Брус

Брус
Брус;
	Панорама Бруса
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Брус
Становништво
— 2022.	4.183
Географске карактеристике
Координате	43° 23′ 03″ С; 21° 01′ 56″ И / 43.38421° С; 21.03235° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	429 m
	Брус Брус на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37220
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Брус је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 4.183 становника.

Краљевским решењем од 5. септембра 1885. године насеље је добило статус варошице.

Географија

Брус је смештен на источним падинама Копаоника, између Расине и Грашевачке реке, на 429 m надморске висине.

Познат као ваздушна бања, Брус се налази на раскрсници путева за Копаоник, Крушевац, Александровац, Јошаничку и Врњачку Бању. Од Београда је удаљен 250 km. Овде се налази Бруска бања.

Историја

На територији општине је у крајем 14. столећа подигнута тврђава Козник. У изворима се тврђава везује за личност великог челника Радича Поступовића, велможе Стефана Лазаревића (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427).^[1]

Овде се налазе остаци средњевковног града Златари.^[1]

Крајем фебруара 2025. у Брусу су ухапшени општински функционери и 28 председника месних заједница, под оптужбама за корупцију и злоупотребу службеног положаја.^[2]

Култура

Брус има бројне културно-историјске споменике: манастир Лепенац из 15. века, остаци манастира Милентија из 14. века, средњовековни град Козник, светилиште Метође из 3. века, црква св. Преображења у Брусу из 1836. године.

Привреда

Повољан географски положај и близина Копаоника условили су последњих година интензивнији развој туризма на територији општине Брус.

Демографија

У насељу Брус живи 3569 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,6 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1476 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	769
1953.	1.223
1961.	940
1971.	2.434
1981.	3.406
1991.	4.558	4.521
2002.	4.653	4.755
2011.	4.636

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.479	96,26%
Роми	60	1,28%
Црногорци	6	0,12%
Хрвати	5	0,10%
Бугари	5	0,10%
Југословени	5	0,10%
Словенци	3	0,06%
Муслимани	2	0,04%
Мађари	1	0,02%
Македонци	1	0,02%
непознато	65	1,39%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	7	11
80+	19	28
75—79	27	43
70—74	56	68
65—69	75	97
60—64	125	106
55—59	134	137
50—54	174	183
45—49	197	218
40—44	215	186
35—39	166	193
30—34	157	164
25—29	165	152
20—24	158	161
15—19	191	197
10—14	184	171
5—9	142	127
0—4	129	90
Просек :	35,6	37,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	208	269	289	805	1.089	1.341	1.476

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	212	275	319	501	103	58	3	2	1	2	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.866	569	1.227	42	26	2
Женски	1.944	453	1.241	200	49	1
УКУПНО	3.810	1.022	2.468	242	75	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	950	81	1	1	336
Женски	638	31	0	0	152
Укупно	1.588	112	1	1	488

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	32	40	68	46	50
Женски	9	5	82	33	21
Укупно	41	45	150	79	71

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	25	105	44	38
Женски	15	19	73	64	87
Укупно	24	44	178	108	125

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	55
Женски	18	0	0	29
Укупно	37	0	0	84