Корисник:Julija Kojic/песак

Бруска Бања
Бруска Бања;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Брус
Становништво
— 2011.	4636
Географске карактеристике
Координате	43° 23′ 01″ С; 21° 02′ 01″ И / 43.3835° С; 21.0335° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	423 m
	Бруска Бања Бруска Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37220
Позивни број	037
Регистарска ознака	КШ

Бруска бања је један од четири значајнија термоминерална извора на територији Општина Брус.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Бруска бања је лоцирана у непосредној зони централног дела градског насеља, на ниској тераси са леве стране Грашевачке реке на надморској висини од 423 m.

Истраживања[уреди | уреди извор]

Основна хидрогеолошка истраживања на овом локалитету, по површини и дубини, вршена су у две фазе током 1982 и 1983. године. У првој фази, током 1982. године, урађена је бушотина на дубини 320 m, као и њена хидрохемијска и хидродинамичка испитивања. У другој фази, током 1983. године настављено је бушење ( бушотина бр. 1/83 Брус - Грашевачка река ) до дубини од 700 m, а извршена су хидрохемијска и геофизичка истраживања и тестирање бушотине и самоизлива ( RGF - Институт за хидрологију, 2004 ). У периоду 1998 - 2003. године праћен је режим издашности самоизлива и утврђено је да се кретао у распону од 4,9 - 5,1 l/s са температуром воде од 27,2 - 27,6 °C. На основу релативно константног кретања издашности и температуре утврђен је стабилан режим изворишта. Значајна компонента режима је и садржај слободних гасова, односно [[притисак] под којим истичу термоминералне воде од 1,7 бара.

Радови на уређењу изворишта[уреди | уреди извор]

Током октобра 2003. године изведени су и радови на уређењу изворишта. Замењена је стара и монтирана глава бушотине од прохром челика стандарда AISI 304 са манометром и припадајућом опремом.

Хемијски састав воде[уреди | уреди извор]

По хемијском саставу воде овог термоминералног изворишта припадају хидрокарбонатно - натријумском ( HCO3 - Na ) типу вода. На основу већег броја анализа утврђено је да у катјонском саставу доминирају :

јони натријума (Na+) са садржајем од 359 - 371,9 mg/l
јони калцијума (Ca2+) са садржајем од 12,8 - 25, 63 mg/l
јони магнезијума (Mg2+) са садржајем од 11,8 - 16,9 mg/l

У анјонском саставу доминирају :

јони хидрокарбоната (HCO3-) са садржајем од 866, 2 - 1100 mg/l
хлоридни јони (Cl-) са садржајем од 20,39 - 23,8 mg/l
сулфатни јони (SO4 2-) са садржајем од 2 - 45,76 mg/l
флуорид (F-) са садржајем од 1,9 - 2,35 mg/l

На основу резултата физичко - хемијских истраживања и Правилник о квалитету природних минералних вода, ове воде су сврстане у природне термоминералне, натријумске флуорне воде .

Лечилишна својства[уреди | уреди извор]

На основу хемијских и физичких особина, ова термоминерална вода може се употребљавати пијењем, као допунско средство лечења код следећих хроничних обољења :

хронични гастритис и дуодентис
функционална обољења желуца и црева
хронични некалкулозни холецистристис
обољење бубрега и мокраћних путева
микролитијаза
литијаза са могућношћу спонтаног избацивања калкулуса
стања после хирушког одстрањивања камена из мокраћних путева

Референце[уреди | уреди извор]

^[1]

http://www.brusonline.com/vesti-brus/drustvo/564-brus-kao-potencijalni-banjski-i-klimatski-centar

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

^ http://www.brusonline.com/vesti-brus/drustvo/564-brus-kao-potencijalni-banjski-i-klimatski-centar. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Спољашња веза у |work= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)

[1] http://www.brusonline.com/vesti-brus/drustvo/564-brus-kao-potencijalni-banjski-i-klimatski-centar. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Спољашња веза у |work= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)

[1]