Пређи на садржај

Корисник:Jelena264/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Франческо Бањаја

[уреди | уреди извор]
Франческо Бањаја
Бањаја на Великој награди Алгарве 2021. године
Лични подаци
Датум рођења(1997-01-14)14. јануар 1997.(27 год.)
Место рођењаТорино, Италија,
Тимске информације
Тренутни тимДукати Леново Тим (Ducati Lenovo Team)
Број мотоцикла63
Статистике каријере
Резултати у класи MotoGP
Активни период2019—
КонструкториДукати (2019—)
Шампионати0
Позиција у шампионату 2021.2. (252 poena)
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
54 5 11 8 8 409
Резултати у класи Moto2
Активни период2017—2018
КонструкториKалекс (Kalex)
Шампионати1 (2018)
Позиција у шампионату 2017—2018.1. (306 поена)
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
36 8 16 6 3 480
Резултати у класи Moto3
Активни период2013—2016
КонструкториФТР Хонда (2013)

КТМ (2014)

Maхиндра (2015—2016)
Шампионати0
Позиција у шампионату 2013—2016.4. (145 поена)
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
69 2 7 1 2 271

Франческо „Пеко” Бањаја (итал. Francesco Bagnaia; Торино, Италија, 14. јануар 1997) је италијански мотоциклиста који се такмичи у МотоГП (енгл. MotoGP) за Дукати Леново тим. (енгл. Ducati Lenovo Team)[1]. Бањаја је најпознатији по томе што је постао светски шампион Мото2 категорије 2018. године, након што је победио у 8 трка сезоне[2]. Постао је други возач са ВР46 академије (енгл. VR46 Academy) који је освојио светску титулу након Франка Морбиделија 2017. године.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен у Торину у Италији, Бањаја је већ рано био успешан у Минимоту (енгл. Minimoto) након што је 2009. године освојио Европско првенство у МиниГП (енгл. MiniGP). Бањаја је пре ГП-ија дебитовао у 125 Медитеранском шампионату са екипом Монлау (итал. Monlau Competición) 2010. године, где је завршио 2. у првенству. Године 2011. учествовао је на првенству Шпаније у категорији до 125 кубика, где је победио у трци и завршио трећи у коначном пласману.[4] У сезони ЦЕВ Мото3 2012. године, возио је Хонду НСФ250Р и још једном завршио на 3. месту у шампионату иза Алекса Маркеза и Луке Амата, са победом у трци и 2. места у седам трка.[5] Бањаја је добио понуду да буде члан ВР46 Академије. И дан данас је део академије коју је основао легендарни Валентино Роси. [6]

Мото3 шампионат

[уреди | уреди извор]

Бањаја је 2013. године дебитовао на Гран прију на Мото3 светском шампионату, са тимом Италија ФМИ. Возио је Хонду заједно са својим саиграчем Романом Фенатијем. Сезона је била разочаравајућа за Бањају јер није успео да освоји ниједан бод у 17 трка у којима је учествовао. Најбољи пласман у сезони је остварио у Сепангу, прошавши 16. кроз циљ.

Мото3 трка, Силверстон
Мото3 трка, Силверстон

Године 2014. Бањаја мења тим и придружује се новоформираном Скaj Рејсинг Тиму од стране ВР46 (енгл. Sky Racing Team by VR46) , где поново вози КТМ са Романом Фенатијем. Након неуспеха и неостварених бодова у својој почетничкој сезони, Бањаја је направио јасна побољшања, завршавајући у првих 10 пет пута током првих 7 трка и са 4. местом у Ле Ману, као његовим најбољим резултатом, где је такође постигао и најбржи круг трке. Пропустио је трке у Асену и Саксенрингу због повреде. Након што је постигао 42 бода у првих 7 трка, Бањаја је лоше пао током другог дела сезоне и само два пута завршио са бодовима у последњих 9 трка, што је јасна последица његове повреде. Сезону је завршио на 16. позицији са освојених 50 бодова.

