао у 20,000 копија. Док је Кофманов асистент Ерик Гриф организовао турнеју по Канади, Кофман је искористио успех бенда и разговарао са пар издавачких кућа да би се на крају склопио уговор са Електра Рекордсом ране 1982. године. Деби албум је поново снимљен и ремиксован од стране продуцента Рој Томас Бејкера и поново објављена 20. августа 1982. године.[21]

Током своје турнеје у Канади било је више инцидената који су их ставили у око јавности. Бенд је прво ухапшен а затим пуштен на Едмонт интернационалном аеродрому због ношења својих костима који су имали шиљке(сматрали су се као „опасна оружја”) кроз царину, и због тога што су Нилу у торби пронађени порно магазини који су се сматрали неприкладним материјалом. На крају се испотавило да су обе ствари биле промишљене у сврху промовисања а цариници су на крају конфисковане ствари уништили. Након тога док су наступали у Едмонтону појавила се лажна претња о бомби и као резултат су Ли и Гриф испитани од стране полиције и установило се да је и иза овога стојао Гриф.[22] На самом крају Ли је бацио телевизор кроз прозор хотела што је проузроковало да бенду доживотно буде забрањен улаз у град.[23] Иако се турнеја раније завршила због финансијских разлога, она је поставила основни имиџ бенда и привукла пажњу међународних медија.

Бенд је 1983. године променио менаџмент са Кофмана на Даг Телера и Док Мекгија. Мекги је познат по томе што је био менаџер Бон Џовију и касније Кису почевшти са њиховим поновним окупљањем 1996. године. Кофман је тужио све странке у поступку који је трајао годинама, и игром случаја постао менаџер Сиксовог претхофног бенда, Лондон. Са друге стране, Кофмана су тужили инвеститори којима је он продао „деонице бенда”. Кофман је на крају прогласио банкрот након што је ставио своју кућу под хипотеку барем три пута да би покрио трошкове бенда.[24]

1983. до 1991. : Интернационална слава и проблеми са зависношћу[уреди | уреди извор]

Према изворима песма Too Fast for Love са истоименог албума је снимљена у року од три дана док су чланови бенда били под утицајем алкохола. Према објави веб сајта „Пејџ сикс” њихове „будалаштине” су укључивале уринирање у јавности и по поду њихових спаваћих соба, и бацање намештаја кроз прозор хотела у Хамургу у Немачкој. Ники Сикс је први пут ухапшен 1973. године након што је на концерту Ролинг Стоунса продавао чоколадице од мескалина. Бенд је свој други албум, Shout at the Devil, објавио у септембру 1983. године и означио је њихово пробијање на мејнстрим а албум је добио четвороструко платинум признање(продато је више од 4 милиона копија).[25][26] Око албума се појавила контраверза због самог назива и имиџа који је указивао на сатанизам. Касније су добили пажњу легенде хеви метала Ози Озборна и наступали као његова предгрупа на његовој турнеји. Чланови бенда су били познати по проблемима иза сцене, неуобичајеној ношњи, екстремно високим подпетицама, великом количином шминке и наизглед бесконачном злоупотребом алкохола и наркотика.[27]

Винс Нил је 8. децембра 1984. ишао по алкохол са бубњаром групе Ханои Рокс Николас Динглијем. Нил је учествовао у чеоном судару у ком је Дингли погинуо.[28] Нил је осуђен је за вожњу под утицајем алкохола и убиство и осуђен је на 30 дана затвора (иако је служио само 18) и касније је тужен и морао је да плати два и по милиона долара. Кратку затворску казну су постигли адвокати и омогућили Нилу да настави турнеју.[29]

У Динглијеву част бенд је објавио свој трећи студијски албум под називом Theatre of Pain који је обележио нову глам фазу у бендовом стилу. Албум је комерцијално био успешан, стигао је до шестог места на Билборд ранг листи и добио четвороструко платинум признање. С друге стране, снимање албума је било испуњено тензијом због Нилове несреће и Сиксове растуће зависности и чланови бенда сматрају да је албум креативно разочарење.[30]

