Корисник:Intermedichbo/Мој песак/Архива02

Диспнеја
Диспнеја
Латински	Dyspnoe
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10	R06.8
МКБ-9-CM	786.0
	[уреди на Википодацима]

Наслов[уреди | уреди извор]

Корисник:Intermedichbo/Архиве

Šablon fiziologija[уреди | уреди извор]

	Системи	Клиничке студије	Физиологија
	Нервни систем се састоји од централног нервног система (који чини мозак и кичмена мождине) и периферног нервног система. Мозак је орган у коме се обављају процеси памћења и мишљења, доживљаја емоција, и сензорна обрада, инфаормација из организма и спољашљег света. Нерви систем обавља и многе сложене процесе надгледања, контроле и комуникација између појединих органа и система и њихових функција у самом организму и омогућава правилну комуникацију организма са спољном средином. У састав нервног система улазе и чуло вида, слуха, укуса и мириса. Ова чула су од посебног значаја за рад нервног система јер за његове функције прикупљају и преносе информација из спољашње средине.	неурологија (болести), психијатрија (бихевиорална), офталмологија (визуелне), оториноларингологија (укус, мирис,слух)	неурофизиологија ]' [[Мишићно-коштани систем се састоји од скелета (који чине кости, лигаменти , тетиве, и хрскавицеа) на које се припајају мишићи Мишићно-коштани систем даје телу основну структуру и способност за кретање. Поред своје структурне улоге, веће кости у телу садрже коштана срж, орган за производњу крвних ћелија. Такође, кости су главне локације за складиштење калцијума и фосфата. \| \| Остеологије (скелет), ортопедија (коштане поремећаје) \| \| физиологија ћелије, мишићна физиологија

Bolest[уреди | уреди извор]

**ПАТОФИЗИОЛОШКИ МЕХАНИЗМИ И ТЕРАПИЈСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИСПНЕЈИ**
Патофизиолошки механизам	Терапијске интервенције
Смањити обим вентилације Смањитина обим метаболизма	Вежбе дисања: побољшање ефикасности елиминације CO₂ Додатна терапија удисањем О₂
Поремећај централне регулације Смањити учесталост вентилације	Додатна терапија О₂ Фармаколошка терапија: терапија опијатима терапија анксиолитицима Промена плућних аферентних информација: примена вибрација (међуребарних мишића)^[1] регулација проветравања (има за циљ да смањи ниво CO₂)^[2] инхалациона фармаколошка терапија примена вентилације (има за циљ да обезбеди дисајне притиске неопходне за адекватну размену гасова) ^[3] Побољшање ефикасности елиминације CO₂: промена начина дисања
Побољшати функцију инспираторних мишића	Инспираторне вежбе дисајних мишића Позиционирање болесника Подршка проветравањем и вентилацијом (хладан ваздух смањује температуру коже, и аферентним путевима информише мозак, и у њему мења перцепцију о диспнеји) ^[4] Минимизирање употребе стероида. ^[5]
Променити централну перцепцију	Образовање-едукација болесника Когнитивно-бихевиорални приступ (користи клинички приступ, за регулацију диспнеје и може повећати поверење појединца у његову способност да управља симптомима. ^[6] (244, 245). Десензитизација Фармаколошка терапија
Умањење/противтежа хиперинфлацији плућа	Хируршка смањење обима: смањење позитивног притиска у грудном кошу код пнеумоторакса, емфизема, итд.^[7]
Смањити учесталост вентилације	Фармаколошка терапија

Види још[уреди | уреди извор]

Задаци и делатности ваздухопловне медицине

ЗАДАЦИ

ДЕЛАТНОСТИ

Научни и истраживачи рад

[[Слика:име_слике.jpg]]

У области авиофизиологије (изучавање негативних утицаја средине у којој се обавља летење на физиолошке системе летача и космонаута)
У области медицинског испитивања ваздухопловне опреме.
У области ваздухопловно медицинске превенивне заштите (заштитне опреме, режима рада и одмора, летачког замора, гојазности, преживљавања након удеса итд)
У области епидемиолошког истраживања, удеса, катастрофа, болести и других стања узрокованих летењем.
Ваздухопловномедицинска експертиза ванредних догађаја, удеса и катастрофа у току летења.
У области хипербаричне медицине
У области ваздухопловне психологије
У области микроталсног и космичног зрачења
У области заштите животне средине (бука, вибрације, аерозагађења, тровања)

Селекција (избор) и здравствени надзор

[[Слика:име_слике.jpg]]

Селекција људства (војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља)
Периодични (редовни и ванредни) здравствени прегледи војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља).
Ванредни здравствени прегледи војних и цивилних пилота након ванредних догађаја и удеса ваздухоплова.