2015. године, Бањаја је направио још једну промену тима и мотора, овог пута придруживши се Аспар тиму на Махиндри, а нови саиграчи су Хуанфран Гуевара и Хорхе Мартин. На петој трци сезоне у Француској, Бањаја је освојио свој први подијум у Ле Ману, завршио је трку на 3. месту иза Романа Фенатија и Енеа Бастијанинија.[7] У следећој трци у Муђелу, Бањаја је завршио на 4. месту, пропустивши подијум за 0,003 секунде. Био је на путу до другог подијума у Силверстону , али је пао за 2 преостала круга, борећи се са Николом Антонелијем за 3. место. Упркос томе што је поправио своју шампионску позицију за два места и добио 26 бодова више него претходне године на новом мотоциклу трећу сезону заредом, овог пута Махиндра, то је и даље била година успона и падова за њега. Бањаја је завршио само у првих 10 током пет трка. Такође је пропустио бодове у седам трка, од којих је пет био некласификован. Годину је завршио на 14. месту табеле, са 76 бодова.

Године 2016. Бањаја је сезону почео са подијумом у Лосаилу и још једним подијумом у Херезу (шпан. Jerez), завршивши на 3. месту у оба наврата. На својој домаћој трци у Италији, Бањаја је обезбедио још једну 3. позицију, победивши Николоа Антонелија за 0,006 секунди. Након пада у Барселони, Бањаја је обезбедио своју прву победу на Великој награди на историјској стази Асен, у својој 59. Мото3 трци, и прву победу у историји Махиндре.[8] Имао је четири подијума у ​​првих осам трка сезоне и нашао се у борби за титулу. После две просечне трке и пада у Брну, Бањаја је освојио своју прву пол позицију у Силверстону на киши и завршио други иза Бреда Биндера у узбудљивој трци. Бањаја је победио у својој другој трци у сезони у Сепангу, победивши трку са великом предности након што су Бред Биндер, Жоан Мир и Лоренцо Дала Порта сви пали у истој кривини током почетка трке, која је била испуњена вишеструким падовима.[9] Сезону је завршио са 145 бодова и заузео 4. место у Мото3 шампионату са укупно 2 победе и 6 подијума. Бањаја би имао прилику да заврши као 2. на Светском првенству иза Бреда Биндера, али га је Габријел Родриго избацио и на Филип Ајленду и на Валенсији. Родриго је избацио Фабија Ди Ђанантонија у Аустралији који је пао и покупио Бањају са собом. У Валенсији, Родриго је направио судар у првом кругу приближавајући се последњој кривини, Бањаја није успео да избегне.

Мото2 шампионат

[уреди | уреди извор]

Након 4 сезоне у Мото3 категорији, Бањаја је прешао у Мото2 трке за Скај Рејсниг Тим ВР46 (енгл. Sky Racing Team by VR46), где је последњи пут возио 2014. године. За Мото2 шампионат 2017. године, имао је Стефана Манзија за свог тимског колегу. На својој четвртој Мото2 трци у Херезу, Бањаја је завршио други. Он је завршио на 2. позицији и у следећој трци у Ле Ману након што се квалификовао на 2. месту, изгубивши пол позицију од Томаса Лутија за само 0,026 секунди. Бањаја је заузела треће постоље на Сацхсенрингу, завршивши на трећем месту иза Франка Морбиделија и Мигела Оливеире. У Мизану, Бањаја је првобитно завршио трку на 4. месту иза Доминика Агертера, Томаса Лутија и Хафижа Сјарина, међутим Аегертер је касније дисквалификован, што га је унапредило на треће место за свој четврти подијум у сезони. Прозван је за Мото2 почетника године након Велике награде Јапана у Мотегију, а своју почетничку сезону завршио је са 174 бода и заузео 5. место на табели шампионата, постигавши бодове у 16 од 18 трка.