Бенд је већину следеће године посветио светској турнеји да подржи албум. У фебруару 1986 у Лондону, Сикс је доживео скоро фатално предозирање хероином, а особа која му је продала дрогу је бацила његово безсвесно тело у контејнер и то је инспирисало Сикса да напише песму Dancing on Glass за свој следећи албум.[31]

Бендов четврти стидијски албум Girls, Girls, Girls је дебитовао на другом месту Билбордове топ 200 листе.[32] У интервјуима Сикс је рекао да верује да би албум дебитовао на првом месту да није било манипулисања од стране издавачке куће Витни Хјустон.[33] Бенд је још једном променио свој стил и глам елементе са прошлог албума заменио бајкерском естетиком.[34] Слично претходном албуму и овај је био испуњен личним проблемима и Сикс се бунио да су шкодили квалитету албума, али је имао позитивнији став како су године пролазиле.[35]

Ники Сикс је 23. децембра 1987. доживео још једно предозирање хероином. На путу до болнице је проглашен клинички мртвим, али је болничар, који је био обожавалац Сикса, успео да га оживи користећи две дозе адреналина и тих два минута смрти су инспирисале Сикса да напише песму Kickstart My Heart. Од 1986. до 1987. године Сикс је водио дневник о својој хероинској зависности и 1998. годије је отишао на одвикавање.

Метју Трајп је 1988. године поднео оптужбу наводећи да је 1983. године био унајмљен као Сиксов двојник након што је Сикс наводно учествовао у саобраћајној несрећи док је био под дејством наркотика. Случај се није затворио све до 1993. године када је Трајп одбацио све оптужбе и нестао за јавност.[36]

Њихов декадентни стил живота је замало уништио бенд и менаџери Телер и Мекги су интервенисали тако што им нису дозволили да крену на турнеју по Европи плашећи се да ће се неки од њих вратити у „врећама за тело”. Након тога у циљу јачања веза бенд је заједно отишао на одвикавање.

Након завршетка одвикавања, Мотли Кру је доживео свој врхунац каријере избацивши пети албум Dr. Feelgood који је продуцирао Боб Рок 1. септембра 1989. године. Бенд је снимио албум и Ванкуверу, са тим да је сваки члан бенда снимао свој део поједниначно да би се смањиле међусобне борбе и одржао фокус на појединачном извођењу. Помоћне вокале им је пружио певач Аеросмита Стивен Тајлер који је снимао свој албум Pump у истом студију.[37] Те исте године је постао албум број један и остао на топ листи 114 недеља након свог изласка. Чланови бенда су у својим појединачним интервјуима рекли да је одвикавање имало велики утицај да овај албум буде најбољи до сад са музичке стране гледишта. Песме Dr. Feelgood и Kickstart My Heart су обе биле номиноване за Гремија у категорији најбоље хард рок песме 1990. и 1991. године, али су обе године изгубили од бенда Ливинг Колор. Бенд је нашао успеха на америчкој музичкој додели награда. Dr. Feelgood је два пута номинован за награду омиљеног хард рок/ метал албума. Први пут је изгубио од бенда Ганс н росес и њиховог албума Appetite for Destruction, да би следеће године победио управо Аеросмит и њихов албум Pump.

Мекги је 1989. године добио отказ након што је наводно прекршио обећања која је направио везано за Московски музички фестивал мира, укључујући то да је свом другом бенду, Бон јовију дао предност у распореду термина наступа. Након тога Телер је постао једини менаџер бенда.[38]

Бенд је провео јесен 1989. и већину 1990. године на највећој турнеји коју су до сад имали. Турнеја је била велики финансијски успех, али је узела свој данак на бенду. У априлу 1990. године, Ли је доживео потрес мозга након несреће која је укључивала његов сет бубњева током концерта у Њу Хејвену у Конектикату.[39]

Бенд је 1. октобра 1991. године објавио свој први компилацијски албум, Decade of Decadence 81-91. Албум је дошао до другоg места на Билборд 200 листи а по дизајну је био намењен за обожаваоце док је бенд радио на новом албуму.

