Корисник:Jovana Obrenovic/песак
Тед Арнбјерн Јернстад | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. фебруар 1956. |
| Место рођења | Солентуна, Шведска |
| Датум смрти | 22. јун 1997. |
| Место смрти | Солентуна, Шведска |
| Занимање | Певач, глумац, текстописац |
| Активни период | 1966 - 1981, 1991-1997 |
Тед Арбјерн Јернстад (Шведски изговор: [ˈtɛdː ˈjæ̂ːɖɛˌstɑːd]; Солентуна, 18. фебруара 1956 - 22. јуна 1997) био је шведски певач, текстописац, и глумац. Тед је започео своју глумачку каријеру 1966. године, а музичку каријеру започиње 1971. када склапа уговор са издавачком кућом Полар[1]. У сарадњи са Бенијем Андерсоном и Бјерном Улвеусом Тед објављује свој први сингл „Око целог света“. Група АББА му помаже да изда свој први албум 1972. под називом Чудеса. Као најпопуларнији соло музичар, наставља сарадњу са групом и у наредних неколико година издаје још три албума Тед (1973), Будалаштине (1974) и Француска карта (1976). 1978. Тед објављује свој први албум на енглеском језику који није бо популаран изван граница Шведске.
Тед и његов брат Кенет Јернстад се 1979. пријављују да учествују на Мелодифестивалену, такмичењу на коме се бира представник за Евровизију, са песмом Сателит. Победом на такмичењу постали су представници Шведске на такмичењу за песму Евровизије у Јерусалиму. Након овога још једном се пријавио да учествује у Мелодифестивалену где не бива изабран и убрзо затим напушта музику и окреће се глуми.
У периоду од 1994. па све до његове смрти 1997. Тед интензивно путује по свету и проводи неко време у Индији.
Рани живот[уреди | уреди извор]
Тед Арнбјерн Јернстад је рођен 18. фебруара 1956. у Солентуни, недалеко од Стокхолма. Био је најмлађи од троје деце које су Арне (1923 - 2016) и Маргит (1921 - 2008) имали.
Каријера[уреди | уреди извор]
1962-1974[уреди | уреди извор]
Тед Јернстад започиње своју музичку каријеру 1962. свирајући храмонику на Шведској телевизији на којој је добио и пар глумачких улога. 1970. добија мању улогу у америчком филму Прича о жени[2], заједно са Биби Андерсон и Џејмсом Ферентином. Тед је такође био и веома добар тенисер. Са четрнаест година био је други најбољи играч након Бјерна Борга, у својој лиги. У том периоду је размишљао о озбиљној тенисерској каријери коју касније оставља због музике. Са петнаест година Тед и његов старији брат Кенет потписују уговор са Стигом Андерсоном, који касније постаје менаџер групе АББА, и Полар музиком[1]. Тед је био композитор и певач, док је Кенет писао текстове за мелодију.[3]
1975-1979[уреди | уреди извор]
До 1975. Тед је већ постао позната личност у Шведској. Појављивао се на насловним странама многих тинејџ часописао, као што су: Старлет и Постер. У овом периоду настаје и први клуб фанова посвећен Теду. Његов љубавни живот постао је тема свих таблоида широм Скандинавије и сви његови албуми со добили златна издања. Његов менаџер је имао план да га учини интернационалном звездом, те је Тед снимао по две верзије својих песама, једну на шведском а другу на енглеском. Нажалост ниједна од песама није постала интернационални хит, иако је аустралијски поп музичар Марк Холден доживео огроман успех прерадом једне Тедове песме.
1979. Тед и Кенет су доживели огроман успех на Мелодифестивалену са песмом Сателит, којом касније и представлјају Шведску на Евровизији у Јерусалиму на којој Тед осваја 17. место.
Каснији рад[уреди | уреди извор]
Након што је напустио своју музичку каријеру, Тед покушава да се врати глуми где доживљава још један неуспех. Временом почиње да се бави медитацијом и да истражује о источњачким религијама. Постао је члан секте коју је водио Осхо и променио своје име. Као и сви чланови ове секте и он је поче да носи само наранџасту одећу. Ова промена је доста утицала на његов живот, одвајајући га од породице и пријатеља. У јуну 1983. месец дана пре рођења његовог другог детета са глумицом Аном Закаријас, Тед изненада напушта своју породицу и сели се у Орегон, где се налазило седиште секте. Три године касније, након Осхове депортације због проблема са законом, Тед се враћа у Шведску. Његово ментално здравље је у великој мери било нарушено.
Недуго након његовог повратка у Шведску 1986. извршен је атентат на шведског премијера Улофа Палмеа за шта су неки медији окривили Теда, који је у том тренутку био на одмору у Грчкој. Полиција никада није привела нити сматрала Теда осумљиченим, иако су медији наредних неколико година тврдили да је он кривац.
Приватни живот[уреди | уреди извор]
1994. Тед објављује седми албум Äntligen på väg (Коначно на путу) који је описан као албум са доста позитивним и благим песмама које су одисале надом. Неколико пута је гостова у емисијама како би промовисао свој албум, и дао је мањи број интервјуа,
У својој четрдесет и првој години 22. јуна 1997. Тед је извршио самоубиство бацивши се под воз у свом родном граду. На његовој сахрани се поред породице и најближих пријатеља појавило свега неколико колега.
2018. је објављен биографски филм о Тедовом животу под називом: Ted: För kärlekens skull.[4] ( Тед: Покажи ми љубав).
Након Тедове смрти његов брат Кенет је доста говорио о Тедовим здравственим проблемима. У биографији, која је објављена осам година након његове смрти, [3]Јag vill ha en egen måne[3] ( Желим да имам свој месец), Кенет говори да је Тед патио од анксиозности од детињства и да је то дошло до изражаја у адолесценцији када је добио дијагнозу параноидне шизофреније која се само погоршала након његовог приступања секти. Тед никада није пристао на лечење свог обољења што је у великој мери све више утицало на њега и његову породицу. Кенет сматра да су лекови могли да спрече Тедово самоубиство и осећа грижу савести што није успео да наговори брата да их узима.[3]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Студијски албуми[уреди | уреди извор]
- Undringar, Polar Music POLS 234, 1972[5]
- Ted, Polar Music POLS 241, 1973[5]
- Upptåg, Polar Music POLS 253, 1974[5]
- Franska Kort, Polar Music POLS 259, 1976[5]
- Blue Virgin Isles, Polar Music POLS 284, Epic Records 383 653 (UK), 1978[5]
- Blue Virgin Isles (re-release with "Satellite" & "Satellit" included), Polar Music POLS 30[5]
- Blue Virgin Isles (re-release with "Satellite" included), Epic Records (UK), Polydor Records (West Germany, The Netherlands & Portugal), Carnaby (Spain), RCA Records (Australia), Discomate (Japan), 1979[5]
- I'd Rather Write a Symphony, Polydor Records 2344 164, (West Germany & The Netherlands), 1980[5]
- Stormvarning, Polar Music POLS 310, 1981[5]
- Caramba, Trash Records TRASLP 1, 1981[5]
- Äntligen På Väg, Polar Music/PolyGram 523 835-2, 1994[5]
Филмови[уреди | уреди извор]
1966 - En småstad vid seklets början ( Преведено: Мали град на прекретници века)
1970 - Story of a Woman ( Преведено: Прича о жени)[2]
1973 - Stenansiktet ( Преведено: Камено лице)