Бањаја је нову сезону отворио победом у Катару, предводивши трку од почетка до краја. Бањаја је однео другу победу у Остину после тешке борбе са Алексом Маркезом који је победио у трци са заостатком од 2,4 секунде и такође поставио најбржи круг трке. У Херезу, Бањаја је завршио 3. иза Лоренца Балдасарија и Мигела Оливеире који је задржао своју почетну позицију. Бањаја је заузео своју прву пол позицију у Мото2 у Ле Ману, и као и на трци у Катару водио је од почетка до краја. Победа је уједно била и његов трећи подијум у Ле Ману од 2015. године. Бањаја је освојио 4. победу у Асену, почевши трку са пол позиције и водећи у целој трци. Након што се квалификовао 3. на табели у Сацхсенрингу, Бањаја је трку завршио на 12. месту, пошто је био изгуран ван стазе након Матије Пасинија, који је пао испред њега у последњој кривини у другом кругу, и упркос томе што је пао на 26. место, успео је да надокнади четрнаест позиција у два круга, укључујући престизање Алекса Маркеса у последњој кривини последњег круга. У Брну, Бањаја је завршио трећи и изгубио вођство у шампионату од Оливеире, али је брзо вратио шампионско вођство у Аустрији, победивши у 5. трци у сезони. Бањаја је победио у својој шестој трци у сезони у Мизану са пол позиције. Освојио је 5. узастопни подијум на Бурираму, победивши у трци са својим тимским колегом Луком Маринијем на другом месту. Освојио је своју 8. победу у сезони у Мотегију након што је Фабио Квартараро, који је првобитно победио у трци, дисквалификован због ниског притиска у гумама. Након што је завршио на трећем месту у Сепангу, крунисан је као Мото2 светски шампион са својим 12. подијумом у сезони, а његов саиграч Лука Марини је такође освојио своју прву Мото2 победу у историји, његов 5. подијум у сезони.[10]

Бањаја је завршио сваку Мото2 трку у којој је учествовао, укупно 36. Постигао је бодове у 34 од њих и имао је низ од 30 тркачких поена, почевши од Барселоне 2017. године. Низ је прекинут када се повукао са своје прве МотоГП трке у Лосаилу.

МотоГП шампионат

[уреди | уреди извор]

Прамак Рејсинг (енгл. Pramac Racing) (2019–2020)

[уреди | уреди извор]

После две сезоне у шампионату Мото2 категорије, Бањаја добија понуду да учествује на МотоГП Светском првенству 2019. са Прамак Дукатијем.[11] Прамак му је понудио место у МотоГП-у 2018. године, након његове сјајне почетничке сезоне 2017. године, где је заузео четири подијума и завршио на 5. месту у шампионату иза Франка Морбиделија, Томаса Лутија, Мигела Оливеире и Алекса Маркеза, али је Бањаја одлучио да остане, уз прилику да освоји шампионску титулу. Заменио је колегу, италијанског возача Данила Петрућија, који је отишао у фабрички Дукати тим, заменивши троструког светског шампиона МотоГП-а Хорхеа Лоренца, који је заузео место које је у Репсол Хонда тиму оставио Дани Педроса након што је одлучио да се повуче после 13 сезона у МотоГП-у, постајући званични тест возач за КТМ.

Након што није успео да постигне бодове у Катару, где се повукао из трке због оштећења предњег крила, Бањаја је узео прва два бода на МотоГП Светском првенству са 14. местом у Аргентини, отпочевши трку са 17. места на табели. Бањаја је завршио на 9. месту у Остину добијајући позиције након што су Марк Маркез и Кал Крачлов испали из трке у одвојеним падовима, а и Маверик Вињалес и Жоан Мир су кажњени казнама вожње кроз пенале због превременог старта. Пре четврте трке у Херезу, Бањаја је имао три узастопна места на подијуму, почевши од Мото3 сезоне 2016.године Квалификовао се као 10. на табели, али је пао у шестом кругу, борећи се са Полом Еспаргаром. У Ле Ману где је Бањаја победио на Мото2 трци 2018. године, пао је у шестом кругу након инцидента са Мавериком Виналесом. У следећој трци у Муђелу, Великој награди у његовој држави, Бањаја је имао солидан старт за викенд. Био је на првом месту на другом тренингу, на путу да се квалификује као 8. на табели. Међутим, пао је у последњој кривини у 11. кругу док је био на 7. месту. То је био први пут у Бањајиној каријери да није успео да заврши три трке заредом, све са падовима. У Аустрији, Бањаја је имао свој најбољи тркачки викенд од када је био у Мото2, како у смислу квалификација, напредовања у К2 и старта са 5. позицијом на табели, тако и по темпу трке, успевши да пређе кроз циљ на 7. месту. На Филип Ајленду, Бањаја је завршио трку на 4. месту, што је његов најбољи резултат у сезони, пропустивши подијум за само 0,055 секунди свом саиграчу из Дукатија Џеку Милеру. Бањаја је своју почетничку сезону завршио у премијерној класи са 54 бода, чиме је постао 15. на табели шампионата. Пропустио је финалну трку у Валенсији због повреде.