1992. до 2003. : Године немира[уреди | уреди извор]

Након изласка албума Decade of Decadence 81-91, Винс Нил је напустио бенд. Током овог периода већина глам бендова осамдесетих се или распуштала или су нагло губили популарност због појаве гранџа и алтернативне музике. И даље је нејасно да ли је Нил напустио бенд или је био избачен. Сикс је дуго имао јасан став да их је Нил напустио док је Нил тврдио да је био избачен. Нил је 2000. године рекао: „and this one basically just stemmed from a bunch of 'fuck yous' in a rehearsal studio. It went from 'I quit' to 'You're fired' ... It was handled idiotically. The management just let one of the biggest bands in the world break up.”[40]

На кратко је место фронтмена попунио Стивен Шеро из бенда Кик Трејси да би на крају коначна Нилова замена био Џон Кораби(који је претходно био у Ангори и Скриму). Иако је бендов албум Mötley Crüe стигао до седмог места на Билбордовој топ 10 листи, албум је био комерцијални промашај. Албум је такође произвео негативне реакције већине обожаваоца због одсуства Ниловог гласа. Кораби је предложио да се Нил врати у бенд, сматрајући да ће Нил увек бити виђен као глас бенда. Ово је на крају довело до тога да Кораби сам напусти бенд 1996.[41] За ово време Нил је избацио два соло албума: Exposed 1993. године и мање успешан наставак Carved in Stone 1995. године.

Бенд се ујединио са Нилом 1997. године након што је њихов тренутни менаџер Ален Ковач заједно са Ниловим менаџером, Берт Стејном, договорио састанак између Нила, Лија и Сикса на ком су „оставили свој его испред врата”.[42] Албум Generation Swine је стигао до четвртог места али је, због мањка подршке издавачке куће, био комерцијални промашај.[43]

Мотли кру су 1998. године везе са Електра рекордсом истекле што је ставило будућност бенда у њихове руке, рачунајући и поседовање власништва над песмама са свих њихових албума. Ово су постигли тако што су притискали Електра рекордс док ови нису попустили и тиме постали један од ретких бендова који су били власници своје музике. Након напуштања Електре, бенд је формирао своју издавачку кућу, Мотли рекордс.[44]

Бенд је 1998. године избацио други компилацијски албум Greatest Hits који је садржао и две нове песме, Bitter Pill и Enslaved. Годину дана касније, 1999. године, бенд је поново објавио све своје албуме и то назвао Crücial Crüe. Са албумима су објавили и демо траке, уживо снимке, интрументале и до тад необјављене песме.[45] Те исте године су објавили и албум Supersonic and Demonic Relics који је представљао побољшану верзију албума Decade of Decadence као и први уживо албум Entertainment or Death.

Томи Ли је 1999. године напустио бенд да би се бавио соло каријером због растуће тензије са Нилом. По Ниловим речима адвокат их је позвао и рекао им да се Томи неће враћати и да га рок више не занима.

Лијева замена је дугогодишњи пријатељ целог бенда и бивши бубњар Ози Озборна, Ренди Кастило. Бенд је у јулу 2000. године објавио свој седми албум New Tattoo. Пре почетка турнеје Кастило је оболео од чира на дванаестопалачном цреву. За турнеју са Мегадедом је доведена Саманта Малони, која је била бивши бубњар бенда Хоул, док се Кастило фокусирао на здравље. Међутим, док се Кастиљо опорављао од операције стомака, дијагностикован му је карцином сквамозних ћелија након што је пронашао тумор на његовој вилици. Преминуо је 26. марта 2002. године.[46] Након тога је бенд отишао на паузу.[47]