Физиолошка тренажа и обука из ваздухопловне медицине

[[Слика:име_слике.jpg]]

Применом специфичне савремене опреме (уређаја)

У барокомори (времечисте свести, експолозивана декомпресија, провера и подешеавање заштитне опреме)
На пилотској центрифуги,
На тренажеру за изазивање илузија,
На катапулту (избацивом седишту)
У лабораторији (авиону) за бестежинско стање

Обука из ваздухопловне медицине (теоријска и практична), за пилоте, космонауте, падобранце и остало особље укључено у процес летања

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

^ Sibuya, M., M. Yamada, A. Kanamaura, K. Tanaka, H. Suzuki, E. Noguchi, M. D. Altose, and I. Homma. 1994. Effect of chest wall vibration on dyspnea in patients with chronic respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 149: 1235-1240
^ Jones, N. L., G. Jones, and R. H. T. Edwards. 1971. Exercise tolerance in chronic airway obstruction. Am. Rev. Respir. Dis. 103: 477-491
^ Knebel, A. R., S. L. Janson-Bjerklie, J. D. Malley, A. G. Wilson, and J. J. Marini. 1994. Comparison of breathing comfort during weaning with two ventilatory modes. Am. J. Respir. Crit. Care Med 14: 14-18.
^ Schwartzstein, R. M., K. Lahive, A. Pope, S. E. Weinberger, and J. W. Weiss. 1987. Cold facial stimulation reduces breathlessness induced in normal subjects. Am. Rev. Respir. Dis. 136: 58-61[1] Посећено: 17.01.2010.(језик: енглески)
^ Dejkuijzen, P. N. R., and M. Decramer. 1992. Steroid-induced myopathy and its significance to respiratory disease: a known disease rediscovered. Eur. Respir. J 5: 997-1003 Original Articles Посећено:17.01.2010. (језик: енглески)
^ Smoller, J. W., M. H. Pollack, M. W. Otto, J. F. Rosenbaum, and R. L. Kradin. 1996. State of the art: panic anxiety, dyspnea and respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 154: 6-17 AbstractПосећено:17.01.2010. (језик: енглески)
^ Martinez, F. J., M. Montes de Oca, R. I. Whyte, J. Stetz, S. E. Gay, and B. R. Celli. 1997. Lung-volume reduction improves dyspnea, dynamic hyperinflation and respiratory muscle function. Am. J. Respir. Crit. Care Med 155: 1984-1990 AbstractПосећено: 17.01.2010.(језик: енглески)

кисеоник[уреди | уреди извор]

**Умерени ниво допунске примене кисеоника код одраслих особа са диспнејом ако је болесник хипоксемичан ^[1]**
СТАЊЕ	ПОЧЕТНА ДОЗА	НАЧИН ПРИМЕНЕ
Акутна хипоксемија или клинички знаци централне цианозе (узрок још није дијагностикован). Погоршање фиброзе плућа или других транзитивних болести плућа.	SpO₂ <85% (10-15 l/min)	Маска са балоном
Акутна хипоксемија (узрок још није дијагностикован) Погоршање фиброзе плућа или других транзитивне болести плућа Акутни астматични напад Акутна инсуфицијенција срца Упала плућа Рак плућа Плућна емболија Плеурални излив Пнеумоторакс Анемија	SpO₂ ≥85-93% (2-6 l/min) SpO₂ ≥85-93% (5-10 l/min)	Носна канила Једноставна маска за лице
Напомена: Циљно засићење кисеоником је 94-98% Примену кисеоника започети протоком до поузданог ниво SpO₂, а затим подесите проток кисеоника до циљног засићења у распону од 94-98% по табели.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Clinical Guidelines Update - Oxygen” (PDF). Joint Royal Colleges Ambulance Liaison Committee/Warwick University. април 2009. Приступљено 13. 01. 2010. (језик: енглески)

[1] Sibuya, M., M. Yamada, A. Kanamaura, K. Tanaka, H. Suzuki, E. Noguchi, M. D. Altose, and I. Homma. 1994. Effect of chest wall vibration on dyspnea in patients with chronic respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 149: 1235-1240

[2] Jones, N. L., G. Jones, and R. H. T. Edwards. 1971. Exercise tolerance in chronic airway obstruction. Am. Rev. Respir. Dis. 103: 477-491

[3] Knebel, A. R., S. L. Janson-Bjerklie, J. D. Malley, A. G. Wilson, and J. J. Marini. 1994. Comparison of breathing comfort during weaning with two ventilatory modes. Am. J. Respir. Crit. Care Med 14: 14-18.

[4] Schwartzstein, R. M., K. Lahive, A. Pope, S. E. Weinberger, and J. W. Weiss. 1987. Cold facial stimulation reduces breathlessness induced in normal subjects. Am. Rev. Respir. Dis. 136: 58-61[1] Посећено: 17.01.2010.(језик: енглески)

[5] Dejkuijzen, P. N. R., and M. Decramer. 1992. Steroid-induced myopathy and its significance to respiratory disease: a known disease rediscovered. Eur. Respir. J 5: 997-1003 Original Articles Посећено:17.01.2010. (језик: енглески)

[6] Smoller, J. W., M. H. Pollack, M. W. Otto, J. F. Rosenbaum, and R. L. Kradin. 1996. State of the art: panic anxiety, dyspnea and respiratory disease. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 154: 6-17 AbstractПосећено:17.01.2010. (језик: енглески)

[7] Martinez, F. J., M. Montes de Oca, R. I. Whyte, J. Stetz, S. E. Gay, and B. R. Celli. 1997. Lung-volume reduction improves dyspnea, dynamic hyperinflation and respiratory muscle function. Am. J. Respir. Crit. Care Med 155: 1984-1990 AbstractПосећено: 17.01.2010.(језик: енглески)

[jrcalc-8] „Clinical Guidelines Update - Oxygen” (PDF). Joint Royal Colleges Ambulance Liaison Committee/Warwick University. април 2009. Приступљено 13. 01. 2010. (језик: енглески)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[1]