За сезону 2020. године, Бањаја је добио ГП20 мотоцикл, као и његов тимски колега, Џек Милер. Међутим, у сезони која је била у великој мери погођена тркама које су стално одлагане или отказиване због текуће пандемије КОВИД-19, прва трка у МотоГП-у није одржана до 19. јула у Херезу, а прва заказана трка у Лосаилу је отказана за крељевску класу. Упркос томе, Бањаја је имао одличан први викенд, квалификовавши се као 4. на табели и на крају завршивши трку на 7. позицији. У следећој трци, одржаној у Херезу, Бањаја је био још бољи у односу на претходну трку, квалификовавши се у првом реду на 3. месту. Нажалост, у 19. кругу, са преосталих 6 кругова, добро стојећи на свом 2. месту и на свом путу до првог подијума, морао је да се повуче због отказа мотора. Следећег тркачког викенда у Брну, Бањаја је пао током ФП1, поломивши ногу, и због тога је пропустио остатак викенда и две наредне трке, а заменио га је Микеле Пиро. Вратио се на своју домаћу трку у Мизану, где је узео свој први подијум у својој МотоГП каријери, са другим местом иза Франка Морбиделија, колеге члана ВР46 Академије.[12]Међутим, он је помало попустио након свог првог подијума, постигао је само 8 поена у последњих шест трка, да би на крају сезону завршио на 16. месту, са 47 бодова.

Дукати Леново Тим (енгл. Ducati Lenovo Team) (2021– )

[уреди | уреди извор]
MoтоГп 2021, Саксенринг

Године 2021. Бањаја је прешао у фабрички тим Дукатија, заједно са бившим колегом Џеком Милером. Добро је започео сезону, квалификовавши се за пол позицију испред саиграча Милера и фабричких возача Јамахе Фабија Квартарара и Маверика Виналеса, на отварању сезоне у Лосаилу. Ово је означило његову прву МотоГП пол позицију у каријери, а касније ће трку завршити на 3. месту. У другој трци у Катару Бањаја је завршио на 6. месту. У Портимаоу, Бањаја је у почетку заузео пол позицију током квалификација, међутим његово време у кругу је одбијено због судара са Мигелом Оливеиром и жуте заставе, што је значило да је Бањаја почео трку са 11. места. Током трке Бањаја је успео да заврши на 2. месту иза Фабија Квартарара након што су Џек Милер, Алекс Ринс и Жоан Зарко испали. Он је такође завршио на другом месту следећег тркачког викенда у Херезу, освојивши три подијума из четири трке. Средином сезоне постигао је редовне бодове, пре него што је освојио још једно 2. место у Аустрији. Бањаја је однео своју прву победу у краљевској класи у Арагону, где је поставио рекорд свих времена у квалификацијама,[13] и водио целу трку почевши од старта, успешно одбранивши седам претицања Марка Маркеза током завршних фаза трке.[14] Бањаја је успео да понови ово достигнуће следећег викенда у Риминију; оборио је рекорд круга да би освојио пол позицију и водио целу трку да однесе своју другу победу у каријери у МотоГП-у.[15] Бањаја је обезбедио трећу узастопну пол позицију у Остину и завршио трку као трећи, смањивши вођство Фабија Квартарара у шампионату на 52 бода, уз три преостале трке. У Мисану, Бањаја је наставио свој невероватан низ, заузимајући пол позицију, постављајући најбржи круг трке, пре него што је пао из вођства на 5 кругова до краја, обезбеђујући титулу Фабију Квартарару. Ово, међутим, не би спречило Бањају, јер је обезбедио пету узастопну пол позицију у Портимау, нешто што је учињено само у премијер класи након промене правила за 1000 кубика од стране Марка Маркеза 2014. и Фабија Квартарара раније ове сезоне.[16] Победио је на трци у Портимау, као и на завршној трци у сезони у Валенсији, завршио је као други у шампионату, са 252 бода, 26 бодова заостатка за светским шампионом Фабиом Квартараром.