Док су били на паузи, Сикс је свирао у својим пројектима 58 и Брајдс оф Дистракшн. Нил је учествовао у првој сезони ријалити емисије The Surreal Life и имао свој специјал који се фокусирао на његову соло каријеру и његове покушаје да дође у бољу физичку форму. Марс који је боловао од наследног облика артритиса који узрокује интензиван бол у кичми се повукао из јавности 2001. године и посветио здрављу. Ли је формирао бенд Методс оф Мејхем, а такође је наступао и као соло извођач.

Аутобиографија под називом The Dirt је објављена 2001. године и на њој су радили чланови бенда као и Нил Штраус који је окарактерисао бенд као „најозлоглашенији рок бенд”. Књига је доспела у десет најбољих књига на Њу Јорк Тајмсовој бест селер листи и провела ту десет недеља, да би се вратила на ту листу након филмске адаптације у јесен 2019. године.[48]

Бенд је 2003. године објавио да бокс сета под називом Music to Crash Your Car to: Vol. 1 и Music to Crash Your Car to: Vol. 2 који су садржали песме из читаве њихове каријере. Назив је оштро критикован од стране певача Ханој Рокса Мајкла Монроа због могуће повезаности са трагедијом у којој је Нил осуђен кривим за убиство.

2004. до 2007. : Окупљање и обновљени успех[уреди | уреди извор]

Ники Сикс и Мик Марс наступају са Мотли Круом 14. јуна 2005, у Глазгову у Шкотској

Енглески промотер Магс Ревел почео је да шири глас о поновном уједињењу Мотли Круа, представљајћи себе као глас анксиозних фанова који су очекивали још од бенда.[49] После неколико састанака са менаџментом, у септембру 2004, Сикс је објавио да су се он и Нил вратили у студио и да су почели да снимају нов материјал. У децембру 2004, првобитна четири члана су објавили турнеју поновног уједињења. Турнеја је почела 14. фебруара 2005, у Сан Хуану. Настали компилацијски албум, Red, White & Crüe, изашао је фебруара 2005. године. Садржи омиљене песме чланова бенда и још три нове песме,If I Die Tomorrow, Sick Love Song и обраду песме Ролингстонса Street Fighting Man. Настала је мала пометња кад се прочуло да ни Ли ни Марс нису учествовали у снимању песама. Међутим, на крају се испортавило да је Ли ипак свирао у неким песмама. Јапанска верзија албума укључује и још једну додатну песму, I'm a Liar (and That's the Truth). Албум је заузео шесто место на ранг листи и добио платинум признање.[50]

Новогодишње вечери 2004. године бенд се појавио у епизоди The Tonight Show. Нил је током наступа викао непримерене ствари што је довело до истраге што је довело до тога да НБЦ мрежа забрани приказивање бенда на њиховом каналу.[51] Бенд је касније тужио мрежу тврдећи да су кажњени без разлога. Договор је касније постригнут изван суда и бенд се касније појављивао на мрежи.

Бенд је 2005. године поново снимио своју песму Home Sweet Home као дует са певачем Линкин Парка Честером Бенингтоном и сав приход је дониран жртвама урагана Катрина.

Мотли Кру је 2006. године започео турнеју Route of All Evil Tour, заједно са бендом Аеросмит, а са собом су повели извођаче из циркуса Луцент Досиер Експиријенс. Бенд је такође потписао уговор са Парамаунт Пикчрсом и МТВ Филмсом да адаптирају аутобиографију „Д дрт” у филм али је договор пропао након што је продукција каснила годинама.[52][53] Сикс, Марс и Нил су тужили Карл Стубнера, Лијевог менаџера. Њих тројица су га тужили јер је склапао уговоре да се Ли појави у два неуспела ријалити шоуа која би штетила његовом имиџу.

