Корисник:Intermedichbo/Мој песак/Архива02

С Википедије, слободне енциклопедије

Наслов[уреди | уреди извор]

Корисник:Intermedichbo/Архиве thumb‎

За допринос; Ваздухопловној медицини Intermedichbo

Šablon fiziologija[уреди | уреди извор]

Системи Клиничке студије Физиологија
Нервни систем се састоји од централног нервног система (који чини мозак и кичмена мождине) и периферног нервног система. Мозак је орган у коме се обављају процеси памћења и мишљења, доживљаја емоција, и сензорна обрада, инфаормација из организма и спољашљег света. Нерви систем обавља и многе сложене процесе надгледања, контроле и комуникација између појединих органа и система и њихових функција у самом организму и омогућава правилну комуникацију организма са спољном средином. У састав нервног система улазе и чуло вида, слуха, укуса и мириса. Ова чула су од посебног значаја за рад нервног система јер за његове функције прикупљају и преносе информација из спољашње средине. неурологија (болести), психијатрија (бихевиорална), офталмологија (визуелне), оториноларингологија (укус, мирис,слух) неурофизиологија

]' [[Мишићно-коштани систем се састоји од скелета (који чине кости, лигаменти , тетиве, и хрскавицеа) на које се припајају мишићи Мишићно-коштани систем даје телу основну структуру и способност за кретање. Поред своје структурне улоге, веће кости у телу садрже коштана срж, орган за производњу крвних ћелија. Такође, кости су главне локације за складиштење калцијума и фосфата. | | Остеологије (скелет), ортопедија (коштане поремећаје) | | физиологија ћелије, мишићна физиологија


Bolest[уреди | уреди извор]

Диспнеја
ЛатинскиDyspnoe
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10R06.8
МКБ-9-CM786.0



ПАТОФИЗИОЛОШКИ МЕХАНИЗМИ И ТЕРАПИЈСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИСПНЕЈИ
Патофизиолошки механизам Терапијске интервенције
Смањити обим вентилације

Смањитина обим метаболизма

  • Вежбе дисања: побољшање ефикасности елиминације CO2
  • Додатна терапија удисањем О2
Поремећај централне регулације

Смањити учесталост вентилације

  • Промена плућних аферентних информација:
  • примена вибрација (међуребарних мишића)[1]
  • регулација проветравања (има за циљ да смањи ниво CO2)[2]
  • инхалациона фармаколошка терапија
  • примена вентилације (има за циљ да обезбеди дисајне притиске неопходне за адекватну размену гасова) [3]
  • Побољшање ефикасности елиминације CO2:
  • промена начина дисања
Побољшати функцију инспираторних мишића
Променити централну перцепцију
Умањење/противтежа хиперинфлацији плућа
  • Хируршка смањење обима:
  • смањење позитивног притиска у грудном кошу код пнеумоторакса, емфизема, итд.[7]
Смањити учесталост вентилације


Види још[уреди | уреди извор]

ЗАДАЦИ ДЕЛАТНОСТИ
Научни и истраживачи рад

[[Слика:име_слике.jpg]]

  • У области авиофизиологије (изучавање негативних утицаја средине у којој се обавља летење на физиолошке системе летача и космонаута)
  • У области медицинског испитивања ваздухопловне опреме.
  • У области ваздухопловно медицинске превенивне заштите (заштитне опреме, режима рада и одмора, летачког замора, гојазности, преживљавања након удеса итд)
  • У области епидемиолошког истраживања, удеса, катастрофа, болести и других стања узрокованих летењем.
  • Ваздухопловномедицинска експертиза ванредних догађаја, удеса и катастрофа у току летења.
  • У области хипербаричне медицине
  • У области ваздухопловне психологије
  • У области микроталсног и космичног зрачења
  • У области заштите животне средине (бука, вибрације, аерозагађења, тровања)
Селекција (избор) и здравствени надзор

[[Слика:име_слике.jpg]]

  • Селекција људства (војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља)
  • Периодични (редовни и ванредни) здравствени прегледи војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља).
  • Ванредни здравствени прегледи војних и цивилних пилота након ванредних догађаја и удеса ваздухоплова.
Физиолошка тренажа и обука из ваздухопловне медицине

[[Слика:име_слике.jpg]]

  • Применом специфичне савремене опреме (уређаја)
  • У барокомори (времечисте свести, експолозивана декомпресија, провера и подешеавање заштитне опреме)
  • На пилотској центрифуги,
  • На тренажеру за изазивање илузија,
  • На катапулту (избацивом седишту)
  • У лабораторији (авиону) за бестежинско стање
  • Обука из ваздухопловне медицине (теоријска и практична), за пилоте, космонауте, падобранце и остало особље укључено у процес летања

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sibuya, M., M. Yamada, A. Kanamaura, K. Tanaka, H. Suzuki, E. Noguchi, M. D. Altose, and I. Homma. 1994. Effect of chest wall vibration on dyspnea in patients with chronic respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 149: 1235-1240
  2. ^ Jones, N. L., G. Jones, and R. H. T. Edwards. 1971. Exercise tolerance in chronic airway obstruction. Am. Rev. Respir. Dis. 103: 477-491
  3. ^ Knebel, A. R., S. L. Janson-Bjerklie, J. D. Malley, A. G. Wilson, and J. J. Marini. 1994. Comparison of breathing comfort during weaning with two ventilatory modes. Am. J. Respir. Crit. Care Med 14: 14-18.
  4. ^ Schwartzstein, R. M., K. Lahive, A. Pope, S. E. Weinberger, and J. W. Weiss. 1987. Cold facial stimulation reduces breathlessness induced in normal subjects. Am. Rev. Respir. Dis. 136: 58-61[1] Посећено: 17.01.2010.(језик: енглески)
  5. ^ Dejkuijzen, P. N. R., and M. Decramer. 1992. Steroid-induced myopathy and its significance to respiratory disease: a known disease rediscovered. Eur. Respir. J 5: 997-1003 Original Articles Посећено:17.01.2010. (језик: енглески)
  6. ^ Smoller, J. W., M. H. Pollack, M. W. Otto, J. F. Rosenbaum, and R. L. Kradin. 1996. State of the art: panic anxiety, dyspnea and respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 154: 6-17 AbstractПосећено:17.01.2010. (језик: енглески)
  7. ^ Martinez, F. J., M. Montes de Oca, R. I. Whyte, J. Stetz, S. E. Gay, and B. R. Celli. 1997. Lung-volume reduction improves dyspnea, dynamic hyperinflation and respiratory muscle function. Am. J. Respir. Crit. Care Med 155: 1984-1990 AbstractПосећено: 17.01.2010.(језик: енглески)



кисеоник[уреди | уреди извор]

Умерени ниво допунске примене кисеоника код одраслих особа са диспнејом ако је болесник хипоксемичан [1]
СТАЊЕ ПОЧЕТНА ДОЗА НАЧИН ПРИМЕНЕ
SpO2 <85%
(10-15 l/min)
  • Маска са балоном
SpO2 ≥85-93%
(2-6 l/min)
SpO2 ≥85-93%
(5-10 l/min)
  • Носна канила
  • Једноставна маска за лице
Напомена: Циљно засићење кисеоником је 94-98%

Примену кисеоника започети протоком до поузданог ниво SpO2, а затим подесите проток кисеоника до циљног засићења у распону од 94-98% по табели.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Clinical Guidelines Update - Oxygen” (PDF). Joint Royal Colleges Ambulance Liaison Committee/Warwick University. април 2009. Приступљено 13. 01. 2010.  (језик: енглески)