Стаститика каријере

[уреди | уреди извор]

ЦЕВ Буклер Мото3 шампионат (енгл. CEV Buckler Moto3 Championship)

[уреди | уреди извор]

Трке по годинама

[уреди | уреди извор]
Година Мотоцикл 1 2 3 4 5 6 7 Позиција Поени
2012 Хонда ЈЕР
8
НАВ
2
AРА
Ret
КАТ
1
АЛБ1
Ret
AЛБ2
2
ВАЛ
Ret
3 73

Велика награда мото трке

[уреди | уреди извор]

По сезонама

[уреди | уреди извор]
Сезона Класа Мотоцикл Тим Трка Победе Подијум Пол ФЛап Поени Позиција Шампионат
2013 Moto3 FTR Honda San Carlo Team Italia 17 0 0 0 0 0 NC
2014 Moto3 KTM Sky Racing Team VR46 16 0 0 0 1 50 16
2015 Moto3 Mahindra MAPFRE Team MAHINDRA Moto3 18 0 1 0 1 76 14
2016 Moto3 Mahindra Pull & Bear Aspar Mahindra Team 18 2 6 1 0 145 4
2017 Moto2 Kalex Sky Racing Team VR46 18 0 4 0 0 174 5
2018 Moto2 Kalex Sky Racing Team VR46 18 8 12 6 3 306 1 1
2019 MotoGP Ducati Pramac Racing 18 0 0 0 0 54 15
2020 MotoGP Ducati Pramac Racing 11 0 1 0 2 47 15
2021 MotoGP Ducati Ducati Lenovo Team 18 4 9 6 4 252 2
2022 MotoGP Ducati Ducati Lenovo Team 7 1 1 2 2 56* 7
Укупно 159 15 34 15 13 1160 1

По класама

[уреди | уреди извор]
Класа Сезона 1.ГП 1. Позиција 1.Победа Трка Победа Подијум Пол ФЛап Поени Шампионат
Moto3 2013–2016 2013 Катар 2015 Француска 2016 Холандија 69 2 7 1 2 271 0
Moto2 2017–2018 2017 Катар 2017 Шпанија 2018 Катар 36 8 16 6 3 480 1
MotoGP 2019– 2019 Катар 2020 Сан Марино 2021 Aрагон 54 5 11 8 8 409 0
Укупно 2013– 159 15 34 15 13 1160 1