Ники Сикс је 2007. године објавио своју аутобиографију The Heroin Diaries: A Year in the Life of a Shattered Rock Star, која је покривала Girls, Girls, Girls светску турнеју и његово предозирање 1987. године. Сиксов други бенд Сикс А.М. је објавио The Heroin Diaries Soundtrack као паралелу роману.[54][55]

2008. до 2010. : Saints of Los Angeles[уреди | уреди извор]

Јуна 2008. године Мотли Кру и менаџер Брт Стеин су се међусобно тужили на суду. Стеин је био Нилов лични менаџер и, по речима бенда и ривала Ковача, менаџер целог бенда једно време. Бенд и Ковач су тужили Стеина наводећи да Стеин нема право на приходе Мотли Круа. Стеин је, с друге стране, тужио бенд, тврдећи да има право на 1.875 процената зараде бенда. Адвокати обе стране су јула 2009. године објавили да је договор постигнут „мирним путем”.[56]

Бендов девети албум, Saints of Los Angeles је објављен прво у Јапану 17. јуна 2008. године, а 24. јуна у Америци. Албум је првобитно имао назив њихове аутобиографије али је име касније промењено. У Америци је албум издала издавачка кућа Севен илевен мјузик.

Песма Saints of Los Angeles је номинована за Гремија у категорији „Најбоље хард рок песме”, али је изгубила од Марс Волте и песме Wax Simulacra.[57]

Од 1. јула до 31. августа 2008. Мотли Кру је предводио Кру фест музички фестивал, који је сем њих садржао и бендове Бакхери, Папа роач,Трепт и Сикс А.М.

Mötley Crüe performs in Erie, Pennsylvania on March 7, 2009
Мотли Кру наступају у Ерие, Пенсилванија 7. марта 2009. године

Бенд се појавио у последњој епизоди четврте сезоне Фоксове крими серије Боунс 14. маја 2009. у којој су свирали песму Dr. Feelgood. [58]Мотли кру је предводио Кру фест 2 који је трајао од јуна до септембра 2009. године. Са њима су наступали Годсмак, Тиори оф а деадмен, Драунинг пул и Чарм сити девилс. Бенд је прославио 20 година албума Dr. Feelgood тако што је изводио цео албум сваке вечери током турнеје. Заједно са Ози Озборном и Роб Халфордом су били главни извођачи на Озфесту 2010. године. Нил је такође објавио свој трећи соло албум и аутобиографију а оба је назвао истим именом, Tattoos and Tequila.[59]

2011. до 2015. : Последња турнеја[уреди | уреди извор]

Мотли Кру наступа у Хелсинкију, Финска јуна 2012. године

Јануара 2014. године, на конференцији у Холивуду, Мотли кру је објавио детаље њиховог пензионисања, који су укључивали 70 наступа у Северној Америци са Алис Купером као специјалним гостом. Чланови бенда су потписали уговор о забрани турнеја која их је спречавала да иду на турнеју под именом Мотли Кру након краја 2015. године.[60][61] У каснијим интервјуима Сикс је причао о могућности избацивања нове музике наводећи да ће то вероватно бити у формату избацивања појединих песама, за разлику од досадашњих издања где су избацивали целе албуме.

Јануара 2015. године је објављено да ће се каријера бенда завршити након друге фазе концерата у Северној Америци, којим претходе наступи у Јапану, Аустралији, Бразилу и Европи. Мотли Кру је 31. децембра 2015. године наступао у Стејплс Центру у Лос Анђелесу и наступ је изашао као филм 2016. године под називом Motley Crue: THE END.[62]

2018. до данас: Поновно окупљање, аутобиографски филм, нова музика и повратак турнејама[уреди | уреди извор]

Септембра 2018. године Винс Нил је на твитеру објавио да Мотли Кру снима четири нове песме, а ову информацију је касније потврдио Ники Сикс, наводећи да се песме снимају за потребе филмске адаптације бендове аутобиографије. Нил је такође објавио да бенд планира да ствара нову музику, иако су потписали уговор да не иду на турнеје.[63]