По години

[уреди | уреди извор]
Година Класа Мотоцикл 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Позиција Поени
2013 Moto3 ФТРХонда KAT
23
AME
22
ШПА
26
ФРА
20
ИТА
24
КАТ
17
НЕД
26
ГЕР
30
ИНД
Ret
ЧЕШ
28
ГБР
Ret
РСМ
Ret
АРА
17
МАЛ
16
AУС
Ret
JПН
20
ВАЛ
Ret
NC 0
2014 Moto3 KTM КАТ
10
AME
7
AРГ
Ret
ШПА
8
ФРА
4
ИТА
Ret
КАТ
10
НЕД
DNS
ГЕР
DNS
ИНД
Ret
ЧЕШ
17
ГБР
21
РСМ
Ret
АРА
24
JПН
13
AУС
11
MАЛ
Ret
ВАЛ
16
16 50
2015 Moto3 Махиндра КАТ
9
AME
Ret
AРГ
11
ШПА
7
ФРА
3
ИТА
4
КАТ
20
НЕД
11
ГЕР
Ret
ИНД
Ret
ЧЕШ
12
ГБР
Ret
РСМ
8
AРА
11
JПН
15
AУС
Ret
MАЛ
17
ВАЛ
13
14 76
2016 Moto3 Махиндра КАТ
3
АРГ
23
AME
14
ШПА
3
ФРА
12
ИТА
3
КАТ
Ret
НЕД
1
ГЕР
10
AУТ
11
ЧЕШ
Ret
ГБР
2
РСМ
21
AРА
16
JПН
6
AУС
Ret
MАЛ
1
ВАЛ
Ret
4 145
2017 Moto2 Калекс КАТ
12
AРГ
7
AME
16
ШПА
2
ФРА
2
ИТА
22
КАТ
13
НЕД
10
ГЕР
3
ЧЕШ
7
AУТ
4
ГБР
5
РСМ
3
AРА
10
JПН
4
AУС
12
MАЛ
5
ВАЛ
4
5 174
2018 Moto2 Kaлекс КАТ
1
АРГ
9
AME
1
ШПА
3
ФРА
1
ИТА
4
КАТ
8
НЕД
1
ГЕР
12
ЧЕШ
3
AУТ
1
ГБР
C
РСМ
1
AРА
2
ТХА
1
JПН
1
AУС
12
МАЛ
3
ВАЛ
14
1 306
2019 MotoGP Дукати КАТ
Ret
AРГ
14
AME
9
ШПА
Ret
ФРА
Ret
ИТА
Ret
КАТ
Ret
НЕД
14
ГЕР
17
ЧЕШ
12
AУТ
7
ГБР
11
РСМ
Ret
AРА
16
TХА
11
JПН
13
AУС
4
MAЛ
12
ВАЛ
DNS
15 54
2020 MotoGP Дукати ШПА
7
АНК
Ret
ЧЕШ
DNS
AУT SТИ РСМ
2
EМИ
Ret
КАТ
6
ФРА
13
AРА
Ret
TЕР
Ret
EУР
Ret
ВАЛ
11
ПОР
Ret
16 47
2021 MotoGP Дукати КАТ
3
ДОХ
6
ПОР
2
ШПА
2
ФРА
4
ИТА
Ret
КАТ
7
ГЕР
5
НЕД
6
СТИ
11
AУТ
2
ГБР14 AРА
1
РСМ
1
AME
3
EМИ
Ret
AЛР
1
ВАЛ
1
2 252
2022 MotoGP Дукати КАТ
Ret
ИНА
15
AРГ
5
AME
5
ПОР
8
ШПА
1
ФРА
Ret
ИТА КАТ ГЕР ХОЛ ФИН ГБР AУТ РСМ AРА JПН TХА AУС MАЛ ВАЛ 7* 56*

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Francesco Bagnaia | Ducati Lenovo Team MotoGP”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ Sports, Dorna. „Francesco Bagnaia: 2018 Moto2™ World Champion”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „Morbidelli, Bagnaia hail Rossi impact after landmark VR46 day”. Crash (на језику: енглески). 2020-09-13. Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „Francesco Bagnaia | Ducati Lenovo Team MotoGP”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „FIM JuniorGP™”. www.fimjuniorgp.com. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ https://plus.google.com/+gpone. „GPone.com”. GPone.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ Sports, Dorna. „Bagnaia reunited with his race-winning Moto3™ machine”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ Sports, Dorna. „Bagnaia reunited with his race-winning Moto3™ machine”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Bagnaia wins chaotic and controversial Malaysian Moto3 race – GPxtra” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ Sports, Dorna. „Francesco Bagnaia: 2018 Moto2™ World Champion”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ Sports, Dorna. „Bagnaia confirmed in MotoGP™ in 2019 and 2020”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ „Morbidelli, Bagnaia hail Rossi impact after landmark VR46 day”. Crash (на језику: енглески). 2020-09-13. Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ „MotoGP Aragon: Francesco Bagnaia holds off Marc Marquez to take maiden win”. www.motorcyclenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ „Bagnaia wins Aragon Grand Prix”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ „Pecco Bagnaia storms to win in the Grand Prix of San Marino and the Riviera di Rimini to secure his second consecutive victory in MotoGP. Miller finishes fifth and Pirro eleventh”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „Algarve MotoGP: Bagnaia sets new lap record for fifth straight pole”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Франческо Бањаја на Фејсбуку

Франческо Бањаја на Инстаграму

Франческо Бањаја на Твитеру