Нетфликс је објавио филм The Dirt који је режирао Џеф Тремејн у продукцији Рик Јорна и менаџера Мотли Круа, Ковача који је и директор Севен елевен лабел групе.[64] Улогу Нила тумачи Данијел Вебстер, улогу Мик Марса Иван Реон, Даглас Бут као Ники Сикс и Колсон Бакер(познатији као Машин Ган Кели) који је тумачио улогу Томи Лија. У филму такође глуми и Пит Дејвидсон који тумачи улогу Том Заута. Бенд је написао три нове песме „Д дрт(ест. 1981.)”, Ride With The Devil и Crash And Burn и обрадио Мадонину песму Like A Virgin.

Новембра 2019. године су почеле да круже гласине да ће се бенд ујединити поново и да ће 2020. године ићи на турнеју са Деф Лепардом и Поисоном, пратећи успех који је остварила група Ганс н роузес својом турнејом повратка. Чланови бенда су позитивно реаговали на онлајн петицију која је тражила да се бенд поново окупи.[65] Магазин Ролинг Стоне је објавио да је бенд нашао „правну рупу” у уговору што је бенд потврдио истог дана објавивши видео на ком уништавају уговор.[66] Децембра 2019. године је званично објављено да Мотли Кру иде на стадионску турнеју заједно са Деф Лепардом, Поизоном и Џоан Џет енд д Блекхедс на лето 2020. Тог истог месеца је Мик Марс објавио да ће његов соло албум изаћи на лето 2020. године. Бенд је 1. јуна 2020. године објавио да се турнеја помера за јун-септембар 2021. године због КОВИД-19 пандемије. Турнеја је касније поново померена за 2022. годину из истих разлога.

Чланови бенда[уреди | уреди извор]

Временска линија[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mötley Crüe Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ Waksman, Steve (2019-12-06), On the Road to Altamont, Routledge, стр. 167—182, Приступљено 2022-05-15 
  3. ^ Los Angeles Times Festival of Books Royce Hall, UCLA, OR Books, стр. 13—26, Приступљено 2022-05-15 
  4. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, стр. 201—206, Приступљено 2022-05-15 
  5. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ DeAngelis, Tori (1987). „Science: Kids' peer groups have mixed impact”. PsycEXTRA Dataset. Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ а б Boudinot, Ryan, An Essay and a Story about Mötley Crüe, UNP - Nebraska Paperback, стр. 44—51, Приступљено 2022-05-15 
  8. ^ PART ONE. Original Si(g)n, Rutgers University Press, 2019-12-31, стр. 23—64, Приступљено 2022-05-15 
  9. ^ Harrison, Thomas (2011). Music of the 1980s. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. ISBN 978-0-313-36600-0. OCLC 741122865. 
  10. ^ Soames, Lady, (Mary Soames) (15 Sept. 1922–31 May 2014), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  11. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ An interview with Oscar Gwiriri September 13, 2018, Mwanaka Media and Publishing, 2018-12-29, стр. 425—429, Приступљено 2022-05-15 
  13. ^ Maria Starikova (2022-04-03). „NOVAYA GAZETA POSTPONED UNTIL OLD TIMES”. Current Digest of the Russian Press, The. 74 (013): 11—11. ISSN 2159-3612. doi:10.21557/dsp.76807387. 
  14. ^ Ashton, Baroness, (Florence Maude) (19 March 1856–25 July 1944), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  15. ^ „List of Constituent Members (as of October 15, 1949)”. PsycEXTRA Dataset. 1949. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ Late January & February, Duke University Press, 2020-12-31, стр. 10—54, Приступљено 2022-05-15 
  17. ^ Late January & February, Duke University Press, 2020-12-31, стр. 10—54, Приступљено 2022-05-15 
  18. ^ „It's Not a Reunion”. Los Angeles Times. 22. 6. 1997. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  19. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ „Highlights from the 218th ECS Meeting, Las Vegas, October 10-15, 2010”. The Electrochemical Society Interface. 19 (4): 9—14. 2010. ISSN 1064-8208. doi:10.1149/2.003104if. 
  21. ^ Schultz, Richard A. (2019-11-21). „Introduction to Selected Contributions from the 52nd US Rock Mechanics/Geomechanics Symposium Held in Seattle, Washington from June 17 to 20, 2018”. Rock Mechanics and Rock Engineering. 52 (12): 4863—4863. ISSN 0723-2632. doi:10.1007/s00603-019-02010-4. 
  22. ^ „Journal of the Eighteenth Session: October, 1909, to March, 1910”. The Library. TBS-11 (1): 1—15. 2010-01-20. ISSN 0024-2160. doi:10.1093/libraj/tbs-11.1.1. 
  23. ^ Grimm, Linda (2021), COVID-19: China and Health Organizations Comment on Novel Coronavirus : January 21, January 23, January 30, and January 31, 2020, CQ Press, стр. 45—57, Приступљено 2022-05-15 
  24. ^ „Beyond Academia”. December 2019. 29 (11): 22. 2019-12-01. ISSN 0961-5628. doi:10.1144/geosci2019-061. 
  25. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, стр. 201—206, Приступљено 2022-05-15 
  26. ^ Recording Industry Association of America, SAGE Publications, Inc., 2020, Приступљено 2022-05-15 
  27. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ Schultz, Richard A. (2019-11-21). „Introduction to Selected Contributions from the 52nd US Rock Mechanics/Geomechanics Symposium Held in Seattle, Washington from June 17 to 20, 2018”. Rock Mechanics and Rock Engineering. 52 (12): 4863—4863. ISSN 0723-2632. doi:10.1007/s00603-019-02010-4. 
  29. ^ Cotton, Prof. Harry, (17 June 1889–27 July 1985), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  30. ^ „Supplemental Information 2: Detailed methods with Track Changes showing alterations from original submission”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ Wetmore, Alexander (1911). Porto Rico, 1911 - 1912, field diaries, 13 December 1911 - 15 September 1912 : volume 1, December 13, 1911 - February 15, 1912. [s.n.] 
  32. ^ Fallows, Geoffrey Michael, (28 Sept. 1941–11 June 2019), Headteacher, Camden School for Girls, 1989–2000, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  33. ^ „Boston 2014 - Scenes from the Conference”. Volume 41, Number 3, June 2014. 2019-08-14. Приступљено 2022-05-15. 
  34. ^ Epilogue, University Press of Mississippi, 2019-01-15, стр. 152—170, Приступљено 2022-05-15 
  35. ^ „Top Girls”. Top Girls. 2019. doi:10.5040/9781350928664. 
  36. ^ Burr, Aaron; Burr, Aaron (1988-05-12), 2025 FROM AARON BURR 23 January–1 February 1809, Oxford University Press, стр. 7—10, Приступљено 2022-05-15 
  37. ^ Karpus, Aleksandra; Raczyńska, Marta; Przybylek, Adam (2019). „Things You Might Not Know about the k-Nearest Neighbors Algorithm”. Proceedings of the 11th International Joint Conference on Knowledge Discovery, Knowledge Engineering and Knowledge Management. SCITEPRESS - Science and Technology Publications. doi:10.5220/0008365005390547. 
  38. ^ Mitchell, Terence Croft, (17 June 1929–21 April 2019), Keeper of Western Asiatic Antiquities, British Museum, 1985–89, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  39. ^ Sheldon, Neil John, (born 20 June 1974), QC 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  40. ^ Classic rock (i). Oxford Music Online. Oxford University Press. 2002-05-29. 
  41. ^ „Letter From the Editors: June 10-16, 2019”. Current Digest of the Russian Press, The. 71 (024): 2—2. 2019-06-16. ISSN 2159-3612. doi:10.21557/dsp.53996652. 
  42. ^ Konow, David (2002). Bang your head : the rise and fall of heavy metal (1st ed изд.). New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-56560-0. OCLC 654354742. 
  43. ^ Sheldon, Neil John, (born 20 June 1974), QC 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  44. ^ MacLeod of Fuinary, Baron, (George Fielden MacLeod) (17 June 1895–27 June 1991), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  45. ^ Mitchell, Claire Madison, ( born 21 June 1971), QC (Scot.) 2019, Oxford University Press, 2021-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  46. ^ Harris, Sir (Charles) Alexander, (28 June 1855–26 March 1947), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  47. ^ Adaptive Exploration: What You See Is Up to You, The MIT Press, 2019, Приступљено 2022-05-15 
  48. ^ Jones, Ruth Lorraine, (born 23 April 1962), MP (Lab) Newport West, since April 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  49. ^ „Current Research 2004, January-December 2004”. 2005. 
  50. ^ Eargle, John M. (1994), RIAA (Record Industry Association of America) Disc Pre-emphasis and De-emphasis, Springer US, стр. 196—197, ISBN 978-1-4613-5839-8, Приступљено 2022-05-15 
  51. ^ Parr, Samuel (2000-09-07), 2952 FROM SAMUEL PARR 20 February 1823, Oxford University Press, стр. 211—211, Приступљено 2022-05-15 
  52. ^ Wetmore, Alexander (1912). Porto Rico, 1911 - 1912, field diaries, 13 December 1911 - 15 September 1912 : volume 2, February 16, 1912 - April 27, 1912. [s.n.] 
  53. ^ Austin, Sir Thomas, (20 July 1887–27 June 1976), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  54. ^ Sixx, Nikki (2008). The Heroin Diaries : a Year in the Life of a Shattered Rock Star. London: Simon & Schuster, Limited. ISBN 978-1-84739-614-3. OCLC 1091011434. 
  55. ^ „Secretary's Department - London Letters - From London (Indexed) - February - June 1959”. 2021-08-20. 
  56. ^ Strathavon, Lord, (Cosmo Alistair Gordon) (born 27 July 2009), Oxford University Press, 2011-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  57. ^ Heinrichs, Ann (2019-04-18). „LCC from December 2018-February 2019 Lists”. Theology Cataloging Bulletin. 27 (2): 8—13. ISSN 1548-8497. doi:10.31046/tcb.v27i2.725. 
  58. ^ Boyd, Robert, (26 June 1890–15 June 1959), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  59. ^ Nanay, Bence (2019-10-24), 2. Sex, drugs, and rock ‘n’ roll, Oxford University Press, стр. 7—21, Приступљено 2022-05-15 
  60. ^ Laurin, Hélène (2014-01-15). „Les drogues dans le projet autobiographique de Mötley Crüe”. Drogues, santé et société. 11 (2): 58—71. ISSN 1703-8847. doi:10.7202/1021243ar. 
  61. ^ Bentham, Jeremy (1981-01-01), 958 To Charles Long 21 April 1794 (Aet 46), Athlone Press, стр. 29—30, Приступљено 2022-05-15 
  62. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, стр. 201—206, Приступљено 2022-05-15 
  63. ^ An interview with Oscar Gwiriri September 13, 2018, Mwanaka Media and Publishing, 2018-12-29, стр. 425—429, Приступљено 2022-05-15 
  64. ^ O’Brien, Susie (2019-12-06), “The Story You Don't Want to Tell”, Routledge, стр. 39—55, Приступљено 2022-05-15 
  65. ^ „November 2019”. TAPPI Journal. 18 (11). 2019-12-01. ISSN 0734-1415. doi:10.32964/tj18.11. 
  66. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, стр. 201—206, Приступљено 2022-05-15 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ilijanrt620/песак&oldid=24550738”